Поглед у свет

Древна египатска формула за зубну пасту

„На комаду папируса пуном прашине у подруму једног бечког музеја откривена је најстарија формула за зубну пасту, која се користила више од 1 500 година пре него што је 1873. Вилијам Колгејт почео с продајом прве зубне пасте намењене тржишту“, извештава Electronic Telegraph. „Древни египатски писар је сада већ избледелим црним мастилом, начињеним од чађи и мешавине гуми-арабике и воде, подробно описао смесу коју је назвао ’прашком за беле и савршене зубе‘. Када се помеша с пљувачком у устима, добија се ’чиста зубна паста‘.“ У том документу из четвртог века н. е. наводе се састојци као што су камена со, нана, осушени листови ириса и зрнца бибера — све се то издроби и помеша. Ово откриће је изазвало сензацију на једном конгресу зубара одржаном у Бечу. „Ниједан зубар није имао појма да постоји тако стара а ипак тако добра формула за зубну пасту“, рекао је др Хајнц Нојман, који ју је испробао и установио да су „уста била чиста, а дах свеж“. У чланку се наводи: „Зубари су недавно открили корисна својства ириса, који је ефикасан код болести десни и који се сада користи у комерцијалне сврхе.“

 Сачувати воће у свежем стању

„Ваша залиха воћа ускоро би могла остати у свежем стању много дуже — захваљујући једном састојку црвеног вина којем се приписује лековито својство“, извештава часопис New Scientist. „Рок трајања јабука након што су потопљене у раствору транс-резвератрола, једног антиоксиданса који се налази у грожђу, продужен је са две недеље на три месеца. Када је грожђе потопљено у тај раствор, трајало је краће од јабука. Па ипак, његов рок трајања је био два пута дужи него обично и износио је две недеље.“ Истраживачи су открили да је само мало овог антиоксиданса потребно да би се спречило пропадање воћа и деловања врења и плесни од које се осуше многе врсте. „Овај тим је приликом истраживања успео да заштити и друге врсте воћа и поврћа, укључујући и парадајз, авокадо и млади бибер“, каже се у овом часопису. „Чланови истраживачког тима сада траже јефтиније методе производње овог антиоксиданса.“

Видео-игре опасне по здравље

Родитељи вероватно не схватају колико видео-игре могу бити опасне по здравље деце, извештава El Universal, лист из града Мексика. Према речима Антонија Гонзалеса Ермосиља, председника Мексичког удружења кардиолога, чак 40 процената деце која стално играју видео-игре патиће од високог крвног притиска. Зашто? Зато што поред тога што се не баве физичким активностима, она су изложена стресу јер се веома често налазе у ситуацијама које се сматрају опасним, као што су напади, виртуалне борбе и друге врсте сукоба. „Овај стручњак је упозорио да ће та навика довести до већег броја обољења кардиоваскуларног система, што је главни узрок смрти у Мексику“, каже се у овом листу.

„Суштински погрешно“

„Нешто је суштински погрешно у начину на који овај свет функционише“, каже др Жак Дијуф, генерални директор Организације уједињених нација за исхрану и пољопривреду. Говорећи у Школи за политичке науке Кенеди, при Универзитету Харвард, САД, Дијуф је рекао: „Један од највећих успеха двадесетог века био је у томе што је стопа раста у производњи хране у великој мери надмашила незапамћену стопу раста популације... Имамо могућност да произведемо довољно хране за сваког на овој планети.“ Па ипак, само у земљама у развоју 800 милиона људи гладује, а сваке године од неисхрањености и глади умре око 6 милиона деце испод пет година. „Много њих умре од болести као што су дијареја, маларија или мале богиње. Међутим, преживели би ако би имали више хране“, рекао је Дијуф. „Јасно је да је светски проблем глади политичке, а не техничке природе.“ Он је додао: „Уколико се не предузме акција на политичком нивоу, не може се гарантовати да ће ситуација у будућности бити боља.“

Ванбрачна деца

У Европској унији, „25 процената свих новорођенчади роди се ванбрачно“, извештавају шпанске новине La Vanguardia. Са променом традиционалних вредности „широм Европе се повећава број ванбрачне деце“. Према Управи за статистику Европске уније, на врху листе са 54 процента деце из наведене категорије налази се Шведска, а затим следе Данска са 46 и Француска са 39 процената. Након њих су Финска и Велика Британија, обе са 37 процената ванбрачно рођене деце. Иста тенденција запажа се и у медитеранским земљама, где се некада веома поштовало породично уређење. На пример, последњи подаци за Шпанију показују да су 19 процената деце родиле невенчане мајке, а у неким областима, као што је Каталонија, тај број износи 22 процента — што је пораст од 100 процената за само десет година.

Половина планете дивљина

„Упркос томе што се током периода од једног века опасности које прете животној средини повећавају, 46 процената копна наше планете још увек је углавном нетакнута дивљина“, извештава публикација World Watch. Истраживање у које је било укључено 200 научника широм света „показало је да се [68 милиона квадратних километара] копна може свести под појам ’дивљина‘, што значи да се у таквим подручјима налази најмање 70 процената вегетације, да на њима живи мање од 5 људи по квадратном километру и да је површина сваког од тих подручја најмање 10 000 квадратних километара.“ На 37 подручја која се сматрају дивљином живи само 2,4 процента укупне светске популације — или 144 милиона људи, не рачунајући урбане центре. Па ипак, укупна површина ових подручја једнака је заједничкој површини шест највећих земаља: Аустралије, Бразила, Канаде, Кине, Русије и Сједињених Држава. Међутим, World Watch наводи да „више од једне трећине дивљине чине антарктички лед или арктичка тундра, а само 5 од 37 подручја имају приоритет што се тиче очувања екосистема, што значи да на сваком од њих има више од 1 500 ендемичних врста и да се њихова станишта одликују изузетним биодиверзитетом“.

Водећа земља западне Европе по броју затвореника

„Британија је водећа земља западне Европе по броју затвореника, с просечном стопом од 139 затворених на 100 000 становника Енглеске и Велса“, наводи се у новинама Guardian Weekly. „Од 1991. број затвореника је порастао са 42 000 на 72 000.“ Не само што британски судови више људи осуђују на казну затвора, већ су те казне дуже. Године 1992, затворску казну је добило 45 процената одраслих осуђеника, у поређењу са 64 процента 2001. Међутим, много је већи пораст броја затвореника у неким другим земљама. Заправо, од процењених 8,75 милиона затвореника у свету, око половине њих се налази само у три земље: Сједињеним Државама (1,96 милиона), Кини (1,4 милиона) и Русији (900 000).

Опасности од гојазности

„Они који су гојазни у доби од 40 година вероватно ће умрети барем три године пре оних који су витки, што значи да гојазност током средњих година скраћује живот исто као и пушење“, извештава The New York Times. „Ово истраживање показује да уколико сте гојазни када имате између 35 и 45 година, чак иако касније смршате, још увек сте изложени већој опасности од смрти“, каже др Серж Жабур, директор једне клинике за мршављење. „Поручујемо вам да на време поведете рачуна о својој тежини. Ако дуго чекате, могу уследити последице.“ Мршављење такође може спречити смрт услед рака. Након једног 16- годишњег истраживања које је обухватило 900 000 људи, Америчко удружење за борбу против рака дошло је до закључка да би „превелика тежина могла бити одговорна за 14 процената смртних случајева услед рака међу мушкарцима и 20 процената међу женама“, каже се у цитираним новинама. Резултати истраживања указују на то да је гојазност повезана с више врста рака.