Поглед у свет

Тумачење псећег језика?

Једна јапанска компанија за производњу играчака направила је уређај који псећи лавеж преводи у речи, извештава Japan Information Network. Справа се састоји од бежичног микрофона, који се причвршћује за псећу огрлицу, и малог пријемника који прима сигнале. Компанија тврди да пријемник дешифрује звуке које пас ствара и разврстава их у шест емоционалних стања: фрустрацију, љутњу, радост, тугу, жељу и агресивност. Резултати се приказују на дисплеју од течног кристала у облику фраза као што су: „Супер се осећам!“, “Тако је досадно!“, „Хајде да се играмо!“ Произвођач каже да је у Јапану продато 300 000 ових уређаја чија је цена 85 евра и нада се да ће тај број достићи један милион када се уређај појави у Јужној Кореји и Сједињеним Државама.

 Недостатак поверења у цркве

„Немци пуно верују полицији и војсци, али не и црквама“, извештавају новине Leipziger Volkszeitung. У свом ’испитивању поверења‘, World Economic Forum је открио да су од 17 главних јавних институција, цркве на последњем месту. Социолог Армин Насехи је рекао да у овом времену растуће несигурности, Немци више поверења имају у организације које „разликују добро од зла“, као што су полиција и оружане снаге. Откуда неповерење у цркве? Насехи каже: „Упркос повратку религиозности, људи сматрају да црква не може да реши њихове проблеме од суштинске важности.“ Он запажа да цркве у Немачкој „малтене нуде само обреде“.

Развод у средњим годинама

У Немачкој се „након дугогодишњег брака разводи више парова него икад“, извештавају новине Berliner Morgenpost. Гина Кестеле, брачни саветник из Минхена, као главни фактор истиче све већу независност жена, нарочито у финансијском погледу. „Мушкарац је изгубио примат храниоца породице“, наводи она. Једно гледиште је да се парови разводе у средњим годинама зато што то одлажу док им се деца не одселе из куће. Међутим, како каже Гина Кестеле, чешћи разлог развода у средњим годинама представљају ванбрачне везе које имају мужеви.

Моћ осмеха

„Скоро 74 процента испитаника не би желело да ради с нерасположеним људима, а 69 процената с таквима не би могло склопити пријатељство.“ Овако је часопис Wprost сажео једно истраживање Института за социологију при Јагијелоњан универзитету у Кракову, у Пољској. Као један разлог наведено је то што људи који су тужни често изгледају као да нешто крију. С обзиром да је то већ одавно познато онима чији је посао повезан с медијима, то објашњава зашто су „политичари, пословни људи, поп звезде, ТВ лица и људи који су задужени за контакт с јавношћу, маркетинг или трговину“ тако често насмејани, каже Wprost. Истраживачи су такође открили да када се смејемо, у мозак стиже више крви и то поправља наше расположење. Једна пословна жена је рекла: „Настојим да будем насмејана чак и када ми није до смеха. Када сам ипак насмејана, расположење ми се мења и стварно се боље осећам.“

Опрез с логорском ватром

Код више од 70 процената аустралијске деце која су задобила опекотине од логорске ватре, „узрок су били врели угарци, а не пламен“, извештава часопис Medical Journal of Australia. Штавише, у Аустралији се опекотине од логорске ватре углавном задобију „ујутро, када се сматра да је логорска ватра потпуно угашена“. Како је то могуће? Истраживачи су открили да када се логорска ватра угаси водом, температура пепела и угарака након осам сати падне на 16 степени Целзијуса. Насупрот томе, када се логорска ватра угаси песком, температура пепела и угарака након осам сати износи 91 степен Целзијуса — што је довољно да изазове опекотине трећег степена након само једне секунде контакта с кожом. „Пошто је гашењем помоћу песка опасност само на изглед отклоњена“, каже се у наведеном часопису, „једини безбедан начин гашења логорске ватре јесте помоћу воде.“

Канцерогени младежи

Већина младежа на кожи је бенигна. Па ипак, добро је обратити пажњу на потенцијално канцерогене младеже. Према новинама Milenio из града Мексика, лекарски преглед младежа треба затражити уколико се појаве неки од следећих знакова: Половине младежа су различите по величини, ивице су му неправилне, мења боју и величину, пречник му је већи од 0,6 центиметара [што је величина гумице на графитној оловци], крвари или сврби. Др Ненси Пулидо Дијаз, из Националног медицинског центра у Ла Рази, каже: „Нарочито треба обратити пажњу на младеже које имате од рођења и на оне који се налазе на длановима или табанима.“

Учење страног језика

Да ли бисте желели да научите неки страни језик? Пољски часопис Poradnik Domowy пружа следеће савете: „Када учимо неки језик, неизбежно је да правимо грешке. Прихватање ове чињенице је први корак ка успеху.“ Овоме треба придодати и „спремност да се покуша“. Ако не знамо како се нешто каже, „понекад треба да се ослонимо на интуицију, или једноставно да покушамо“, што је боље него да се устежемо да причамо на том језику. „Ретко увиђамо да извор ове врсте проблема може бити страх или стид“, каже се у овом часопису. „Уколико успемо да савладамо ове слабости, сигурно ћемо брже напредовати.“ Добар учитељ такође може помоћи да се савлада страх и да се брже напредује.

„Од насиља страдало 1,6 милиона људи“

„Према новом извештају Светске здравствене организације који представља први покушај квантитативног одређивања обима различитих врста насилног понашања, током 2000. године, од насиља је страдало 1,6 милиона људи, што одговара броју смртних случајева од туберкулозе а надмашује број умрлих од маларије“, наводи The Wall Street Journal. Та процена се темељи на подацима сакупљеним из 70 земаља и односи се на ратове, физичке насртаје, самоубиства и пуцњаве. „Истраживачи су открили да је око 3% свих смртних случајева у свету последица насиља“, наводи се у чланку. „Обим насиља — над женама, децом, старијим особама, младићима и у друштву уопште — далеко је већи него што се мислило. Истраживачи наводе да је један од разлога тај што се насиље често не пријављује.“ Класификација смртних случајева услед насиља је следећа: самоубиство — 50 посто, убиство — 30 посто и рат — 20 посто. Највећа стопа самоубистава забележена је у Источној Европи, наиме у Русији и Литванији. Највећа стопа смртних случајева услед употребе ватреног оружја забележена је у Албанији — 22 на 100 000 људи. Тај број у Сједињеним Државама износи 11,3 на 100 000, у Уједињеном Краљевству 0,3 и Јапану 0,1 на 100 000 људи.

Аудио „трка аутомобила“

Чији је стерео-уређај у аутомобилу јачи? Ово питање је довело до новог међународног такмичења познатог као трка аутомобила у децибелима, извештава National Public Radio из Сједињених Држава. На такмичењима се помоћу инструмената који се налазе у аутомобилима мери јачина звука стерео-уређаја, која се изражава у децибелима (dB). С обзиром да се звук који се чује ван аутомобила не рачуна, такмичари преправљају конструкцију аутомобила како би спречили расипање звука. „Код највише измењених аутомобила... дебљина прозора износи 7 [или] 10 центиметара“, каже такмичар Вејн Харис, „а врата су ојачана бетоном и челичним шинама.“ Када се стерео-уређај појача до максимума, такмичари не седе у својим аутомобилима — што је сасвим разумљиво.