Поглед у свет

Инвазија егзотичних биљака и животиња на Шпанију

„Више од четрдесет егзотичних врста биљака и животиња из различитих крајева света извршило је инвазију на Шпанију с копна, мора и из ваздуха, пустошећи овдашњи биљни и животињски свет“, извештавају шпанске новине El PPaís. На листи уљеза налазе се велики европски сом из Немачке, једна зелена алга са Кариба, једна папига из Аргентине и визон из Северне Америке. Многе од тих врста доспеле су у Шпанију да би биле продате као егзотични кућни љубимци или из неког другог комерцијалног разлога. Неке су побегле, друге су пуштене када су постале сувишне или када више нису доносиле зараду. „Сада су, поред губитка станишта, те новопридошлице главни узрок нестајања домаћих врста“, каже биолог Данијел Сол.

 Змијски противотров из јаја

„Индијски научници су открили да су кокошја јаја потенцијални извор молекула који би се могли користити за лечење у случају змијског уједа“, наводи The Times of India. Пилићима старим око 12 седмица убризгана је „интрамускуларно доза отрова која није смртоносна“, а затим две до три седмице касније још једна. Након 21 седмице, сада већ одрасле кокошке почеле су да носе јаја која су садржавала антитела на отров. Истраживачи се надају да ће противотров добијен из јаја заменити онај добијен од коња „који пролазе кроз болне тестове за сакупљање змијског противотрова“, каже The Times. Аустралијски научници тврде да већ имају успеха у примени нове технологије на животињама. Уколико се покаже да је противотров добијен из јаја ефикасан на људима, то може пуно значити за Индију, где се годишње региструје 300 000 уједа змије. Од тог броја, 10 посто буде смртоносно.

Лептиров лет

„Научници годинама покушавају да разумеју захваљујући чему су лептири мајстори у маневрисању при малој брзини — способни да лебде и лете уназад или постранце са очигледном лакоћом“, каже се у лондонским новинама The Independent. Истраживачи са Оксфордског универзитета верују да су открили тајну овог инсекта. Користећи посебно направљене аеродинамичне тунеле и трагове дима како би открили ваздушну струју, они су посматрали лет адмирал лептира. Док су инсекти у тунелу летели ка вештачким цветовима и назад, праћени су врло брзим дигиталним камерама које су снимале струјање ваздуха око њихових крила. Истраживачи су открили да „лептиров лет није неко тумарање без циља, већ резултат потпуне контроле над великим бројем аеродинамичких механизама“. Научници се надају да ће користећи ова сазнања направити авион са даљинским управљањем и распоном крила од свега десет центиметара. Опремљени фотоапаратом, такви авиони би могли летети у неком ограђеном простору и правити фотографије.

Несаница у Италији

Током 2002, више од 600 доктора и преко 11 000 пацијената учествовало је у најопсежнијем проучавању несанице које је икада спроведено у Италији. Резултати су открили да преко 12 милиона Италијана пати од несанице, извештавају новине La Stampa. Шездесет пет посто испитаних патило је од јутарње поспаности, 80 посто од поспаности током дана, а 46 посто је имало проблема с концентрацијом на послу. „Имајући у виду да је поспаност узрок код 22 посто саобраћајних несрећа, возачи се налазе у зони високог ризика“, наводи се у овим новинама. Истраживање је такође показало да 67 посто оних који пате од несанице никада није разговарало са својим лекаром о том проблему. Координатор истраживања Марио Ђовани Терцано рекао је да „добрих 20 посто пати од примарне несанице, за коју не постоји очигледан разлог“. Ипак, лекарски преглед може открити да у корену тог проблема постоји неки физички поремећај. По Терцановим речима, у друге узроке несанице спадају забринутост (24 посто), стресни догађаји (23 посто) и депресија (6 посто).

Сајга антилопи прети истребљење

„Године 1993, по степама Русије и Казахстана тумарало је више од милион сајга антилопа. Данас их има мање од 30 000“, каже се у часопису New Scientist. Даље се наводи да је ова животиња жртва ’криволова епидемијских размера‘. „Биолози кажу да је то најбржи пад популације неког великог сисара који је икад виђен.“ Који је узрок тог криволова? Почетком 1990-их, заговорници очувања природних богатстава су, забринути због угрожености носорога, указали на рог сајга антилопе као замену за рог носорога у традиционалној кинеској медицини. Пошто сајга антилопе више нема у Кини, на мети су била крда у централној Азији. У року од пет година (1993-98), број животиња се скоро преполовио, а до 2002. популација се смањила за 97 посто. У централном Казахстану губитак износи 99 посто. Остало је само 4 000 животиња. Абигејл Ентвисл, зоолог из организације Flora and Fauna International, каже: „Сматрамо да имамо само две године да спасемо ову врсту.“

Ум, емоције и здравље

Оно о чему размишљамо можда много више утиче на тело него што се раније претпостављало, запажа се у једном извештају који је објављен у пољском часопису Wprost. У њему се додаје: „Мисли и емоције утичу на све виталне органе и системе људског тела: нервни, имунолошки, ендокрини, репродуктивни систем и на крвоток.“ Зато професор Марек Ковалчик са Војног института за хигијену и епидемиологију у Варшави, каже да „људи који воде стресан живот добијају прехладу и грип двапут чешће од других“. Такође додаје да депресивне жене имају двоструко мање шансе да остану у другом стању. Wprost такође извештава да иако стрес можда неће изазвати рак, он „може убрзати развој рака који мирује“. Гнев такође може угрозити здравље, јер се сматра да агресивни, непријатељски расположени људи чешће оболевају од коронарних болести, што их чини подложнијим срчаном удару.

Законита продаја слоноваче

За само десет година, од 1979. до 1989, популација слонова у Африци смањила се за више од половине. Један разлог је повећана потражња за производима начињеним од њихових кљова. Други разлог је тај што међу ловокрадицама има све више аутоматског ватреног оружја. Као последица тога, 1989. године је Споразумом о међународној трговини угроженим врстама стављена потпуна забрана на трговину слоноваче. Међутим, како извештава часопис African Wildlife, недавно је у складу с тим споразумом Јужној Африци, Боцвани и Намибији дата једнократна дозвола за продају слоноваче у количини до 60 тона. Слоновача је заплењена од ловокрадица или потиче од животиња које су угинуле природном смрћу. Дозвола за продају слоноваче није дата двема земљама зато што „нису пружиле довољно гаранција да ће спречити илегалну продају слоноваче“, наводи се у чланку.