Шта можемо научити од Пигмеја

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ЦЕНТРАЛНОАФРИЧКЕ РЕПУБЛИКЕ

„Изујте обућу. Најпре ћемо проћи кроз воду, а затим преко стазе слонова. Пажљиво следите моја упутства. Ако наиђемо на горилу, чучните и не гледајте га у очи. Ако сретнемо слона, не мрдајте.“

ДОК се одмарамо на тераси ресторана, размишљамо о свему ономе што смо видели. Испред нас тече река Санга. Преко реке види се предивна, густа шума. Налазимо се у Бајанги, на југу Централноафричке Републике, у делу смештеном између Камеруна и Републике Конго. (Видите карту на 19. страни.)

Чим смо стигли до улаза у Национални парк Џанга-Ндоки, заборављамо на наше исцрпљујуће путовање. Овај парк је удаљен 480 километара од Бангија, главног града Централноафричке Републике. Да бисмо стигли довде требало нам је скоро 11 сати вожње по узаном путу. На неким местима је баш уз сам пут израстао бамбус. У граду Нготу морали смо бродићем да пређемо реку. Бродић је веома необичан, пошто нема мотор. Превезао нас је преко реке користећи само снагу воденог тока. Правац је одржаван помоћу једног котура који је клизио по великом дебелом ужету, док је неколико младића само усмеравало бродић.

Идући даље, дошли смо до реке Бамбио на којој се налази плутајући мост. Овај мост је веома практичан јер може да се прилагоди нивоу воде када се он мења током сушних и кишних  периода. Ово подручје је прекрасно. Видећемо животиње у њиховом природном станишту и упознаћемо Ака Пигмеје, a који још увек воде традиционалан начин живота.

Да ли бисте желели да пођете с нама у ову прелепу посету, премда ће то, нажалост, бити само у вашим мислима? Наш водич је један Пигмеј по имену Банва. Најпре идемо до његовог села по још две Пигмејке, Жермен и Валерију, које ће нам се придружити. Оне су добри познаваоци лековитих трава. Одушевљавамо се док нам показују различите шумске биљке које се користе у лековите сврхе.

Биљке које лече

После неколико минута вожње шумском стазом, наши нови сапутници нам предлажу да изађемо из кола и следимо их. Они мачетама крче стазу, док се ми трудимо да их пратимо. Ево нашег првог изненађења — „мо нзамбу нзамбу“ — биљка коју називају водена пузавица. Наши водичи брзо одсецају око пола метра ове биљке и дају нам да пијемо течност која цури из ње. Какво чисто, освежавајуће пиће које гаси жеђ!

Мало даље, показују нам како изгледа лист од гуава дрвета. Пигмеји од овог лишћа кувају чај против кашља. Још једно дрво, офурума, производи бели млечни сок који служи као одличан лосион за лечење конјунктивитиса. „Постоји ли неки лек против уједа змије?“, питамо ми. „Наравно да постоји. Изгњечи се лишће боло дрвета [тако Ака Пигмеји зову једну врсту лијане, тропске пузавице] и стави се на рану“, кажу наши водичи. На сваком кораку наилазимо на биљке за које наши водичи тврде да су лековите. Ту су мелеми за ране, лекови против цревних паразита, инфекција уха, каријеса и чак стерилитета.

Ови људи, премда их понекад сматрају примитивнима, могу нас поучити много чему. Док настављамо да ходамо кроз шуму, наши травари скупљају своју храну — печурке, дивљу зелену салату и корење које користе уместо белог лука. Изгледа да је лишће неких биљака изузетно укусно јер га они одмах једу! Како ће бити дивно када у Божјем новом свету наставимо да стичемо нова сазнања! (Исаија 65:17; 2. Петрова 3:13; Откривење 21:1-4).

Сви се скупљају око солила

После подне одлазимо до солила да видимо афричке слонове. Тада нам је наш водич дао упутства која смо споменули на почетку овог чланка. Али шта је солило? То је једна велика чистина где је земља пуна минералних соли у којима неке животиње просто уживају. Зато се током дана ту окупљају афрички слонови, патуљасти шумски биволи, бонго антилопе, афричке речне свиње и друге дивље животиње.

Пошто је шума веома густа те је јако тешко видети животиње, у парку је покрај солила направљена једна платформа за посматрање. Међутим, да бисмо дошли до ње морамо да пређемо једну мочвару где нам вода долази до бутина. Наш водич пажљиво ослушкује звукове и стално се осврће да види да ли смо уз њега. Зашто? Зато што понекад и слонови иду истим путем!

Кад смо стигли на платформу, застајемо да посматрамо животиње — више од 80 слонова, неколико бивола и антилопа. На платформи смо затекли и једну научницу која се 11 година бави проучавањем афричких слонова. Она нам каже: „Сваки од њих има своју ћуд. До сада сам их  регистровала 3 000, а 700 њих знам по имену.“ Нажалост, слоновача од афричких слонова је веома тражена. Од ње се праве лични печати који се у неким оријенталним земљама користе да би се означио аутор неког документа или слике. b

Како ловити помоћу мреже

Сутрадан рано ујутро, следимо групу од десет ловаца да бисмо из прве руке видели како се лови помоћу мреже. Мушкарци и жене носе своје мреже направљене од лијане. Свака мрежа је дуга око 20 метара и широка 1,2 метра. Док улазимо све дубље и дубље у шуму, ловци развлаче и затежу мреже које су причвршћене једна за другу, тако да се оне протежу око 200 метара у дужину. Затим праве велики обруч око ове замке и док се враћају истим путем тресу гране и вичу како би животиње, уколико су ту, натерали у мрежу. Овај пут нису имали успеха. Ловци скупљају мреже и одлазе још дубље у шуму, и затим раде све из почетка. И тако једном, двапут, десет пута, док нешто не улове.

Док јутро полако одмиче, осећамо умор. Пигмеји су видели три дујкера, мале антилопе, али нису се ухватиле у мрежу, већ су побегле. Наравно, ми нисмо хтели да видимо како се животиња хвата у мрежу. Уместо тога, желели смо да сазнамо на које то довитљиве начине ови људи преживљавају, премда имају скромне справе, које немају везе са индустријализованим светом. Зато нимало нисмо разочарани, јер смо видели нешто сасвим изузетно.

Вожња у чуну реком Санга

Ко не би уживао док полако клизи реком? То је још узбудљивије када се возите чуном, јер се налазите малтене у нивоу воде. Док смо се по подне возили видели смо сиве чапље и многе друге разнобојне птице, све лепшу од лепше. Неке су летеле с гране на грану дуж реке да нам се чинило као да нас прате док клизимо кроз воду.

На неким местима смо посматрали шимпанзе како скачу с једне лијане на другу чисто из забаве, или су пак хтеле нас да разоноде! Веслач Алан Патрик је снажно веслао како би нас одвезао неколико стотина метара даље, јер је претходни дан на том месту видео нилске коње. Да ли ћемо их ми данас видети? Нажалост не. Отишли су. Ипак смо, захваљујући погодној удаљености од обале, могли да видимо неколико села дуж реке и да се дивимо посматрајући мноштво деце како изненађујуће вешто управљају својим малим чуновима. Заиста, никада нећемо заборавити нашу вожњу чуном дуж реке Санга.

Наши утисци по повратку кући

Док смо се возили натраг за Банги, присећали смо се мноштва призора које смо видели. Много тога нас је дубоко дирнуло, а нешто и одушевило. Нарочито никада нећемо заборавити хармонију која постоји између Пигмеја и шуме, заправо умешност Пигмеја да искористе све што се налази у њиховом природном боравишту.

Осим тога, иако нисмо имали довољно времена да видимо све, имали смо предност да посетимо јединствени кутак света у ком живе афрички слонови, гориле, шимпанзе, нилски коњи, антилопе, пантери и разнобојне птице и лептири. Сазнали смо да се у густим шумама резервата Џанга-Санга и Националног парка Џанга-Ндоки налази око 7 000 врста биљака и 55 врста сисара.

Ова јединствена разноликост биљног и животињског света подсећа нас на следећи библијски стих: „Много ли је дела твојих, Јехова! Сва си их ти мудро уредио. Пуна је земља блага твога!“ (Псалам 104:24). Овај незабораван доживљај ојачао је нашу одлучност да примењујемо следеће речи које се налазе у том истом псалму: „Певаћу Јехови докле сам год жив, хвалићу ја Бога свога докле год постојим. Нек му буде мила песма моја! Веселићу се о Јехови!“ (Псалам 104:33, 34).

[Фусноте]

[Мапе на 19. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

КАМЕРУН

РЕПУБЛИКА КОНГО

ЦЕНТРАЛНОАФРИЧКА РЕПУБЛИКА

Банги

Бајанга

Национални парк Џанга-Ндоки

[Извор слике на 18. страни]

© Jerry Callow/Panos Pictures