Поглед у свет

Откривене нове врсте птица

„Од 1998, у научним часописима је описано укупно 28 нових врста [птица], а захваљујући истраживањима, укупном броју врста у свету, који износи око 9 700, може бити додато још много више“, каже се у лондонским новинама The Independent. Према речима Стива Гантлета, уредника часописа Birding World, „многа од ових открића настају услед тога што су многи делови света лакше доступни — орнитолози могу отићи у удаљена места која су пре неколико деценија била практично неприступачна“. Он наводи да та открића „такође указују на већу стручност при идентификацији врста по њиховом зову — што је често једини начин да се оне пронађу у густим тропским кишним шумама“. Научници сматрају да ће се открити још много врста. Међутим, уништавање станишта може изложити опасности многе од тих новооткривених врста „зато што у оквиру једне врсте има мало птица и зато што су ограничене на мала подручја“, објашњава се у овим лондонским новинама.

 Бучне рибе

Истраживачи на аустралијском Институту за поморске науке открили су да рибе, „укључујући рибу-војника, кардинал рибу и рибу Damsyllus albisella... комуницирају путем гроктања, пиштања и звиждукања“, извештавају новине The West Australian. Ово откриће помаже да се објасни како њихово младо потомство проналази пут до куће када се нађе далеко од гребена. Истраживачи са Института су снимили звукове у близини гребена и пустили их на месту где су посматрали рибе. Научник др Марк Микан изјавио је за наведене новине да се „више младих риба сакупило на местима одакле су снимци пуштани него на местима где такве буке није било, што указује на то [да] су одређени звуци привукли рибе“. Истраживачи су открили да се неки звуци које производе одрасле рибе могу детектовати са удаљености и од 15 километара. „У сумрак и зору, звук рибљег хора достиже крешендо који је једнак хуци хиљада навијача на фудбалском стадиону“, каже др Микан. Међутим, овај „хор“ је нечујан за људско уво.

Губитак тежине или новца?

„Током 2002. у Европској унији дијету је држало око 231 милион људи“, наводи се у париским новинама International Herald Tribune. Према извештају Datamonitor-а, групе која прати индустријски развој, Европљани су прошле године потрошили 80 милијарди евра на производе за мршављење, што је „једнако бруто националном производу једног Марока“. Међутим, „мање од 4 милиона њих ће успети да стечену линију одржи дуже од једне године“, а „од Европљана који држе дијету ни сваки 50. не успева да трајно одржи постигнуту тежину“, каже се у овим новинама. Највише новца на производе за мршављење потрошено је у Немачкој — 18 милијарди евра, а затим следи Велика Британија са 14 милијарди евра. У Италији је потрошено око 13, а у Француској око 12 милијарди евра. Према Datamonitor-у, како наводи International Herald Tribune, „они који држе дијету треба да знају да сама дијета није трајно решење за гојазност“.

„Криза четвртине живота“

„Златне двадесете“ треба да буду „идеално време за један срећан, опуштен живот“, каже се у немачким новинама Gießener Allgemeine. „Пубертет је прошао, а криза која наступа у средњим годинама још увек је далеко.“ Међутим, уместо да буду срећни и опуштени, све је више младих који се у својим двадесетим суочавају са оним што специјалисти називају кризом четвртине живота. Тај термин „означава кризу идентитета која погађа младе људе на завршетку школовања када треба да одлуче шта ће радити до краја свог живота“, каже се у овим новинама. Кристијана Папастефану, психолог из Манхајма (Немачка), објашњава да је друштвени развој последњих година допринео порасту забринутости у вези с будућношћу. Поред тога, широке могућности за посао и различити животни стилови који данас постоје, стварају код неких младих људи страх да не направе погрешан избор. Међутим, Кристијана Папастефану, која је цитирана у наведеним немачким новинама, сматра да такве одлуке нису коначне и да није погрешно „на животном путу направити неколико скретања“.

Нова технологија открива бежање са часова

„Нова технологија омогућава наставницима да путем мобилног телефона или компјутера пошаљу родитељима поруку када њихова деца побегну са часа“, каже се у енглеском издању шпанских новина El PPaís. У 200 школа у Шпанији, инсталиран је посебан компјутерски систем који омогућава наставницима да родитељима дају обавештења о резултатима испита, о томе ко је одсутан са часа и о предузетим казненим мерама. Свако јутро, наставници прозивају ученике држећи у руци један мали уређај величине џепног дигитрона. Затим тај уређај прикључе на главни компјутер, који обрађује податке. „У неким случајевима, поруке се шаљу аутоматски на мобилне телефоне родитеља“, стоји у овим новинама. Захваљујући таквој технологији сада се може забележити одсуство ученика које се раније није примећивало. Према шпанском издању ових новина, још 400 школа је заинтересовано за инсталирање таквог компјутерског система.

Преуређивање дома може нарушити здравље бебе

„Преуређивање дома током трудноће или кратко након рођења детета“, запажа се у немачком билтену Medi-Netz, „може проузроковати да током првих неколико месеци свог живота, беба почне да пати од надражености или чак обољења респираторног тракта. Сада је откривено да је погођен и имунолошки систем детета, и то чак у материци мајке, што чини да је дете подложније заразним болестима и алергијама.“ У неколико клиника и института у Немачкој, истраживачи су открили да међу проблематичне хемикалије спадају мириси које испуштају лепкови, теписи, свежа боја и нов намештај. „Испарљиве хемикалије слабе важне ћелије нашег имунолошког система које нас штите од алергијских реакција“, каже се у овом билтену. Један сличан извештај у часопису GEO препоручује да родитељи одложе преуређивање дома „док беба не напуни две године“, када је њен имунолошки систем јачи.

Спортски клубови и супстанце које стварају зависност

„Млади у спортским клубовима више пију алкохол и чешће се опијају у односу на друге младе“, преноси Finnish Broadcasting Company у својим онлајн вестима. Истраживачки центар за унапређивање здравља при Универзитету у Јивескили, у Финској, објавио је резултате свог истраживања, према којима су „алкохолна пића, пиво и цигарете, путем рекламирања и спонзорства, веома често повезани са спортом“, наводи се у хелсиншким новинама Helsingin Sanomat. „Млади људи следе пример старијих спортиста којима се диве и које опонашају. Купање у шампањцу и пушење цигара на прославама шампионских титула не пролази незапажено код младих.“ Други проблем је представљао бурмут за ушмркавање. „У спортским клубовима, бурмут једном недељно користи скоро 10 процената дечака млађих од 15 година. За разлику од тога, ван спортских клубова тај број износи мање од 4 процента“, каже се у овим новинама.

Трептај ока

„За покрете наших очних капака потребно је хиљаде неурона сврстаних у више од 30 различитих група“, објашњавају шпанске новине El PPaís. Те групе неурона, које повезују „очни капак с можданом кором“, идентификовао је прецизније него икада пре један тим шпанских стручњака за нервни систем. Они су ово истраживање спровели на животињама. Зашто је очним капцима потребан тако велик и сложен скуп неурона? Зато што се капци не затварају увек на исти начин или из истог разлога. Међу функције очног капка спадају и несвесни трептаји — око 15 пута у минути како би се рожњача одржала влажном — као и рефлексни трептаји када се нешто изненада приближи оку, али и свесни, намерни трептаји. Капци се такође могу делимично затворити, можда као реакција на неке емоције, или потпуно што може различито трајати.

Колико компјутери коштају животну средину

„Беспрекоран и блештав изглед савремених компјутера прикрива њихову праву цену по животну средину“, каже се у часопису New Scientist. Производња главног меморијског чипа као и његово коришћење током четворогодишњег животног века компјутера, „прогута количину фосилних горива која је 800 пута већа од тежине самог чипа“, објашњава се у цитираном часопису. Аналитичари из Јапана, Француске и Сједињених Држава процењују да је за производњу и коришћење меморијског чипа од 32 мегабајта чија је тежина два грама потребно најмање 1,6 килограма фосилног горива, затим најмање 32 литра воде и 72 грама токсичних хемикалија као што су амонијак и хлороводонична киселина. Аналитичари закључују: „Мала величина чипова је занемарљива наспрам цене коју животна средина плаћа због њихове производње.“