Зашто верујем Библији —искуство нуклеарног физичара

ИСПРИЧАО ОЛТОН ВИЛИЈАМС

ГОДИНЕ 1978, у мом животу су се збила два значајна догађаја. У септембру сам докторирао као нуклеарни физичар, а у децембру сам крштен као Јеховин сведок.

Када људи чују да сам научник и у исто време Сведок, често желе да знају како сам ускладио своја научна сазнања с веровањем у Библију. Истина, и ја сам се годинама питао да ли се научна сазнања могу ускладити с веровањем у Библију. Ипак, на крају сам се потпуно уверио да је Библија у складу с научним чињеницама. Како сам дошао до тог закључка? Пре него што одговорим на то питање, желео бих да испричам како сам постао научник.

Пројекат који је трајао 19 година

Родио сам се 1953. у Џексону, у држави Мисисипи, САД, као треће од једанаесторо деце. Били смо сиромашни. Често смо морали да се селимо из једне куће у другу јер родитељи нису могли да плаћају кирију. Од владе смо примали помоћ у храни, а половну одећу коју смо носили добијали смо од људи чије је куће и канцеларије чистила моја мајка.

Родитељи су нам често говорили да је стицање високог образовања једини начин да се ослободимо сиромаштва. Зато сам још као врло млад поставио циљ да завршим колеџ. У школу сам кренуо са шест година, и моје школовање је трајало без прекида наредних 19 година. Волео сам природне науке и математику, те сам тако, уписавши се на колеџ, почео да градим каријеру као научник.

 Док сам био на колеџу, срео сам једну девојку по имену Дел. Професор једне природне науке упутио ју је на мене како бих јој нешто помогао из једног предмета. Међутим, убрзо смо почели да разговарамо и о другим темама, и заљубили смо се једно у друго. Венчали смо се 10. јануара 1974. — у двочасовној паузи између предавања! Докторирао сам четири године касније, 1978. године.

Постигао сам оно што је по мом мишљењу био кључ за успех. Био сам научник, и то нуклеарни физичар! С новостеченим звањем у области нуклеарне физике, могао сам да почнем да жањем плодове свог дугогодишњег школовања. Имао сам велику жељу да постанем познат научник. Поред тога, могао сам да бирам између многих добро плаћених послова које су ми нудиле приватне компаније и владине институције.

Међутим, неколико месеци касније, 30. децембра 1978, предузео сам један корак за који се убрзо показало да има још више утицаја на мој живот и моју будућност него новостечено звање. Тог дана, симболизовао сам своје предање Јехови Богу крштењем у води и постао Јеховин сведок. Како је дошло до тога?

Подстакла ме је једна књига

У другој половини 1977, док сам студирао на Масачусетском универзитету у Амхерсту, два Сведока су покуцала на врата мог стана. Код куће су били супруга и деца, трогодишњи син и тек рођена ћерка. Дел је позвала Сведоке да уђу. Након пријатног разговора, сложила се да је Сведоци посећују једном недељно да би с њом водили библијски студиј.

Када ми је супруга рекла за тај договор, одмах сам се успротивио. Нисам имао ништа против њене жеље да буде члан неке религије, али не Јеховиних сведока! Заправо, нисам знао пуно о Јеховиним сведоцима. Мислио сам да је то једна чудна група која користи Библију да обмањује људе. Тако сам, настојећи да избавим супругу од онога што сам сматрао јаким утицајем Сведока, намеравао да своје научно сазнање употребим како бих оповргао њихова учења.

Једне седмице сам узео нешто слободног времена с посла на универзитету и отишао кући како бих присуствовао на библијском студију своје супруге. Међутим, кући сам стигао касније него што сам планирао, и госпођа која је водила библијски студиј спремала се да оде. Дала ми је књигу под насловом Да ли је човек настао еволуцијом или стварањем? a Такође, рекла је мојој супрузи да ће током библијског студија наредне седмице размотрити библијско пророчанство које показује да је 1914. година значајна. Управо сам то чекао! Рекао сам тој Сведокињи да ћу бити код куће приликом њене следеће посете. Желео сам да проверим математичку тачност њеног разматрања о 1914. години.

Те исте ноћи почео сам да читам књигу коју ми је та Сведокиња оставила. Искрено говорећи, књига ме је одушевила. Била је написана на логичан начин, и садржавала је много научних извора на тему еволуције. На моје изненађење, увидео сам да Библија садржи много тачније информације у вези са стварањем него што сам мислио. Простудирао сам књигу у року од неколико дана и морао сам да признам да се оно што Библија наводи о стварању не сукобљава с познатим научним чињеницама о животу на земљи.

 Одлучан да пронађем недоследности

Па ипак, и даље сам био скептичан у вези са учењима Сведока, и једва сам чекао да математички проверим библијско пророчанство о 1914. години. Мислио сам да ће тај приступ сигурно уплашити Сведокињу која је водила студиј и, како сам се надао, да ће помоћи мојој супрузи да увиди да су веровања Сведока погрешна.

Наредне седмице Сведокиња је дошла с једним човеком који је био један од старешина у локалној скупштини Јеховиних сведока. Тај старешина је водио студиј. Осмотрио је пророчанства записана у 4. и 9. поглављу библијске књиге пророка Данила, која говоре о доласку Исуса као Месије и Краља. Мој циљ је био да пронађем математичке недоследности у томе што је говорио, међутим, нисам нашао ниједну. Управо супротно, још једном сам био одушевљен логиком информација у Библији.

До тада сам сматрао да се вера у Бога заснива више на емоцијама него на разуму. Како сам само грешио! Захвалио сам Сведоцима на поучном разговору и рекао да бих желео да и даље учествујем у том седмичном студију. Зато сам од тада, упоредо са студијама на универзитету, заједно са својом супругом наставио библијски студиј са Сведоцима. Такође, обоје смо почели да посећујемо састанке Сведока у Дворани Краљевства.

За неколико месеци, сазнао сам много нових библијских истина и ускоро сам био спреман да учествујем са Сведоцима у служби од куће до куће. То сам радио иако је убрзо требало да докторирам на универзитету, што ми је одузимало много времена. Завршио сам дисертацију у лето 1978. и преселили смо се у државу Алабама, где сам почео да предајем физику на Пољопривредном и машинском универзитету Алабаме у Хантсвилу. Брзо смо ступили у контакт са Сведоцима у новом крају и један старешина и његова супруга наставили су с нама да проучавају Библију. Неколико месеци касније, моја супруга и ја смо се крстили, и то истог дана.

Активан као научник и Сведок

Свој позив научника успео сам да ускладим с тим што сам Јеховин сведок. Године 1983, почео сад да радим као астрофизичар у Центру за свемирске летове Џорџ Маршал који припада НАСИ и налази се такође у Хантсвилу. b Учествовао сам у експерименталним и теоретским истраживањима на развоју једног телескопа са икс-зрацима. (Тај телескоп — опсерваторија Чандра — успешно је лансиран у орбиту 1999. помоћу спејс-шатла Колумбија.) Уживао сам у том пројекту, који је укључивао анализу икс-зрака које емитују разне звезде и галаксије с циљем да се боље разуме физички свемир.

Мој посао ми је доносио двоструко задовољство јер нисам само радио на решавању неког научног  проблема, већ сам такође стицао дубље цењење Створитељеве моћи и мудрости. Заправо, Јеховине речи изречене преко древног пророка Исаије добиле су за мене ново значење. Створитељ каже: „Подигните очи своје и гледајте! Ко је све то створио? Ко ли војску води њихову? Он свакога по имену зове и с велике силе и моћи његове ни једно не изостаје“ (Исаија 40:26). Што сам више ’подизао своје очи‘ и гледао у огромно пространство, сложеност и лепоту свемира, то сам више ценио дело интелигентног Творца који је све то створио и поставио законе по којима то складно функционише.

Током тог времена, имао сам пуне руке посла објављујући у научним часописима најновија открића на основу својих истраживања на пољу икс-зрака. Међутим, био сам активан и у хришћанској скупштини. Служио сам као старешина и проводио сам сваког месеца око 20 сати у служби проповедања. У међувремену, моја супруга је у библијском образовном делу почела да учествује као пуновремени проповедник.

Након што сам око четири године радио у Наси, порасла је моја жеља да више времена проводим помажући другима да сазнају дивне истине из Библије. Али, како сам то могао остварити? Након што сам разговарао о томе са супругом и изнео ту ствар Јехови у молитви, увидео сам да морам донети неке важне одлуке.

Озбиљне одлуке

Обратио сам се свом првом претпостављеном у Наси и рекао му да уместо пет дана недељно желим да радим четири дана. Наравно, прихватио бих и мању плату. Објаснио сам му да три слободна дана у недељи желим да проводим у хришћанској служби. Он се сложио, иако ниједан научник у Наси није урадио нешто слично. Ипак, рекао ми је да треба да разговарам и с његовим претпостављеним. Урадио сам тако и био сам пријатно изненађен када је и он, иако је био човек на високом положају, прихватио моју молбу. Тако сам у септембру 1987. почео с пуновременом службом, проводећи око 90 сати месечно у проповедању од врата до врата и у другим гранама службе.

Касније су ме телефоном позвали с Пољопривредног и машинског универзитета у Хантсвилу. Било ми је понуђено место професора на одсеку за физику. Одговорио сам да бих прихватио понуду само ако би ми тај посао омогућио да већи део свог времена посветим служби. Међутим, уверио сам их да моје активности у служби неће утицати на квалитет мог рада. Сложили су се. Још увек радим на том универзитету и такође служим као пуновремени проповедник. Чак сам имао и времена да научим шпански. Тренутно, моја супруга и ја служимо у шпанској скупштини Јеховиних сведока у Хантсвилу.

Наука и вера

Током свог дугогодишњег научног истраживања, никада нисам наишао на противречност између научних чињеница и  библијских учења. Често је оно што изгледа као противречност последица недовољног познавања било научних чињеница, било онога што Библија заиста каже. На пример, неки научници и други погрешно мисле да Библија научава да су се биљке, животиње и људи појавили на земљи у року од шест дословних дана од 24 часа. То би било у супротности с познатим научним чињеницама. Међутим, Библија то не научава. Уместо тога, она открива да стваралачки ’дани‘ подразумевају хиљаде година. c

Забуна такође настаје и због погрешне претпоставке да је вера у Бога само неки унутрашњи осећај. Далеко од тога, вера у Бога и Библију темељи се на чињеницама које се могу доказати. Као што је наведено у Библији, „вера је зајамчено очекивање онога чему се човек нада, јасно доказивање [то јест „уверљив доказ“, фуснота у NW] стварности иако се не виде“ (Јеврејима 11:1). Да, вера се темељи на доказима. Стотине пророчанстава се испунило у прошлости и у нашем времену. Зато чак и када применимо научне методе које користе сви научници при потврђивању неке научне теорије, можемо имати потпуно поверење у испуњење библијских пророчанстава која се тичу будућих догађаја.

Једно такво пророчанство укључује обећање да ћемо у блиској будућности моћи да се радујемо рајским условима на земљи. Више неће бити разорних последица старости, болести, смрти, ратова и неправде (Откривење 21:3, 4). Тада ћемо имати времена да детаљно истражујемо и проучавамо дивно стварство Јехове Бога и многе законе које је поставио да управљају физичким свемиром који изазива страхопоштовање.

Захвалан сам Јехови Богу што ми је помогао да пронађем кључ за праву срећу — дивне истине у његовој Речи, Библији. Молим се да још многи други, укључујући и научнике, пронађу тај драгоцени кључ.

[Фусноте]

[Истакнути текст на 20. страни]

Сматрао сам да се вера у Бога заснива више на емоцијама него на разуму

[Истакнути текст на 22. страни]

Никада нисам наишао на противречност између научних чињеница и библијских учења

[Слика на 21. страни]

Породицу издржавам тако што радим као професор са скраћеним радним временом

[Слика на 23. страни]

Насина опсерваторија Чандра у орбити и снимак црне рупе једног бинарног звезданог система добијен помоћу икс-зрака

[Извори]

NASA Photo

NASA/CfA/J. McClintock et al.

[Слика на 23. страни]

Супруга и ја налазимо велико задовољство у пуновременој служби