Пређи на садржај

Пређи на садржај

Нафта — како утиче на ваш живот

Нафта — како утиче на ваш живот

Нафта — како утиче на ваш живот

ДА ЛИ сте икада застали и размислили о томе како би изгледао живот многих људи без нафте и њених деривата? a Уље које се добија из нафте користи се за подмазивање аутомобилских мотора, бицикала, дечјих колица и других направа с покретним деловима. Оно смањује трење и тако продужава век трајања машинских делова. Међутим, то није све.

Нафта се користи за производњу горива за авионе, аутомобиле, као и за грејање. Мноштво козметичких препарата, боја, мастила, лекова, ђубрива, пластике, као и хиљаде других ствари садрже нафтне деривате. Без ње, за многе би свакодневица била потпуно другачија. Не изненађује што се у једној публикацији каже да се нафта и њени деривати „вероватно користе на више начина од било које друге супстанце у свету“. Како добијамо нафту? Одакле она долази? Колико је дуго човечанство користи?

Библија нам каже да је више од два миленијума пре Христа, Ноје, следећи Божје смернице, направио једну огромну лађу коју је од воде заштитио катраном — вероватно природним продуктом нафте (Постање 6:14NW). Вавилонци су користили природне продукте нафте за производњу опека које су сушили у посебним пећима. Египћани су их примењивали за балсамовање, а други древни народи у медицинске сврхе.

Коме би пало на памет да ће нафта постати толико значајна у данашњем свету? Нико не може оспорити чињеницу да савремена индустријска цивилизација зависи од ње.

Одскочну даску за коришћење нафте представљало је уље које се користило за осветљење а које се добијало из нафте. Још у 15. веку, становници Бакуа, данашњег главног града Азербејџана користили су нафту из површинских извора за осветљење. У Румунији су 1650. ископани плитки резервоари за нафту, где се она у облику петролеја користила за осветљење. До средине 19. века, та земља, као и друге земље у Источној Европи, већ је имала напредну нафтну индустрију.

Оно што је у 19. веку покренуло једну групу људи из Сједињених Држава да крену у потрагу за нафтом, била је углавном потреба за квалитетним средством које би служило за осветљење. Ти људи су дошли до исправног закључка да ће морати да буше земљу у потрази за нафтом, ако желе да произведу довољно петролеја за потребе тржишта. Тако је 1859. у Пенсилванији успешно направљена прва бушотина. Нафтна грозница је почела. Шта се догодило након тога?

[Фуснота]

a Реч „нафта“ [петролеум] потиче из грчког језика и значи „камено уље“. Поред нафте, која је течна, постоји и њој блиска супстанца — природни гас, који је познат и као метан. И природни гас и нафта понекад продиру до површине земље кроз пукотине у њеној кори. Што се тиче нафте, она може бити у течном стању, или у облику асфалта, катранске смоле, битумена или катрана.

[Оквир на 3. страни]

НАФТА — ШТА ЈЕ ТО?

Нафта се дефинише као густа, запаљива смеса жуте до тамносмеђе боје, састављена од гасовитих, течних и чврстих угљоводоника, која се налази испод земљине површине. Нафта се може разложити на фракције у које спадају природни гас, бензин, тешки бензин, керозин, уља која служе као гориво и за подмазивање, парафински восак и асфалт, и користи се као сировина за производњу мноштва деривата.