Кад ваше дете има повишену температуру

„Није ми добро!“ Када вам дете плачним гласом каже ове речи, вероватно му одмах мерите температуру. Уколико је повишена, сигурно сте узнемирени, што је и разумљиво.

Према једном истраживању које је извршио Дечји центар Џон Хопкинс из Балтимора (Мериленд, САД), 91 посто родитеља сматра да „чак и умерено повишена температура може имати најмање једну штетну последицу, као што је појава грчева или оштећење мозга“. Исто истраживање открива да „89% родитеља даје својој деци средства за снижавање температуре пре него што она достигне 38,9 степени Целзијуса“.

Да ли треба да будете узнемирени уколико ваше дете добије повишену температуру? И који су најбољи начини да је снизите?

Значајна улога повишене температуре

Шта изазива повишену температуру? Премда нормална температура тела у просеку износи око 37 степени Целзијуса (мерена орално), она обично током дана варира за степен или више. a Тако ваша температура ујутру може бити нижа, а пред вече нешто виша. Хипоталамус, који се налази у међумозгу, регулише телесну температуру на начин врло сличан термостату. Повишена температура се јавља када имунолошки систем, очигледно реагујући на продор бактерија или вируса, ствара супстанце у крви које се називају пирогени. То подстиче хипоталамус да „подеси“ температуру на виши степен.

Премда је неугодна и изазива дехидрацију, повишена температура није обавезно штетна. У ствари, како извештава Мејо фондација за медицинско образовање и истраживање, изгледа да повишена температура представља кључни фактор у помагању телу да се избори с бактеријским и вирусним инфекцијама. „Вирусима који изазивају прехладу и друге инфекције респираторног тракта одговара нижа температура. Незнатно повишена температура заправо помаже вашем телу да се ослободи вируса.“ Због тога је „снижавање благо  повишене температуре“, како наводи ова фондација, „непотребно и може кочити деловање одбрамбеног механизма вашег детета.“ Занимљиво је да једна болница у Мексику чак лечи нека обољења тако што повишава телесну температуру. Тај поступак се назива хипертермија.

Др Ал Сакети са америчког Факултета за лекаре хитне службе каже: „Ретко кад је повишена температура сама по себи проблем. Заправо, она је знак да можда постоји нека инфекција. Зато, када дете има повишену температуру, пре свега треба обратити пажњу на њега и на могућу инфекцију, а не на бројке на топломеру.“ Америчка педијатријска академија запажа: „Температуру која је нижа од 38,3 степена Целзијуса обично не треба снижавати уколико се дете не осећа лоше или уколико нема грозницу праћену грчевима. Чак и температура која је већа од наведене не мора обавезно бити опасна или забрињавајућа, осим ако дете дуже време има грчеве или уколико има неко хронично обољење. Важније је да посматрате како се ваше дете понаша. Ако добро једе и спава и ако је живахно, лечење му вероватно није потребно.“

Како реаговати у случају благо повишене температуре

Наравно, то што је претходно речено не значи да ништа не можете урадити како бисте помогли свом детету. Уколико дете има благо повишену температуру, неки медицински стручњаци препоручују следеће: Настојте да температура у дечјој соби буде пријатна. Обуците дете лагано. (Уколико му је претопло то може повећати температуру.) Дајте детету да пије више течности као што су вода, разблажени воћни сокови и супа, јер повишена температура може изазвати дехидрацију. b (Напици који садрже кофеин, попут разних врста кола или црног чаја, заправо су диуретици и могу проузроковати још већу дехидрацију.) Новорођенчад би требало и даље дојити. Избегавајте да дајете деци  тешко сварљиву храну, пошто повишена температура успорава процес варења.

Када дете има температуру вишу од 38,9°C, обично се дају неки лекови за снижавање температуре који се могу добити без рецепта, као што су парацетамол или ибупрофен. Међутим, важно је да се следи упутство за употребу које се добија уз сваки лек, што укључује и узимање тачно одређене дозе. (Деци испод две године не би требало давати никакав лек без консултовања с лекарем.) Лекови за снижавање температуре не делују на вирусе. Зато такви лекови неће убрзати опоравак детета од прехладе или другог сличног обољења, али могу ублажити симптоме. Неки стручњаци препоручују да се деци и младима испод 16 година не даје аспирин за снижавање повишене температуре, јер он може утицати на појаву Рајовог синдрома— болести која може бити смртоносна. c

Температура се може снизити и купањем помоћу сунђера. Ставите дете да седи у кадици у којој се налази од два до пет центиметара млаке воде, и купајте га користећи сунђер. (Немојте масирати дете алкохолом, јер може бити токсичан.)

Пропратни оквир садржи неке корисне информације о томе када би можда било потребно да се обратите лекару. Медицинска нега је нарочито важна за оне који живе у подручјима где су распрострањене болести као што су денга, ебола, трбушни тифус или жута грозница.

Све у свему, најбоље што можете да урадите јесте да ублажите детету симптоме повишене температуре. Имајте на уму да се ретко дешава да је температура толико висока да може да изазове неуролошка оштећења или смрт. Чак и грчеви изазвани повишеном температуром, премда су забрињавајући, обично не остављају трајне последице.

Наравно, превентива је најбољи лек, а један од најефикаснијих начина да заштитите дете од инфекције јесте да га поучите основној хигијени. Научите децу да често перу руке, нарочито пре јела, после коришћења тоалета, након боравка у маси људи на неком јавном месту или после играња са животињама. Ако, упркос вашем савесном труду дете ипак добије благо повишену температуру, немојте се превише узрујавати. Као што смо сазнали, пуно тога постоји што можете учинити да бисте помогли детету да се опорави.

[Фусноте]

[Оквир на 27. страни]

Обратите се лекару уколико је дете . . .

◼ Млађе од три месеца и има ректалну температуру 38 степени Целзијуса или више

◼ Старо између три и шест месеци и има температуру 38,3 степена Целзијуса или више

◼ Старије од шест месеци и има температуру 40 или више степени Целзијуса

◼ Уколико одбија да узима течност и показује знаке дехидрације

◼ Има грчеве или је изузетно тромо

◼ Има повишену температуру дуже од три дана

◼ Непрестано плаче или показује знаке сметености или бунила

◼ Има осип, дијареју, отежано дише или стално повраћа

◼ Врат му је укочен или има изненадне јаке главобоље

[Извор]

Извор: Америчка педијатријска академија