Борба против Божјег имена

ЗВАО се Ананија бен Терадјон. Био је јеврејски изучавалац и живео је у другом веку наше ере. Био је познат по томе што је организовао јавне састанке на којима је поучавао на темељу Сефер Торе, свитка који је садржавао првих пет књига Библије. Осим тога, био је познат и по томе што је приликом поучавања користио Божје име и говорио о њему. С обзиром на то да се у првих пет књига Библије Божје име појављује више од 1 800 пута, како би уопште и могао да поучава о Тори а да изостави Божје име?

Међутим, била су то опасна времена за јеврејске изучаваоце. Према речима јеврејских историчара, римски император је забранио научавање и практиковање јудаизма и за то је била прописана смртна казна. Римљани су на крају ухапсили Бен Терадјона. Приликом хапшења у рукама је држао Сефер Тору. Када је изведен пред своје тужиоце, отворено је рекао да је док је поучавао о Библији једноставно био послушан једној од Божјих заповести. И поред тога, осуђен је на смрт.

Приликом извршења смртне казне, Бен Терадјона су увили у исти библијски свитак који је држао у руци када је био ухапшен. Затим су га спалили на ломачи. Encyclopaedia Judaica каже да су му егзекутори, „да би продужили његову агонију, ставили на груди парчад вуне наквашене водом, што је успорило његову смрт“. Казна је укључивала и погубљење његове жене као и продају ћерке у јавну кућу.

Премда су Римљани били ти који су извршили ово брутално погубљење, у Талмуду a се наводи да је ’Бен Терадјон кажњен  спаљивањем на ломачи због тога што је у целости изговарао Божје име‘. Јевреји су очигледно изговарање Божјег личног имена сматрали заиста озбиљним грехом.

Трећа заповест

Очигледно се током првог и другог века наше ере, међу Јеврејима развило сујеверје у вези с коришћењем Божјег имена. У Мишни (збирки рабинских тумачења на основу које је касније настао Талмуд) наводи се да „онај ко у целости изговори Божје име“ нема удела у будућем земаљском Рају који је Бог обећао.

Како је настала таква забрана? Неки тврде да су Јевреји сматрали Божје име превише светим да би га изговарали несавршени људи. На крају су се устручавали чак и да напишу то име. Према једном извору, тај страх се појавио због забринутости да би документ на ком би било написано Божје име касније могао бити бачен у смеће, што би представљало скрнављење Божјег имена.

Encyclopaedia Judaica каже да је „погрешно разумевање треће заповести довело до тога да се избегава изговарање имена ЈХВХ“. Та трећа од Десет заповести коју је Бог дао Израелцима гласи: „Нећеш узимати узалуд имена Јехове, Бога свога, јер Јехова неће оставити без казне онога који узме узалуд име његово“ (Излазак 20:7). Тако је Божја заповест да се његово име не користи на неприкладан начин претворена у сујеверје.

Наравно, данас нико не тврди да ће Бог спалити на ломачи оног ко изговори Његово име. Па ипак, јеврејско сујеверје што се тиче Божјег имена још увек постоји. Многи и даље указују на тетраграм изразима као што су „неизрециво име“ и „неисказиво име“. У неким другим круговима, сва указивања на Бога се намерно погрешно изговарају да се не би прекршио устаљени обичај. Примера ради, Јах, скраћени облик Божјег личног имена чита се као Ках. Алелуја се чита као Алелука. Неки чак избегавају да напишу и израз „Бог“, користећи цртицу као замену за једно или више слова. На пример, када на енглеском хоће да напишу Бог, уместо „God“, они пишу „G-d“.

Даљњи покушаји да се прикрије Божје име

Јудаизам ни у ком случају није једина религија која избегава употребу Божјег имена. Погледајмо пример Јеронима, католичког свештеника и секретара Папе Дамаза I. Јероним је 405. н. е. завршио превод комплетне Библије на латински, који је постао познат као латинска Вулгата. Он у свом преводу није користио Божје име. Уместо тога, водио се праксом која је постојала у то време и тамо где је стајало Божје име користио је речи „Господ“ и „Бог“. Латинска Вулгата је постала први одобрен католички превод Библије и служила је као основа за многе друге преводе на неколико језика.

 На пример, Douay Version, католички превод из 1610. године, у основи је превод латинске Вулгате на енглеском. Онда не чуди што ни овај превод Библије уопште не користи Божје име. Међутим, превод Douay Version није био само један у низу превода Библије. Он је све до 1940. био једини одобрен превод за католике који говоре енглески. То значи да је Божје име било стотинама година сакривено од милиона преданих католика.

Осмотримо такође случај с преводом King James Version. Краљ Енглеске, Џејмс I овластио је 1604. једну групу изучавалаца да ураде један енглески превод Библије. Око седам година касније, они су објавили превод King James Version, такође познат и као Authorized Version.

И у овом случају преводиоци су одлучили да, осим у неколико стихова, избегну коришћење Божјег имена. У већини случајева уместо Божјег имена користили су речи „ГОСПОД“ или „БОГ“, које су указивале на тетраграм. Овај превод је постао стандардна Библија за милионе људи који су говорили енглеским језиком. World Book Encyclopedia наводи да се „више од 200 година после превода King James Version није појавио ниједан значајан превод Библије на енглеском. Током тог времена King James Version био је и највише употребљаван превод на енглеском говорном подручју“.

Наведена су само три од многих превода Библије који су објављени у протеклим вековима, а који су или потпуно изоставили Божје име, или му нису придали посебну важност. Није ни чудо што се данас већина људи који за себе тврде да су хришћани устежу да користе Божје име или га чак уопште и не знају. Истина, било је неких преводилаца који су у својим преводима користили Божје име. Међутим, већина тих превода је објављена у скорашње време и има веома мали утицај на преовладавајући став према Божјем имену.

Пракса која је супротна Божјој вољи

Овај пропуст да се користи Божје име темељио се искључиво на људској традицији, а не на библијским учењима. „Нигде у Тори не постоји забрана да се изговара Божје име. У ствари, из тог списа је очигледно да је било сасвим уобичајено изговарати Божје име“, објашњава јеврејски истраживач Трејси Рич, аутор Интернет сајта Judaism 101. То значи да су у библијска времена обожаваоци Бога користили његово име.

Очигледно је да ће уколико познајемо и користимо Божје име наше обожавање Бога бити сличније обожавању које је постојало у библијско време. То може бити први корак у успостављању доброг личног односа с њим, што је много боље него само познавање његовог имена. Заправо, Јехова Бог нас и позива да развијемо такав однос с њим. Он је надахнуо библијског писца да запише следећи срдачан позив: „Приближите се Богу, и он ће се приближити вама“ (Јаков 4:8). Међутим, можда се питате: ’Како смртан човек може да има близак однос са Свемоћним Богом?‘ Следећи чланак ће објаснити како можете развити такав однос с Јеховом.

[Фусноте]

[Оквир на 6. страни]

Алелуја!

На шта помислите када чујете израз „Алелуја“? Можда вас подсети на Хендлово музичко ремек-дело из 18. века, „Месија“, у коме хор пева „Алелуја“. Или вас можда подсети на нешто друго, али у сваком случају вероватно сте већ негде чули израз „Алелуја“. Можда га чак понекад и користите. Али да ли знате шта тај израз значи?

Алелуја — потиче од хебрејског израза ха лелу-Јах што значи „хвалите Јах“.

Јах — поетски, скраћени облик Божјег имена Јехова. Појављује се у Библији више од 50 пута, и то често у склопу израза „Алелуја“.

[Оквир на 7. страни]

Божје име као део личних имена?

Многа библијска имена су и данас популарна. Заправо, у склопу неких од тих имена на изворном хебрејском језику налазило се и Божје лично име. Ево неколико примера таквих имена и њихових значења. Можда је неко од њих и ваше име.

Илија — „мој Бог је Јехова“

Јеремија — „Јехова уздиже“

Јован — „Јехова показује наклоност“

Јована — „Јехова је милостив“

Јонатан — „Јехова даје“

Јосиф — „нека Јах дода“ b

[Фуснота]

 [Оквир на 8. страни]

Називи које Библија користи за Бога

У Хебрејским списима Светог писма постоје различити називи за Бога, као што су Свемоћни, Створитељ, Отац и Господ. Међутим, у односу на све те називе далеко више има примера у којима се на Бога указује његовим личним именом. Из тога можемо закључити да Бог жели да користимо његово име. Погледајте следећи списак назива којима се он ословљава у Хебрејским списима. c

Јехова — 6 973 пута

Бог — 2 605 пута

Свемоћни — 48 пута

Господ — 40 пута

Творац — 25 пута

Створитељ — 7 пута

Отац — 7 пута

Прадавни— 3 пута

Величанствени Учитељ — 2 пута

[Фуснота]

 [Оквир на 9. страни]

Бог који ствара

Изучаваоци се не слажу у потпуности у погледу значења Божјег имена Јехова. Међутим, након опсежног истраживања, многи сматрају да је Божје име облик хебрејског глагола хава (постати) и да оно значи „Он проузрокује да постане“.

Због тога је у Светом писму — превод Нови свет d извештај из Изласка 3:14, где Мојсије пита Бога како му је име, преведен на следећи начин: „Тада је Бог рекао Мојсију: ’Ја ћу постати оно што желим да постанем.‘ И још је рекао: ’Овако кажи Израеловим синовима: „Ја ћу постати послао ме је к вама.“‘“

Такво указивање на Бога одговарајуће је зато што је Он заиста способан да постане шта год је потребно. Ништа не може да га спречи у томе да испуни било коју улогу која је потребна да би постигао оно што жели. Његова обећања и намере увек се остварују. Бог се на истакнут начин показао као Створитељ, као онај ко има неограничену способност да ствара. Он је проузроковао да настане свемир. Такође је створио велики број духовних створења. Он је заиста Бог који ствара!

[Фуснота]

[Слика на 5. страни]

Погубљење Ананије бен Терадјона приказано на једном рељефу

[Слике на странама 8,9]

Неки примери тога како је Божје име посебно истицано у прошлости:

1. Црква из 17. века у Ломборгу, Данска

2. Витраж, катедрала у Берну, Швајцарска

3. Свитак с Мртвог мора на старохебрејском писму, Израел, између 30. и 50. н. е.

[Извор]

Shrine of the Book, Israel Museum, Jerusalem

4. Шведски новчић, 1600.

[Извор]

Kungl. Myntkabinettet, Sveriges Ekonomiska Museum

5. Молитвеник на немачком, 1770.

[Извор]

From the book Die Lust der Heiligen an Jehova. Oder: Gebaet-Buch, 1770

6. Натпис на камену, Баварска, Немачка

7. Моавски камен, Париз, Француска, 830. пре н. е.

[Извор]

Musée du Louvre, Paris

8. Слика на куполи цркве, Олтен, Швајцарска