Пређи на садржај

Пређи на садржај

Живети с мултипле-склерозом

Живети с мултипле-склерозом

Живети с мултипле-склерозом

ДОК се Ејвис својим аутомобилом враћала кући, изненада јој се замаглило пред очима. Брзо се зауставила. Након неколико минута, могла је јасније да види, и наставила је вожњу приписујући то што се догодило умору. Четири године касније, док је била на одмору, усред ноћи ју је пробудила јака главобоља. Отишла је у болницу, где јој је лекар дао аналгетик, а потом задржао на испитивању, плашећи се да је посреди анеуризма.

Следећег дана бол је престао. Међутим, Ејвис се осећала врло исцрпљено. Било јој је чак тешко да држи чашу воде, и имала је осећај да јој десном страном тела пролазе жмарци и да јој та страна гори. Забринула се, па су она и њен муж прекинули одмор и отишли кући. Следећег јутра током доручка, Ејвис није могла да користи виљушку, и осетила је слабост у целој десној страни тела. Отишла је у болницу, где су лекари направили низ испитивања која су показала да није у питању мождани удар. Будући да нису знали за оно што се десило пре четири године, лекари нису могли да установе тачну дијагнозу. Након неколико месеци, Ејвис је поново могла да користи десну страну тела. Закључила је да је узрок био неки непознат вирус.

Прошле су још четири године. Једног петка ујутро Ејвис се пробудила и установила да не види јасно на лево око. Њен лекар је то приписао стресу. Међутим, до недеље више нимало није могла да види на то око. Уплашена и у сузама, обратила се свом лекару који ју је одмах послао на испитивање. Лечење стероидима делимично јој је повратило вид. Након даљњих испитивања, лекари су поставили дијагнозу. У питању је била мултипле-склероза (МС).

Шта је мултипле-склероза?

Мултипле-склероза је хронично запаљење централног нервног система (ЦНС), који се састоји од мозга и кичмене мождине. Многи лекари сматрају да је МС аутоимуна болест. Овај термин се односи на скуп болести при чему долази до поремећаја у имунолошком систему тако да он напада нека ткива у организму. Иако је узрок непознат, сматра се да је могући покретач болести вирусна инфекција. Изгледа да је коначан резултат тај да имунолошки систем напада мијелински омотач нервних влакана ЦНС-а. Услед тога на мијелину, важној масној супстанци, настају оштећења налик плочицама која се такође називају и лезије. Отуда се назив мултипле-склероза односи на мноштво оштећења која се јављају на нервним влакнима.

Мијелин штити одређена нервна влакна, делујући као нека врста електричног изолатора. Када дође до оштећења мијелина, електрични импулси могу бити потпуно блокирани, или се услед кратког споја могу преносити суседним нервима, због чега се стварају ненормални импулси. Пошто се оштећење може појавити било где у ЦНС-у, ниједан пацијент нема исте симптоме. Код неког пацијента чак сваки напад може бити праћен различитим симптомима, у зависности од тога који је део ЦНС-а погођен. Уопштено говорећи, симптоми често укључују малаксалост, исцрпљеност, обамрлост екстремитета, тешкоће при ходању, нејасан вид, жмарце, осећај врућине у неком делу тела, поремећаје у функционисању бешике и црева, губитак пажње као и ослабљено просуђивање. Међутим, добра страна је то што многи пацијенти „не постају озбиљно хендикепирани“, наводи Национално удружење за мултипле-склерозу у Сједињеним Државама. (Видите оквир „Четири главна типа МС-а“.)

У Ејвисином случају, у почетку је било тешко поставити дијагнозу зато што су симптоми могли указивати на различите поремећаје. Међутим, након што установе који се симптоми болести током времена више пута појављују, лекари обично могу направити тачнију процену. (Видите оквир „Стандардни тестови за МС“.)

Широм света око 2,5 милиона људи има МС. Ту спада око 50 000 Канађана и 350 000 становника Сједињених Држава, где се недељно ова болест установи код око 200 људи. „Када се изузму телесне повреде, [МС је] најчешћи узрок неуролошких сметњи у првој половини зрелог доба“, наводи се у једном медицинском приручнику. Такође, жене погађа скоро двапут чешће него мушкарце, а симптоми обично почињу да се јављају између 20. и 50. године живота.

Лечење мултипле-склерозе

Будући да је МС још увек неизлечив, лекари покушавају да се изборе с њим тако што заустављају или успоравају његов напредак и тако што контролишу симптоме. У лекове који заустављају или успоравају напредовање МС-а и умањују јачину напада спадају најмање две врсте интерферона (природног протеина којег стварају ћелије имунолошког система) и један лек који се назива глатирамер ацетат.

Лекари неким пацијентима преписују лекове који се називају кортикостероиди како би зауставили упалу и убрзали опоравак када болест поново наступи. Међутим, „дуготрајно лечење кортикостероидима обично није препоручљиво и може изазвати бројне здравствене компликације међу којима су остеопороза, чир и дијабетес“, наводи се у медицинској публикацији The Merck. Поред тога, лечење стероидима дугорочно гледано можда неће утицати на ток болести. Зато у случају појаве блажих симптома болести неки лекари одлучују да не лече болесника. a

Неки истраживачи су усвојили другачији приступ, наиме, траже начине да обнове оштећени мијелин. Приликом лабораторијских истраживања, они су идентификовали одређену врсту ћелија које стварају зреле ћелије произвођаче мијелина. Ако открију како да подстакну овај процес, можда ће моћи да стимулишу организам да обнови оштећене нерве.

Живети с мултипле-склерозом

Више од 50 процената оних који имају МС признаје да је малаксалост један од најтежих проблема с којим се суочавају. Малаксалост може појачати симптоме болести, ометајући тако обављање посла на радном месту и утичући на изгледе за запослење. Такође, због малаксалости може се стећи утисак да се губи контрола над болешћу. Зато су многи који по подне осећају малаксалост утврдили да је корисно да свој посао обаве пре подне а да свако поподне одремају. На пример, то што је свако поподне одмарала један сат, помогло је Ејвис да као добровољац настави са својом пуновременом службом.

Када је реч о здравственој нези уопште у случају МС-а, Harrison’s Principles of Internal Medicine наглашава важност тога да се води рачуна о здрављу, „у шта спада избегавање стреса, уравнотежена исхрана, спречавање брзог губитка тежине и довољно одмора“. Већина истраживача сматра да стрес може убрзати повратак болести. Зато би било корисно да особе препознају специфичне факторе који изазивају стрес, а који се могу у разумној мери избећи.

С друге стране, они који имају МС треба да наставе да воде што је могуће нормалнији и активнији живот, али да при том пазе да не буду преоптерећени послом што их може довести до малаксалости, и да се не излажу великој врућини или хладноћи. Такође је потребно да се на одговарајући начин баве физичким активностима. У публикацији The Merck Manual стоји: „Чак се и пацијентима код којих је болест узнапредовала препоручује да редовно вежбају (на пример, да возе собни кондициони бицикл, ходају или трче на траци за трчање, пливају или да раде вежбе истезања мишића), зато што то одржава срце и мишиће у добром стању, смањује грчење мишића и користи у психичком смислу.“

„Важно је да познајете своје тело“, каже Ејвис. „Када почнем да осећам неуобичајену малаксалост, жмарце или обамрлост у екстремитетима, тада на дан или два смањим темпо својих активности. То ми помаже да изађем на крај са својом болешћу.“

Код оних који пате од МС-а проблем такође може бити и депресија, што није обавезно директна последица болести. Након што доживе шок када сазнају дијагнозу, пацијенти обично проживљавају различите фазе жалости, што може укључивати осећања попут порицања, гнева, фрустрације, туге и беспомоћности. Ова осећања су нормална, и она се обично повуку, уступајући место позитивнијем размишљању.

Наравно, могу бити погођени и чланови породице и пријатељи, који помажу особи да подноси тугу услед новонастале ситуације. Међутим, они ће се лакше суочити с тим и пружити бољу подршку уколико се потруде да се упознају са овом болешћу. На пример, добро је знати да МС не утиче значајно на дужину живота, да није заразна болест и да се директно не наслеђује. С друге стране, подаци указују на то да је склоност ка овој болести наследна.

Многи који пате од МС-а воде продуктиван и срећан живот. Ејвис је додатну снагу добила захваљујући свом односу с Богом и својој на Библији темељеној нади за будућност. Да, она жељно ишчекује време под владавином Божјег Краљевства када нико неће рећи: „Болестан сам!“ (Исаија 33:24; Откривење 21:3, 4). Уколико патите од МС-а или од било ког другог озбиљног здравственог проблема, нека ’утеха из Писма‘ подржи и вас и нека вам помогне да лакше подносите своје кушње (Римљанима 15:4).

[Фуснота]

a Недавна истраживања показују да 50 до 60 процената људи који имају МС користи витамине, минерале, лековите биљке и друге допуне исхрани. Премда неки од ових додатака могу бити нешкодљиви за оне који имају МС, други могу имати контраефекат или чак бити опасни. Стога, пацијенти треба да размотре потенцијалне опасности пре него што се одлуче за било какво додатно лечење или допуне исхрани.

[Оквир на 12. страни]

Четири главна типа МС-а

Погоршавајући с периодима опоравка: Ово је најчешћи облик који погађа 70 до 80 посто пацијената код којих се појаве почетни симптоми ове болести. Повратак болести се јасно разликује од периода опоравка, током којих симптоми потпуно или делимично нестају. Такође, до периода повратка болести нема знакова да она напредује.

Секундарно-прогресивни: Развиће се код око 70 посто пацијената који имају МС првог типа. Периоди повратка болести могу и даље наступати, али такође долази и до спорог и константног губитка неуролошких функција.

Прогресивно-погоршавајући: Овај тип МС-а, који погађа око 10 посто пацијената, од самог почетка се константно погоршава. Код пацијената се јављају озбиљна погоршања болести са опоравком или без њега. За разлику од првог типа, до периода поновног јављања, болест напредује.

Примарно-прогресивни: Овај тип МС-а погађа између 10 и 15 посто пацијената. Болест се од почетка погоршава скоро непрекидно, без упадљиве разлике између периода повратка болести и попуштања. Међутим, брзина којом се болест погоршава може се током времена мењати, уз пролазна мања побољшања. Овај тип је уобичајен код људи који МС добију након 40. године живота.

[Извор]

Извори: Америчко Национално удружење за мултипле-склерозу и књига Multiple Sclerosis in Clinical Practice. У зависности од извора, постоје мале разлике у проценама броја оболелих.

[Оквир на 13. страни]

Стандардни тестови за утврђивање МС-а

Магнетна резонанца: Помоћу магнетне резонанце као једне од најбољих постојећих визуелних метода, могу се добити врло детаљне слике можданог ткива. Те слике могу открити ране знакове МС-а или барем могу потврдити да није у питању нека друга болест.

Анализа цереброспиналне течности: Ова течност се узима из кичменог стуба. Лекари испитују да ли је неуобичајен ниво одређених материја који су саставни део имунолошког система или материја које настају услед разарања мијелина.

Евоцирани потенцијали: Путем компјутера мери се средње време које је потребно нервним импулсима да се крећу нервима. Неуобичајени резултати се запажају код 80 до 90 посто пацијената који болују од ове болести.

[Оквир⁄Слике на 14. страни]

Како живети са МС-ом

Подршка: Близак однос с рођацима и пријатељима који су пуни разумевања и пружају подршку позитивно утиче на стање болесника. Зато потражите помоћ када вам је потребна и немојте да се изолујете.

Отворена комуникација: Спремност да се отворено разговара о МС-у и о проблемима које он доноси доприноси разумевању болести и помаже болесницима да изађу на крај с њом. С друге стране, неспремност да се разговара може довести до неслагања, фрустрације и изолованости.

Духовност: Све више доказа иде у прилог томе да је духовност корисна за здравље и да подстиче развој других позитивних особина, укључујући и оптимистичко гледиште о будућности. То је у складу са Исусовим речима: „Неће човек живети само од хлеба, него од сваке речи која излази из Јеховиних уста“ (Матеј 4:4).

Смисао за хумор: Иако МС није нимало смешан, смех може бити добра терапија за тело и ум.

[Извор]

Темељено на књизи Multiple Sclerosis in Clinical Practice.

[Слика на 11. страни]

Мултипле-склероза двапут чешће погађа жене него мушкарце

[Слика на 13. страни]

Редовно вежбање је добро за тело и ум