Пређи на садржај

Пређи на садржај

Колико је претња озбиљна?

Колико је претња озбиљна?

Колико је претња озбиљна?

У ОКТОБРУ 1997. године када је Холи Малин имала свега три недеље, добила је инфекцију уха. Пошто јој након неколико дана није било боље, доктор је преписао један познати антибиотик. Требало је да то буде чисто рутинска терапија. Али није била. Инфекција се поново појављивала након сваког третмана различитим антибиотиком.

Холи је током своје прве године лечена са 17 врста антибиотика. Затим је, када је имала годину и девет месеци, добила најјачу инфекцију. Тек након 14 дана током којих је интравенозним путем лечена једним од јачих антибиотика који је преостао, инфекција се повукла.

Случајеви попут овог све су чешћи, и то не само међу бебама и старијим особама. Људи свих узраста оболевају и чак умиру од инфекција које су се некада лако лечиле антибиотицима. Заправо, микроби који су отпорни на многе антибиотике представљали су озбиљан проблем у неким болницама још током 50-их година прошлог века. Затим су се, током 1960-их и 1970-их, ти микроби проширили и ван болница.

С временом су медицински стручњаци почели да као главни узрок све већег броја микроба отпорних на антибиотике наводе прекомерну употребу антибиотика у лечењу људи и животиња. Један од тих медицинских стручњака је 1978. рекао да је таква употреба антибиотика „потпуно измакла контроли“. Тако су се до 1990-их широм света у новинама појављивали наслови попут ових: „Стижу супермикроби“, „Супермикроби узимају маха“, „Опасни лекови — прекомерна употреба антибиотика ствара супермикробе“.

Да ли су то биле само сензационалне вести? Не, нису, како извештавају угледне медицинске организације. У једном извештају о заразним болестима у 2000. години, госпођа која је генерални директор Светске здравствене организације (СЗО) навела је: „На почетку новог миленијума, човечанство се суочава с једном другачијом кризом. Некада излечиве болести... сада постају попут оклопних јединица којима антибиотици не могу ништа.“

Колико је озбиљна та криза? „Овај узнемиравајући настанак [микроба отпорних на лекове] затвара врата лечењу заразних болести“, каже СЗО. Многи стручњаци данас чак говоре о томе да се човечанство вратило у време када антибиотици нису постојали.

Али, како су отпорни микроорганизми успели да доскоче савременим научним достигнућима и прошире се свуда по свету? Да ли човек као јединка може нешто да уради како би заштитио себе и друге? Која би решења у блиској будућности могла допринети сузбијању микроба отпорних на антибиотике? Наредни чланци ће пружити одговоре на ова питања.