Гледиште Библије

Када наши најмилији не деле наша уверења

ПРЕМА једној процени, у свету постоји преко 10 000 религија и секти. У једној земљи око 16 посто одраслих у одређеном периоду свог живота одлучи да промени своју религију. Зато није ни чудо што међу рођацима и пријатељима долази до неслагања што се тиче религиозних убеђења. Понекад долази до затегнутих односа. Зато се поставља питање: Како хришћани треба да се опходе са својим вољенима који не деле њихова религиозна уверења?

Један посебан однос

На пример, осмотрите шта Библија каже о посебном односу који постоји између родитеља и деце. Заповест из Изласка 20:12 (NW): „Поштуј свог оца и своју мајку“, увек је примењива. У ствари, када је Исус разматрао ову заповест, што је забележено у Матеју 15:4-6, очигледно је говорио о поштовању које одрасла деца треба да покажу својим родитељима.

Библијска књига Пословице с неодобравањем говори о показивању непоштовања према родитељима. У Пословицама 23:22 стоји: „Не презри мајку кад остари.“ Такође, Пословице 19:26 (NW) отворено говоре да је онај ’ко злоставља оца и тера  мајку, син који поступа срамотно и нечасно‘.

Дакле, Писмо нам јасно каже да не треба да запоставимо своје родитеље. Иако наши родитељи не прихватају нашу религију они су и даље наши родитељи. Ова библијска начела се на сличан начин примењују и када је реч о односима с рођацима, као и с брачним другом. Очигледно је да хришћани и даље имају моралну обавезу да воле своју родбину, на шта их и Писмо обавезује.

Разумност је неопходна

Наравно, Библија нас упозорава на утицај лошег друштва, а такав утицај могу на нас имати и наши блиски рођаци (1. Коринћанима 15:33). Многе верне Божје слуге у прошлости држале су се оног што је исправно, чак и када се њихови родитељи нису слагали с тим. Један такав пример су пружили Корејеви синови (Бројеви 16:32, 33; 26:10, 11). Прави хришћани не компромитују своју веру како би угодили другима, па чак ни онима који су с њима у сродству (Дела апостолска 5:29).

У неким случајевима родитељи и други из породице неког хришћанина жестоко се противе његовим веровањима. Неки можда чак отворено испољавају непријатељство према правом хришћанству. У таквим случајевима хришћани на разуман начин настоје да заштите своју духовност. Сходно томе, Исус је рекао: „Човеку ће непријатељи бити његови укућани. Ко има већу наклоност према оцу или мајци него према мени, није ме достојан; и ко има већу наклоност према сину или кћери него према мени, није ме достојан“ (Матеј 10:36, 37).

Међутим, у већини случајева хришћани се не суочавају са окрутним прогонством од својих најмилијих. Њихова родбина само не прихвата такво разумевање библијских учења. Свето писмо подстиче Христове следбенике да се „с благошћу“ и „дубоким поштовањем“ опходе с онима који нису верници (2. Тимотеју 2:25; 1. Петрова 3:15). У складу с тим, Библија саветује: „Господов роб нема потребе да се упушта у борбе, него треба да буде фин према свима“ (2. Тимотеју 2:24). Апостол Павле је такође саветовао хришћане „да не говоре лоше ни о коме, да не буду ратоборни, да буду разумни, показујући сваку благост према свим људима“ (Титу 3:2).

Контактирај с њима и показуј им љубав

Хришћани су охрабрени следећим речима из 1. Петрове 2:12: „Задржите добро понашање међу нацијама [неверницима], да би... због ваших врсних дела којих су очевици славили Бога.“ Често, наши вољени који не деле наша веровања примете промене које смо извршили у свом животу захваљујући примени библијских начела. Имај на уму да су многи који су били равнодушни према библијској истини или су се чак противили променили своје гледиште. Неким особама је можда потребно да многе године пажљиво посматрају добро понашање свог брачног друга или детета да би их то навело да испитају зашто су такви. Немојмо дозволити да тиме што занемарујемо своју родбину спречимо неке од њих да прихвате библијску истину.

Додуше, околности су различите. Неки Сведоци живе далеко од својих родитеља. Због тога можда нису у могућности да их посећују тако често као што би желели. Али наше најмилије можемо уверити да их заиста волимо уколико им напишемо писмо, позовемо их телефоном или на неке друге начине редовно одржавамо контакт с њима. Многи који нису прави хришћани воле своје родитеље и родбину и редовно с њима комуницирају, без обзира на њихова религиозна опредељења. Колико би тек више требало да прави хришћани то раде!

[Слика на 26. страни]

Своје најмилије можеш уверити да их волиш уколико контактираш с њима