Кад је река потекла узводно

ПОПУТ бразде на карти Сједињених Држава, река Мисисипи дели ту земљу на два дела. На извору у Минесоти широка је само три метра. Међутим, брзо се шири док јој се придружују десетине притока у њеном 3 700 километара дугом току према југу. У близини Њу Орлеанса у Лујзијани, ова река достиже дубину од 60 метара и ширину од око једног километра. На њеном ушћу, сваке секунде се у Мексички залив улива 15 000 000 литара воде. Кад се река излије, та количина може бити већа од 80 000 000 литара у секунди.

Људи који живе уз реку знају шта сва та вода може да учини. Виђали су како плави поља, руши обалске насипе, односи куће и људске животе. Али данас се не може ни замислити како је изгледало оно што се догодило на реци пре мање од 200 година.

У децембру 1811, изгледало је као да се бес неке невидљиве силе сручио на долину у средишњем току Мисисипија и није се стишавао недељама. Један за другим, снажни земљотреси проузроковали су да се речно корито подиже и спушта, попут узбурканог мора. Тло се при том толико деформисало да је 7. фебруара 1812, узводно од града Њу Мадрида у Мисурију, моћни Мисисипи почео да тече на север уместо на југ.

Дани страха и стрепње

Тај догађај је био врхунац серије страховитих земљотреса познатих као „њумадридски земљотреси“. Први потрес се догодио 16. децембра 1811. у два сата ујутро, а погодио је подручје које сада обухвата југоисточни део државе Мисури. Фармери и житељи градова пробудили су се док се њихов намештај померао, а порцелан падао на под и ломио се. Куће су се померале из темеља. Људи су похрлили напоље и тамо су остали, дрхтећи због хладноће и подрхтавања земље. Њихови домови, раније места мира и сигурности, сада су постали опасни.

Тло је наставило да се тресе до зоре, али слабије. Око седам ујутро, уследио је још један жесток потрес. Затим је, нешто пре 11 сати наступио други, још снажнији земљотрес. Појавиле су се пукотине у земљи. Из тих застрашујућих отвора избили су блато, вода и комади угља. Ваздух је био испуњен смрдљивим сумпорним гасовима који су долазили из земље. Очевици су могли видети хиљаде преплашених птица како одлећу с тог  подручја. Кад су се разорни потреси стишали, град Литл Прери у Мисурију, био је у рушевинама.

Бурна пловидба низ реку

Баш у то време, потпуно нов пароброд Њу Орлеанс пловио је низ реку Охајо ка Мисисипију, а крајње одредиште му је било Њу Орлеанс, Лујзијана. Усхићење путника се претворило у озбиљну забринутост када су упловили у подручје погођено земљотресом. Обале су се тресле и рушиле се у реку. Дрвеће које је дуго лежало на речном дну, плутало је по површини, угрожавајући брод, јер је могло да оштети његово корито. Огромни таласи љуљали су брод као чеп од плуте. Навигационе карте припремљене за пловидбу биле су бескорисне, јер су земљотреси променили речни ток. Пријатно путовање постало је застрашујућа пловидба.

Дана 19. децембра 1811, Њу Орлеанс је стигао до Њу Мадрида, где је требало да обнови залихе. Међутим, овај градић уз реку, некад пун живота, сада није могао да пружи никакву помоћ. Неколико људи који су још увек били у њему, очајнички су махали ка броду, позивајући посаду да пристане и одведе их из града у коме су остале само рушевине кућа и радњи које су тињале.

Међутим, пароброд је наставио пловидбу низ Мисисипи, а путници су дрхтали од страха. Прошли су поред места Поинт Плезант које је било напуштено. Следећи град у ком је требало да пристану био је Литл Прери. Ни ту се нису зауставили јер је већи део града нестао под водом, а преостале куће су биле уништене.

Још јужније, пароброд је наишао на велику гомилу балвана. Земљотреси су ишчупали из корена десетине стабала која су се нашла у реци. Након што су рукама и секирама уклонили ту препреку, морнари са Њу Орлеанса привезали су брод за једно дрво поред Острва бр. 32, у близини данашње Осиоле у Арканзасу. Око пола пет ујутро, 21. децембра, један путник је осетио да уже помоћу ког је брод био усидрен на неки чудан начин вуче брод. Када је свануло, могли су видети шта се догодило. Затегнуто уже се помаљало из воде скоро под правим углом. Нигде се није видело копно. Током ноћи, речно корито је пропало, а Острво бр. 32 је нестало испод површине — још једна катастрофална последица ових земљотреса.

Њу Орлеанс, први пароброд који је пропутовао цео Мисисипи, успешно је окончао своју прву пловидбу. Ипак, можда је још веће достигнуће то што је уопште стигао на циљ.

Нови потреси

Подрхтавање тла наставило се током јануара 1812. Дана 23. јануара, око девет ујутро, људи су осетили страховит удар још једног снажног земљотреса. Епицентар је био у близини града Поинт Плезанта, у Мисурију, који је већ био погођен потресом. Становници су раније напустили то место, а када су се неки од њих вратили у фебруару 1812, установили су не само да је град уништен већ и да је нестао сваки траг његовог постојања. Приликом земљотреса који је избио 23. јануара, Поинт Плезант се заједно с тлом на ком се налазио срушио у реку Мисисипи.

Плашећи се да је то смак света, многи становници погођеног подручја почели су да се окрећу религији. Неки свештеници су се радовали што су покајници испунили цркве које су дуго биле празне. Други су сумњали у искреност чланова стада које је брзо расло, називајући их „земљотрес хришћани“.  Свештеник Џејмс Финли одржао је ватрену проповед у којој је цитирао Откривење 6:17 (King James Version): „Јер дође велики дан његовог гнева; и ко може стајати?“ Заиста је било тешко стајати, и то у физичком а не у духовном погледу, јер се земља непрестано тресла.

Последњи удар

Упркос усрдним молитвама за помоћ које је свештенство упућивало, ситуација се није мењала. Пред зору, 7. фебруара 1812, иначе немиран сан становника ове области био је прекинут кад су се из епицентра на њиховом подручју покренули огромни сеизмички таласи. Најразорнији од свих до тада, овај земљотрес је био толико снажан да је рушио димњаке у 650 километара удаљеном Синсинатију, у Охају. Услед удара зазвонила су црквена звона у Бостону, у Масачусетсу, удаљеном 1 600 километара. Још северније, у Монтреалу, у Канади, звецкало је посуђе на столовима. Један човек из Кентакија, који је живео око 130 километара од епицентра, записао је у свом дневнику: „Ако не побегнемо одавде, земља ће нас живе прогутати.“ Међутим, најјачи удар овог страховитог земљотреса погодио је речни град Њу Мадрид.

Претходни потреси су тешко оштетили Њу Мадрид, при чему је настрадало неколико становника док је већина преживелих побегла из града. У потресу 7. фебруара, град је потпуно уништен. Када је земљотрес почео, преостали становници су се дали у бекство — у последњем тренутку. Висока обала на којој је град стајао одронила се и сручила у Мисисипи. Помахнитала бујица однела је даске, цигле и камен од којих је био изграђен Њу Мадрид. Убрзо је нестао сваки знак да је овај град икад постојао.

Последице по реку

Услед земљотреса, на Мисисипију су у близини Њу Мадрида настали водопади који су постојали неко време. На десетине бродова се преврнуло покушавајући да их пређу. Потрес који се десио 7. фебруара довео је до подизања и спуштања тла, приморавајући реку да крене у супротном смеру. На речном дну су настале огромне пукотине, услед чега су се појавили снажни вртлози у којима су нестали многи бродови. Земљотреси су померили речно корито и проузроковали да градови и имања буду поплављени. Они су такође скренули део тока реке — тако је 1812. настало велико језеро Рилфут у Тенесију. Дрвеће које је некада било на копну сада се налази усред овог језера, постојано растући на потопљеном тлу.

Не зна се прецизно која је била јачина ових земљотреса пошто савремени сеизмографи тада нису постојали. Научници претпостављају да су међу земљотресима који су погодили подручје Њу Мадрида, бар три била јача од 8 степени Рихтерове скале. То су најјачи земљотреси који су икад погодили неки део данашњих Сједињених Држава и убрајају се међу најснажније икад забележене на Земљи. Иако је погођено подручје било ретко насељено, у овој катастрофи су страдале десетине, а можда и стотине људи.

Данас Мисисипи тече југоисточним делом Мисурија као да се никада ништа значајно није догодило. Али, кад би ова река могла да говори, испричала би вам невероватну причу о времену кад је текла узводно.

[Мапе на 18. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

МИСУРИ

Река Мисисипи

Њу Мадрид

[Слика на 19. страни]

Пароброд „Њу Орлеанс“

[Извор]

Used by permission, State Historical Society of Missouri, Columbia

[Слика на 20. страни]

Језеро Рилфут настало је као последица земљотреса

[Извор слике на 18. страни]

U.S. Fish & Wildlife Service, Washington, D.C./Dave Menke