Нафта — благослов и проклетство?

У КОЈОЈ мери индустријализоване земље зависе од нафте и њених производа? Нафта, а и природни гас преко су потребни за такве земље, због чега је настало, како наводи Данијел Јергин у својој књизи The Prize, „угљоводонично друштво“. Помислите само на уље за ложење, мазива, восак, асфалт и на све оно што се, између осталог, прави од производа петрохемијске индустрије — авионе, аутомобиле, чамце, лепкове, боје, одећу од полиестера, патике, играчке, фарбе за косу и тканине, аспирин, дезодорансе, шминку, дискове за чување података, компјутере, телевизоре и телефоне. Многи људи свакодневно користе добар део од преко 4 000 производа или предмета који обликују савремени живот, а у чији састав улази нафта. Али, шта је с нарушавањем наше животне средине које је још од самог почетка повезано с причом о нафти?

Краљ који „влада немилосрдно“

Крајем 1940, када је изгледало да је рат између Румуније и Мађарске неизбежан, нацистички диктатор Адолф Хитлер брзо је преузео улогу арбитра. Да ли је то био добронамеран гест? Хитлер је тиме заправо желео да спречи да румунски извори нафте дођу под контролу Совјетског Савеза. Нафта је такође била повод за ирачку инвазију на Кувајт 1990, као и за војну акцију коју су због тога друге нације покренуле против Ирака. То ни у ком случају није све. Много пута је настојање да се загосподари нафтом проузроковало сукобе и патњу.

Нафта није само важна за живот савременог човека, већ је такође и од суштинског значаја у политици. Осим тога, она је од посебног интереса за неколико моћних нација. Како је недавно наведено у средишту Организације земаља извозница нафте (ОПЕК), нафта није обичан производ, већ „стратешки ресурс“. Путем ембарга и санкција, она се користи као средство за демонстрацију политичке моћи. Поред тога, нафтни извори, рафинерије и танкери мета су терористичких напада — што често проузрокује огромну штету по околину.

На рачун нафтне индустрије упућене су оптужбе да она повећава штету која се наноси околини путем емисије угљен-диоксида, што може допринети климатским променама на глобалном нивоу. Према извештају PEMEX-а (Мексичке нафтне компаније), једне од највећих светских нафтних компанија, материје које загађују околину испуштају се у различитим фазама прераде нафте. Иако су сада на располагању врсте бензина које мање загађују околину, многи сматрају да се мало тога променило у протеклих мање од шест година од Кјото протокола, колико је прошло од када су се представници 161 нације састали како би предузели мере за смањење претње глобалног загревања. С друге стране, представници ОПЕК-а кажу да је „нафта заслужна за богатство и напредак који данас уживају“ многе земље. Али, да ли је то увек тако?

Неки би указали на штету која је последица прављења нафтних бушотина и изградње цевовода̂. Други би могли указати на растући број незапослених у Саудијској Арабији, земљи која има највећа лежишта нафте. Председник ОПЕК-а, Али Родригез Араке каже: „Владе индустријализованих земаља у огромној мери имају користи од жртава које захтевају од произвођача, прерађивача и потрошача.“

CorpWatch, организација која се бори за то да корпорације сносе одговорност пред законом због уништавања животне средине, изјављује: „Нафта је још увек краљ. Међутим, она влада немилосрдно.“

Каква будућност очекује нафту?