Пређи на садржај

Пређи на садржај

Лечење биљем — да ли вам може помоћи?

Лечење биљем — да ли вам може помоћи?

Лечење биљем — да ли вам може помоћи?

ЛЕКОВИ на бази биља се од древних времена користе у лечењу болести. Папирус Еберс, документ из Египта који датира из 16. века пре н. е., описује неколико стотина народних лекова коришћених за разне тегобе. Ипак, начини справљања биљних препарата обично су се усменим путем преносили с колена на колено.

Што се тиче западног света, изгледа да је зачетник употребе биљака у лечењу грчки лекар из првог века н. е. по имену Диоскорид, који је аутор дела О лековитим стварима. То дело је наредних 1600 година било најутицајније међу фармаколошким списима. Традиционални биљни лекови и даље су популарни у многим деловима света. У Немачкој, владини програми за здравство чак омогућавају надокнаду трошкова за биљне лекове који су издати на лекарски рецепт.

Иако неки тврде да су лековите биљке које су познате у народу безбедније од савремених фармацеутских лекова, оне ипак нису сасвим безопасне. Зато се постављају нека питања: Којих се мера предострожности и препорука треба придржавати када је реч о лечењу биљем? Постоје ли околности под којима би нека друга врста терапије била прикладнија? a

Лековита својства биља

Биљу се приписују многа терапеутска својства. Сматра се да неке врсте помажу организму да се избори са инфекцијом. За неке се каже да потпомажу варење, умирују нервну напетост, делују као лаксатив или доприносе регулацији рада жлезда.

Биље се може користити и у исхрани и у медицинске сврхе. Примера ради, неке биљке које су диуретици, као што је першун, садрже знатну количину калијума, тако да се захваљујући њима може надокнадити губитак тог важног елемента путем мокрења. b Слично томе, биљка валеријана (одољен, Valeriana officinalis), која се дуго користи као седатив, има пуно калцијума. Калцијум појачава умирујуће дејство које ова биљка има на нервни систем.

Коришћење биља

Биље се може користити на више начина — за прављење чаја, декокта, тинктуре или мелема. Чај се прави тако што се биље прелије кипућом водом. Али стручњаци упозоравају да биље које се користи за прављење чаја углавном не треба кувати. Декокт се прави од корена или коре биљака који се кувају у води да би се ослободиле њихове активне супстанце.

Шта је тинктура? У једној књизи се каже да је то „екстракт биља који се добија помоћу чистог или разблаженог алкохола, ракије или вотке“. Затим ту су и мелеми, који се могу припремити на више начина. Они се обично стављају на оболело или болно место на телу.

За разлику од многих витамина и лекова, већина биљака се сматра храном и често се узимају засебно на празан стомак. Такође се могу узимати у облику капсула, што може бити практичније и пријатније. Уколико одлучите да узимате биљне препарате, мудро је да то чините под надзором стручњака.

Биље се традиционално препоручује за тегобе као што су обична прехлада, лоша пробава, затвор, несаница и мучнина. Међутим, оно се понекад користи и за много озбиљнија обољења — не само као лек већ и као превентива. На пример, врста палме Serenoa repens у Немачкој и Аустрији користи се у почетној фази лечења бенигне хиперплазије простате (увећања простате). У неким земљама овај поремећај погађа између 50 и 60 процената мушкараца. Међутим, важно је да узрок обољења установи лекар како би се засигурало да се у лечењу не захтева употреба јачих лекова, као у случају рака.

Реч опреза

Иако је можда опште прихваћено да је неко биље нешкодљиво, препоручљиво је бити опрезан. Премда неки производ носи ознаку да је ’природан‘ будите увек опрезни. Једна енциклопедија о биљу наводи: „Непријатна је чињеница да је неко биље крајње опасно. [Нажалост] неки људи не воде довољно рачуна о последицама коришћења биља, било опасног или нешкодљивог.“ Хемијска једињења у биљу могу утицати на срчани пулс, крвни притисак и ниво глукозе. Поред тога, они који имају срчане проблеме, повишен крвни притисак или поремећај нивоа шећера у крви као што је дијабетес морају посебно бити опрезни.

Међутим, обично се нежељене последице употребе биља своде на алергијске реакције. Ту спадају главобоља, вртоглавица, мучнина или осип. Такође се указује на то да биље у почетним фазама лечења изазива привремено погоршање болести тако што се појављују симптоми налик симптомима грипа или неких других обољења. Пре него што наступи олакшање, особи може изгледати да се њено стање погоршава. Углавном влада мишљење да је таква реакција изазвана уклањањем токсина из тела током првих фаза лечења биљем.

Чињеница да коришћење одређених биљних производа понекад изазове смрт истиче потребу за опрезом и добрим саветом. На пример, биљка ефедра, која се обично користи за мршављење, такође може повисити крвни притисак. Сматра се да је преко 100 пријављених смртних случајева у Сједињеним Државама повезано с производима на бази ове биљке. С друге стране, Стивен Карч, патолог из Сан Франциска, наводи: „У свим случајевима за које ја знам када су људи [који су користили ефедру] умрли, посреди је било тешко обољење коронарних артерија или предозирање.“

Др Логан Чејмберлен, аутор једне књиге о биљу, сматра: „Узрок штетних последица употребе биља у практично свим познатим случајевима током последњих година јесте непридржавање упутстава... Препоручене дозе на провереним производима су умерене и безбедне. Немојте их игнорисати осим уколико нисте добили поуздану препоруку од школованог познаваоца биља.“

Линда Пејџ, познавалац биља, препоручује следећу меру предострожности: „Чак и код озбиљних обољења треба узимати умерене, а не велике дозе. Много бољи резултати могу се постићи узимањем умерених доза током дужег периода. Да би се здравље побољшало потребно је време.“

Једна књига о биљу објашњава да неке врсте имају уграђен механизам за заштиту од предозирања. Примера ради, једна биљка која се користи за опуштање организма изазива повраћање уколико се узима у претераним количинама. Међутим, иако ово својство немају све врсте биља, то ипак не искључује потребу за узимањем нешкодљиве дозе.

Па ипак, по мишљењу многих, да би неко биље било ефикасно мора се узимати у довољној количини и у одговарајућем облику. Понекад, једини начин да се то постигне јесте да се користи екстракт. То је случај с гинком, биљком која се дуго користи за побољшање меморије и циркулације, јер је за једну дозу потребна велика количина лишћа.

Комбиновање које може бити опасно

Ако се биљни препарати и лекови узимају истовремено, може доћи до различитих узајамних реакција. На пример, биље може појачати или ублажити дејство лекова, проузроковати да они буду елиминисани из тела брже него обично или повећати ризик од нежељених ефеката. Кантарион, који се у Немачкој често преписује за благу или нешто јачу депресију, узрокује да многи лекови буду елиминисани из организма двапут брже него што је нормално и тиме смањује њихово дејство. Зато уколико узимате неки лек који вам је преписан, укључујући и контрацептивне пилуле, посаветујте се с вашим лекаром пре него што почнете да узимате лековито биље.

Једна књига о лековитим својствима биља наводи: „Када се алкохол, марихуана, кокаин или друге дроге које утичу на промену расположења, као и дуван помешају с неким лековитим биљем, њихово узајамно дејство може бити опасно по живот... Здрав разум налаже да треба избегавати употребу [дрога које утичу на промену расположења], посебно током болести.“ Такође, тај савет треба озбиљно да схвате и труднице и дојиље. Наравно, када се ради о дувану и дрогама које стварају зависност, хришћани су заштићени тиме што следе библијску заповест да ’очисте себе од сваке прљавштине тела и духа‘ (2. Коринћанима 7:1).

Што се тиче самог биља, у једној публикацији стоји следеће упозорење: „Уколико док узимате неко лековито биље останете у другом стању, прекините с даљњим узимањем док о томе не поразговарате са својим лекаром. Такође, покушајте да запамтите тачну дозу и колико сте дуго користили то биље.“

„Самолечење [биљем] носи са собом извесне опасности“, каже једна енциклопедија о биљу. У пропратном оквиру, „Потенцијалне опасности од самолечења“, наћи ћете један низ могућих опасности од коришћења биља.

Као и са свим што се користи за лечење, биље треба користити пажљиво, зналачки и уравнотежено. Такође, упамтите да данас за неке болести нема лека. Прави хришћани жељно очекују време када ће сам узрок болести и смрти — несавршеност коју смо наследили од наших прародитеља — бити потпуно уклоњен под доброхотном владавином Божјег Краљевства (Римљанима 5:12; Откривење 21:3, 4).

[Фусноте]

a Пробудите се! није медицински часопис и стога не заступа ниједан специфичан начин лечења нити исхране, било да се ради о коришћењу биљака или о нечем другом. Информације у овом чланку намењене су искључиво општем образовању. Што се тиче здравља и начина лечења, читаоци морају сами за себе донети одлуку.

b Диуретици су супстанце које повећавају излучивање мокраће.

[Оквир на 14. страни]

Потенцијалне опасности самолечења

Ево неких потенцијалних опасности коришћења биља без помоћи стручњака.

Не знате шта је узрок ваших здравствених проблема.

Иако сте тачно утврдили о којој болести је реч, начин лечења можда није одговарајућ.

Тиме што се сами лечите можете одложити одговарајуће, темељно, а ипак неопходно лечење.

Биљни лекови које самоиницијативно узимате могу деловати негативно у комбинацији с лековима које вам је преписао лекар — на пример, с лековима за алергију или крвни притисак.

Самолечењем можете излечити мање тегобе, али и повећати друге здравствене проблеме, као што је висок крвни притисак.

[Извор]

Извор: Rodale’s Illustrated Encyclopedia of Herbs