Колико је „болесна“ наша планета?

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! С ФИЛИПИНА

Пацијент се налази у критичном стању. Симптоми су бројни. Задах му је непријатан. Има изузетно високу температуру, као никада раније. Настојања да се температура спусти остају без резултата. У телесним течностима пронађени су отрови. Када се симптоми у једном делу тела повуку, још више их се појави у другим деловима. Уколико би се радило о дословном пацијенту, доктори би вероватно рекли да је та болест хронична и фатална. Пошто не би знали шта још да ураде, једноставно би се потрудили да пацијенту буде што лакше док не умре.

МЕЂУТИМ, није у питању дословни пацијент. Реч је о нашем дому — планети Земљи. Претходна илустрација добро описује шта се дешава с нашом планетом. Прљав ваздух, глобално загревање, загађене воде и токсични отпад само су неке од бољки наше тешко оболеле планете. Попут претходно споменутих доктора, стручњаци су у недоумици шта да ураде.

Медији стално скрећу пажњу на слабо „здравље“ наше планете. Уобичајени су наслови попут следећих: „Рибарење коришћењем експлозива претвара морско дно у поља смрти.“ „У року од 24 године без пијаће воде би могло остати милијарду Азијаца.“ „Годишње се у сиромашније земље широм света депонује четрдесет милиона тона токсичног отпада.“ „У Јапану је од 1 800 извора пијаће воде скоро две трећине затровано.“ „Ширење озонске рупе изнад Антарктика поново изазива забринутост.“

Неки људи се навикну на честе вести о угрожавању животне средине и можда чак размишљају: ’То ме се не тиче јер не погађа мене лично.‘ Међутим, били ми тога свесни или не, глобално уништавање наше животне средине утиче на велику већину људи. Пошто је загађивање наше планете сада толико раширено, оно вероватно већ утиче на више подручја нашег живота. Због тога би требало да свако буде забринут за „здравље“ и очување наше планете. На крају крајева, где бисмо иначе живели?

Колико је заправо овај проблем узео маха? Колико је наша планета „болесна“? Како то утиче на живот људи? Хајде да размотримо неке чиниоце који ће нам помоћи да разумемо не само зашто се наша планета „лоше осећа“ већ зашто је и озбиљно „болесна“.

◼ ОКЕАНИ: Великим делом су опустошени због прекомерног рибарења. У једном извештају Програма Уједињених нација за заштиту животне средине каже се да је „70 посто ловишта рибе толико искоришћено да се размножавањем уопште не може или се једва успева надоместити уловљена риба“. На пример, у северном Атлантику, у периоду од 1989. до 1994. смањен је број бакалара, ослића, кољака и рибе лист чак за 95 посто. Ако се тако настави, како ће се то одразити на милионе људи који у погледу исхране зависе од мора?

Сем тога, процењује се да се годишње 20-40 милиона тона рибе и других морских врста улови и — углавном озлеђено или угинуло — врати у океан. Зашто их враћају натраг? Зато што су ухваћени заједно са жељеном рибом, али нису тражен улов.

 ◼ ШУМЕ: Крчење шума има многе негативне стране. Сеча дрвећа смањује способност земље да апсорбује угљен-диоксид, што је како се тврди један од узрока глобалног загревања. Осим тога, нестанак прети и неким биљним врстама које су потенцијални извори животоспасавајућих лекова. И поред тога, уништавање шума наставља се несмањеном брзином. У ствари, оно се недавних година и повећало. Неки стручњаци сматрају да ће, ако се настави с тим, тропске шуме нестати за око 20 година.

◼ ТОКСИЧНИ ОТПАД: Депоновање штетних материја како на копну тако и у мору, озбиљан је проблем који милионима људи може нанети много штете. Радиоактивни отпад, тешки метали и нуспроизводи производње пластике јесу неке материје које могу код људи и животиња изазвати аномалије, болести или смрт.

◼ ХЕМИКАЛИЈЕ: У протеклих сто година ушло је у употребу скоро 100 000 нових хемикалија. Ове хемикалије доспевају у ваздух, тло, воду и у храну. Релативно мали број њих је испитан што се тиче утицаја на здравље људи. Међутим, откривено је да знатан број хемикалија од оних које су испитане изазива рак или неке друге болести.

Постоји још много тога што прети нашој животној средини: загађење ваздуха, непречишћене отпадне воде, киселе кише, недостатак чисте воде. Ових неколико споменутих чињеница довољно говори у прилог томе да је наша планета заиста „болесна“. Да ли се тај „пацијент“ може спасти или је битка већ изгубљена?