Пређи на садржај

Пређи на садржај

Бог има име!

Бог има име!

Бог има име!

Које је Божје име? Сваки човек има име. Штавише, многи људи чак дају имена својим кућним љубимцима! Зар онда није логично да и Бог има име? Поседовање и коришћење личног имена несумњиво игра важну улогу у међуљудским односима. Зар то не би требало да буде тако и када је реч о нашем односу с Богом? Иронично је што милиони људи који тврде да верују у Бога о ком говори Библија, не користе његово име. И поред тога, Божје име је већ вековима познато. Док будете читали ову серију чланака, сазнаћете нешто више о временима и приликама у којима се Божје име увелико користило. Што је још важније, сазнаћете шта Библија говори о важности познавања Божјег имена.

ДО 17. века у неколико европских земаља ковао се новац на ком је стајало Божје име. На једном немачком новчићу кованом 1634. Божје име је било посебно истакнуто. Ти новчићи су постали познати као Јеховини талири, то јест Јеховини новчићи, и деценијама су били у оптицају.

Јехова a је превод Божјег имена који је већ вековима познат. На хебрејском језику, који се чита здесна налево, ово име се појављује у виду четири сугласника, יהוה. Ова четири хебрејска слова — транскрибована као ЈХВХ — позната су као тетраграм. Божје име у овом облику такође се деценијама појављивало на европским новчићима.

Божје име се такође може видети на грађевинама, споменицима и уметничким делима, а и у текстовима многих црквених песама. Једно време је, како стоји у немачкој енциклопедији Brockhaus, био обичај да протестантски владари носе једно обележје на којем се налазило стилизовано сунце и тетраграм. То обележје, које се такође користило на заставама и новчићима, било је познато као симбол Јехова-Сунце. Очигледно је да су веома религиозни Европљани у 17. и 18. веку знали да Свемогући Бог има име. Што је још важније, нису се плашили да користе његово име.

Божје име није било нека тајна ни у колонијалној Америци. Осмотримо рецимо пример америчког револуционара Етана Алена. У његовим мемоарима стоји да је он 1775. године „у име Великог Јехове“ захтевао од својих непријатеља да се предају. Касније је за време председника Абрахама Линколна, неколико његових саветника у својим писмима упућеним њему често користило име Јехова. У многим библиотекама, јавности су доступни и други амерички историјски документи који садрже Божје име. То су само неки примери који показују како је Божјем имену у прошлим вековима придавана посебна важност.

Каква је ситуација данас? Да ли је Божје име заборављено? Наравно да није. Божје име се може наћи у многим стиховима различитих превода Библије. Уколико свратите до библиотеке или накратко погледате своје енциклопедије и речнике вероватно ћете установити да је име Јехова опште прихваћено као еквивалент јеврејског тетраграма. Примера ради, Нова Ларусова енциклопедија каже да се ’име Јехова употребљава за означавање библијског Бога Јахве, што је масоретска транскрипција божанског имена‘. У Речнику страних речи Братољуба Клаића под одредницом тетраграм стоји: „ознака за појам Јахвех (име Бога)“. Недавно издање The New Encyclopædia Britannica објашњава да је Јехова „јудео-хришћанско име за Бога“.

’Али‘, можда се питате, ’да ли је људима данас уопште битно како се Бог зове?‘ Божје име се, у различитим облицима, још увек налази на многим јавним местима. На пример, име Јехова уклесано је на камену темељцу једне зграде у Њујорку. У том истом граду, на једној прометној станици подземне железнице, такође се, као део живописног мозаика, може видети Божје име написано на хебрејском. Међутим, слободно можемо рећи да од хиљаде људи који прођу поред ових места, мало њих придаје неки значај овим натписима.

Да ли је људима у крају где ви живите важно како се Бог зове? Да ли већина указује на Створитеља речју „Бог“, као да је то заправо његово име? Можда сте запазили да многи људи уопште и не размишљају о томе да ли Бог има име. Шта ви мислите? Да ли слободно ословљавате Бога његовим именом Јехова?

[Фуснота]

a У овој серији чланака приказано је 39 начина писања Божјег имена Јехова, који се користе у преко 95 језика.

[Оквир⁄Слика на 4. страни]

Краљ који је обзнанио Божје име

Група мисионара се 1852. године упутила са Хаваја за острва Микронезије. Ти мисионари су носили писмо које је било запечаћено службеним печатом краља Камехамехе III, тадашњег владара Хавајских острва. У овом писму написаном на хавајском и упућеном владарима Пацифичких острва, делимично је стајало: „На ваша острва ће допловити неки учитељи Свевишњег Бога Јехове који ће вас упознати с Његовом речју, што ће бити за ваше вечно спасење... Препоручујем вам ове добре учитеље у нади да ћете их поштовати и пријатељски прихватити и подстичем вас да се одазовете на њихово поучавање... Саветујем вам да баците своје идоле, прихватите Господа Јехову као свог Бога, обожавате Га и волите и Он ће вас благословити и спасти.“

[Слика]

Краљ Камехамеха III

[Извор]

Hawaii State Archives

[Слика на 3. страни]

Тетраграм, што значи „четири слова“, представља Божје лично име на хебрејском