Порези цена ’цивилизованог друштва‘?

„Порезе плаћамо да бисмо имали цивилизовано друштво“ (Натпис на згради Службе за државне приходе у Вашингтону, САД).

ВЛАДЕ тврде да су порези нужно зло — цена ’цивилизованог друштва‘. Без обзира да ли се слажете с тим или не, неоспорно је да је та цена углавном висока.

Порези се могу сврстати у две категорије, непосредне и посредне порезе. Примери непосредних пореза јесу порез на доходак, порез на приход корпорације и порез на некретнине. Од њих, вероватно највеће незадовољство изазива порез на доходак што је посебно случај у земљама где је тај порез прогресиван. То значи да што више зарађујете, морате да платите већи порез. Критичари тврде да су прогресивни порези кочница напорном раду и успеху.

Публикација OECD Observer, коју објављује Организација за економску сарадњу и развој, подсећа нас да поред пореза које узимају владе на савезном нивоу, „они који привређују можда морају да плате и општински, регионални, покрајински или државни порез на доходак, поред пореза на доходак које плаћају савезној влади. То је случај с Белгијом, Исландом, Јапаном, Канадом, Корејом, са Сједињеним Државама, скандинавским земљама, Швајцарском и Шпанијом“.

Посредни порези укључују царину, порезе на промет и порезе на алкохолна пића и цигарете. Ови порези нису толико осетни као непосредни порези али и поред тога могу да представљају финансијско бреме, нарочито за сиромашне. Тврдњу да порески обвезници из средње класе и класе богатих плаћају већи део пореза у Индији, ауторка Џајали Гош у индијском часопису Frontline назива причом за малу децу. Гошова каже: „Владе индијских држава више од 95 процената укупног прихода од пореза убиру путем посредних пореза... Изгледа да сиромашним људима, а не богатим, на порез одлази већи део прихода.“ Ову неједнакост очигледно стварају високи порези на робу широке потрошње, као што су сапун или храна.

Међутим, шта владе чине са свим тим новцем који сакупе?

 Куда иде новац

Мора се признати, владе троше огромне суме новца како би основале неопходне службе и обезбедиле њихово функционисање. На пример, свака четврта особа у Француској ради у јавном сектору. Они раде као наставници, поштански радници, особље музеја и болница, полицајци и на другим пословима из овог сектора. Порези су неопходни за исплату њихових плата. Порези такође служе за изградњу путева, школа и болница и за финансирање услуга као што су одвожење смећа и разношење поште.

Још један снажан разлог за узимање пореза представљају потребе војске. Порез на доходак је први пут узиман од богатих Британаца за финансирање рата против Француске 1799. Међутим, британска влада је током Другог светског рата почела да захтева плаћање пореза на доходак и од радничке класе. Данас је финансирање националних војних снага подједнако скупо, чак и у време мира. Према процени Међународног института за мировна истраживања из Стокхолма, светски војни трошкови у 2000. износили су око 712 милијарди евра.

Примењена социологија

Порези такође служе и као средство ’примењене социологије‘, у том смислу да на нешто подстичу, а од нечега пак одвраћају. На пример, сматра се да порез на алкохолна пића смањује њихову претерану употребу. Тако у многим земљама порези чине 35 процената малопродајне цене пива.

Високим порезима подлеже и дуван. У Јужној Африци порези чине од 45 до 50 процената цене кутије цигарета. Међутим, мотив који покреће владе да уводе такве порезе није увек потпуно несебичан. У складу с тим, аутор Кенет Ворнер у часопису Foreign Policy примећује да дуван представља „економску силу, чијом се продајом остварују годишњи приходи од више стотина милијарди долара плус приходи од пореза који износе неколико милијарди долара“.

Један пажње вредан пример деловања примењене социологије догодио се почетком 20. века. Амерички законодавци су настојали да спрече настанак богатих породичних династија. На који начин? Тако што су увели порез на наследство. Када би један богаташ умро, велики део његовог нагомиланог богатства отишао би на порезе. Заговорници овог пореза тврде да он „преусмерава богатство из породичних, аристократских кругова у грађанске, демократске кругове“. Можда су у праву, међутим, богати порески обвезници су пронашли више начина да ублаже „ударац“ тог пореза.

Порези се и даље користе за подупирање различитих социјалних програма, попут оних који се тичу животне средине. The Environmental Magazine извештава: „Девет западноевропских земаља недавно је увело заменске порезе у циљу очувања животне средине, већином да би се смањило загађивање ваздуха.“ Прогресивни порези на доходак, споменути раније, представљају још један пример примењене социологије; замисао је да се смањи јаз између богатих и сиромашних. Неке владе такође омогућавају пореске олакшице онима који дају добротворне донације или паровима који имају децу.

Зашто су порески закони тако компликовани?

Кад год се предложи неки нови порески закон, законодавци настоје да затворе све могуће рупе у њему. Сетите се, у игри су огромне суме новца. С којим резултатом? Порески закони су углавном сложени и обилују стручном терминологијом. Један чланак у часопису Time објашњава да се у америчком пореском закону мноштво компликација „јавља око дефиниције дохотка“, то јест, око одређивања тога шта подлеже порезу. Даљње компликације настају услед безбројних правила „која омогућавају различите пореске олакшице и ослобођења“. Међутим, порески закони нису компликовани само у Сједињеним Државама. Недавно издање Пореског закона Уједињеног краљевства стало је у десет томова, што је укупно 9 521 страна.

Служба за испитивање пореске политике при Универзитету у Мичигену извештава: „Сваке године порески обвезници у Сједињеним Државама проведу више од три милијарде сати попуњавајући пријаве пореза на доходак... Све у свему, време и новац које порески обвезници у Сједињеним Државама потроше [на попуњавање пореских пријава] одговарају суми од чак 100 милијарди долара годишње, што је око 10 процената сакупљеног пореза. Велики део ове своте, која је резултат слеђења пореских прописа, треба приписати запањујућој сложености закона о порезу на доходак.“ Рубен, који је споменут на почетку првог чланка у овој серији, каже: „Раније сам покушавао да сам попуним своје пореске пријаве. Међутим, то је гутало моје време и често сам имао осећај да  плаћам више него што је требало. Зато сада моје пореске пријаве уместо мене попуњава мој рачуновођа.“ (Видите оквир „Придржавати се пореских закона“, на 8. страни.)

Неки плаћају, неки избегавају, а неки заобилазе

Премда нерадо, већина људи ће ипак признати да друштво има користи од пореза. Шеф британске Службе пореских прихода једном приликом је рекао: „Нико не ужива када мора да плаћа порез на доходак. С друге стране, мало је оних који сматрају да би нам без њега било боље.“ Неки процењују да се у Сједињеним Државама чак 90 процената пореских обвезника придржава пореских закона. Један порески стручњак признаје: „Узрок мноштва пропуста у поштовању пореских закона није намерно заобилажење, већ тешкоће у вези с њим и пратећим процедурама.“

И поред тога, многи проналазе начине да избегну плаћање појединих пореза. На пример, осмотрите шта је у чланку који је објавио U.S.News & World Report било речено о порезима на приход корпорације: „Многе фирме легално избегавају већи део својих пореских обавеза — а понекад и све њих — и то путем пореских олакшица и махинација у рачуноводству.“ Наводећи пример једне такве добро смишљене махинације, чланак наставља: „Једна корпорација из Сједињених Држава оснива фирму у једној страној земљи, у којој  су пореске стопе изузетно повољне, а затим ту фирму овлашћује да води корпорацију.“ Тада компанија није дужна да плаћа америчке порезе — који могу износити и до 35 процената — чак и ако је „главно седиште можда тек нешто више од ормара за картотеку и поштанског сандучета“.

Затим, постоји и отворена утаја пореза. У једној европској земљи утаја пореза се, наводно, сматра „националним спортом“. Према једном истраживању у Сједињеним Државама, свега 58 процената мушкараца између 25 и 29 година сматра да је погрешно не пријавити сав приход. Они који су спровели ово истраживање признају: „Овај извештај не говори похвално о етици и моралу нашег друштва.“ Процењује се да у Мексику око 35 процената пореских обвезника врши утају пореза.

Међутим, генерално гледано, људи признају да су порези неопходни и немају ништа против тога да плате свој део. Међутим, познате речи које се приписују цезару Тиберију звуче истинито: „Добар пастир треба да стриже своје овце, а не да им дере кожу.“ Како треба да гледате на плаћање пореза уколико сматрате да вас угњетава један систем који изгледа да је тегобан, непоштен и сувише сложен?

[Оквир на 7. страни]

Добро размислите пре него што се преселите!

Порески системи се разликују од земље до земље. Порези на доходак се чак и унутар једне земље могу много разликовати од места до места. Да ли се преселити у подручје где су пореске стопе ниже? Можда ипак треба добро размислити пре него што то учините.

На пример, један чланак у часопису OECD Observer подсећа читаоце да основна стопа пореза на доходак није крај приче. У њему се каже: „На висину стварног пореза који порески обвезник треба да плати утичу и разне олакшице.“ Примера ради, у неким земљама су стопе пореза на доходак ниске. Међутим, оне пружају „врло мало основних пореских олакшица и ослобођења“. На крају може испасти да у тим земљама треба платити више него у земљама с високим пореским стопама које пружају више пореских ослобођења и олакшица.

Када је реч о Сједињеним Државама, неки размишљају да се преселе у савезне државе које не узимају порез на доходак. Али, да ли ће се тиме аутоматски штедети новац? Према публикацији Kiplinger’s Personal Finance, неће. У њој се каже: „Наше истраживање у неколико случајева показује да савезне државе које не наплаћују порез на доходак надокнађују разлику захваљујући вишим стопама пореза на имовину, пореза на промет и других категорија пореза.“

[Оквир на 8. страни]

Придржавати се пореских закона

За многе од нас, плаћање пореза је стресно и заморно. Зато је Пробудите се! питао једног пореског стручњака за неке практичне предлоге.

„Добро се посаветујте. То је неопходно јер порески закон може бити компликован, а његово непознавање веома се ретко прихвата као оправдање за то што се он игнорише. Иако порески обвезник можда сматра порезнике непријатељима, они често могу дати тачна и једноставна упутства о плаћању пореза. Пореске власти ће ценити уколико одмах тачно попуните своју пореску пријаву. Њихов циљ није да вас туже због тога што се не придржавате прописа.

„Уколико је ваша финансијска документација компликована, потражите савет од неког пореског стручњака. Међутим, будите опрезни! Иако има много пореских стручњака који желе добро да ураде свој посао када су ваше финансије у питању, има и много оних који то не желе. Питајте неког поузданог пријатеља или познаника с посла да вам некога препоручи, и проверите на каквом је гласу стручњак који вам је препоручен.

„Ствари обављајте на време. Уколико закасните с предајом пријаве, казне могу бити велике.

„Пажљиво водите архиву. Без обзира на то како водите своју архиву, редовно уносите податке у њу. На тај начин, када буде требало да попуните пријаву, за то ће вам бити потребан минимум труда. Такође ћете бити безбрижни у случају пореске контроле.

„Будите поштени. Могли бисте доћи у искушење да варате или да можда понекад заобиђете прописе. Међутим, порезници имају много ефикасних начина да открију лажне податке. Увек је најбоље бити поштен.

„Будите у току. Уколико онај ког сте ангажовали да припреми вашу пореску пријаву поднесе нетачне податке, ви ћете бити одговорни за то. Зато проверите да ли ваш заступник ради онако како ви желите.“

[Слика на 7. страни]

На производе од дувана и на алкохолна пића у многим земљама узимају се високи порези

[Слике на странама 8, 9]

 Од пореза се финансира мноштво служби које можда узимамо здраво за готово