Како други могу помоћи

МОЖДА знате некога ко има депресију или биполарни поремећај. Ако је тако, како му можете пружити подршку? Дон Џафи, из Националног удружења за ментално оболеле пружа следећи добар савет: „Правите разлику између саме особе и њене болести. Мрзите болест, а волите особу.“

Једна жена по имену Сузана имала је стрпљења и љубави да учини управо то. Њена пријатељица је патила од биполарног поремећаја. „Било је прилика када једноставно није могла да поднесе моје присуство“, каже Сузана. Уместо да напусти своју пријатељицу, Сузана је истраживала како би се информисала о тој болести. Она каже: „Сада схватам колико је много болест моје пријатељице утицала на њено понашање.“ Сузана сматра да улагање напора да разумемо болесника може донети добре резултате. Она каже: „То вам може помоћи да још више волите и цените дивне особине једне личности не гледајући на њену болест.“

Када је болестан члан породице, од пресудне важности је искрена подршка. Марио, чија жена Лусија има биполарни поремећај и споменута је у овој серији чланака, научио је то на самом почетку. Он каже: „Испрва ми је од помоћи било то што сам ишао са својом женом код лекара и што сам читао о тој необичној болести како бих се добро упознао са оним с чим се суочавамо. Лусија и ја смо такође пуно разговарали једно с другим и увек смо покушавали да изађемо на крај с било којим околностима које би искрсле.“

Подршка хришћанске скупштине

Библија саветује све хришћане да ’говоре утешно депресивним душама‘ и да буду „дуготрпљиви са свима“ (1. Солуњанима 5:14). Како то можемо чинити? Прво, важно је да разумемо разлику између менталне и духовне болести. На пример, библијски писац Јаков је указао да молитва може помоћи ономе ко се духовно лоше осећа (Јаков 5:14, 15). Па ипак, Исус је потврдио да је онима који пате од неке физичке болести потребан лекар (Матеј 9:12). Наравно, увек је корисно и на месту да молимо Јехову у вези са било којом бригом,  укључујући и наше здравље (Псалам 55:23; Филипљанима 4:6, 7). Међутим, Библија не каже да ће појачана духовна активност решити садашње здравствене проблеме.

Из тог разлога, разборити хришћани неће ни на који начин сугерисати депресивним особама да су оне одговорне за своју патњу. Такве примедбе не би биле ништа боље од оних које су Јову упутили лажни тешиоци (Јов 8:1-6). Чињеница је да у многим случајевима депресија неће престати уколико се не лечи. То је нарочито тачно када је особа озбиљно депресивна, и можда чак размишља о самоубиству. У таквим случајевима, неопходна је лекарска помоћ.

Ипак, постоји пуно тога што сухришћани могу учинити да би пружили подршку. Наравно, потребно је стрпљење. Примера ради, за оне који су погођени неким афективним поремећајем обављање одређених хришћанских активности може бити обесхрабрујуће. Дајана, која пати од биполарног поремећаја, каже: „За мене праву борбу представља учествовање у служби. Тешко ми је да другима преносим добру и радосну вест из Библије када се ја тако не осећам.“

Да би помогао таквим особама настој да будеш саосећајан (1. Коринћанима 10:24; Филипљанима 2:4). Покушај да на ствари не гледаш из свог угла, већ из угла оних који су погођени болешћу. Немој оптерећивати особу неразумним очекивањима. „Када ме људи прихватају таквог какав сам сада“, каже Карл, који се бори с депресијом, „увиђам да ми се постепено враћа осећај припадности. Уз стрпљиву помоћ неколицине мојих старијих пријатеља, изградио сам блискији однос с Богом и имам више радости у помагању другима да учине то исто.“

Подршка других може пуно ублажити патњу оних који су болесни. Осмотри пример једне хришћанке по имену Бренда, која такође пати од биполарног поремећаја. Она каже: „У време када сам патила од депресије, моји пријатељи из скупштине пружили су ми дивну подршку и разумевање, и никада ме нису осудили као духовно слабу. Било је прилика када су ме, док смо заједно учествовали у служби, једноставно пустили да слушам или када су ми сачували место у Дворани Краљевства тако да сам могла да дођем након што се сви други сместе.“

За Шери, која пати од депресије, помоћ љубазних и саосећајних скупштинских старешина пуно значи. Она каже: „Када ме старешине увере у Јеховину љубав, када ми читају одломке из Божје Речи, Библије, и говоре о Јеховиној намери да створи рај пун мира и благостања и када се моле са мном — чак и преко телефона — осећам као да лакше дишем. Знам да ме ни Јехова ни моја браћа неће оставити и то је за мене извор снаге.“

Нема сумње да тиме што пружају потребну помоћ, чланови породице и пријатељи могу знатно допринети да се болесник боље осећа. „Мислим да сада могу много боље да управљам својим животом“, каже Лусија. „Мој муж и ја се марљиво трудимо да се заједно изборимо са свим овим, и сада је боље него икада.“

Многи који се боре с различитим врстама менталних болести увиђају да је борба с тим застрашујућим тегобама дуготрајна. Ипак, Библија обећава да у Божјем новом свету, ’нико од житеља неће рећи: Болестан сам!‘ (Исаија 33:24). Више неће бити душевних патњи које данас погађају толико много људи. Заиста је окрепљујуће када размишљамо о Божјем обећању о новом свету у ком ће све болести — укључујући и афективне поремећаје — заувек нестати. Библија каже да тада више неће бити ни „туге, ни вике, ни боли“ (Откривење 21:4).

[Истакнути текст на 12. страни]

Исус је потврдио да је онима који су болесни потребан лекар (МАТЕЈ 9:12)

[Истакнути текст на 13. страни]

Библија обећава да у Божјем новом свету, ’нико од житеља неће рећи: Болестан сам!‘ (ИСАИЈА 33:24)