Посетите највећу рибљу пијацу на свету

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ЈАПАНА

ДА ЛИ уживате у пијачној гужви? Ако је ваш одговор потврдан, сигурно би вас одушевила једна пијаца која привлачи туристе из целог света. То је рибља пијаца Цукиџи, удаљена само неколико минута хода од центра Токија. Јапанци поносно тврде да је то највећа рибља пијаца на свету.

Најбоље време да се крене тамо јесте рано јутро. Док остатак Токија још спава, пијаца оживљава. Камиони допремају две хиљаде тона рибе дневно, а све то мора да се што раније истовари, јер купци почињу да долазе око три сата ујутро. Продавци ужурбано излажу сандуке с рибом, обележавајући сваку од њих етикетом на којој се налази број товара, тежина рибе и место где је уловљена. Купци се могу лако препознати по томе што носе гумене чизме и капе с бројем дозволе за трговину. За разлику од туриста који се полако крећу, купци трче унаоколо  испитујући квалитет рибе и одлучујући колико да понуде за њу. Они који купују туну носе куке, џепне лампе и пешкире. Та помоћна средства су им неопходна да би проверили квалитет велике туне, а пешкир користе после тога за брисање руку.

Прави метеж настаје око пола шест ујутро. Са свих страна чује се звоњава малих звона, којима аукционари позивају купце да учествују у лицитацији. Изгледа да аукционара има свуда. У ствари, постоји седам компанија које послују на велико и истовремено врше продају путем лицитације. Неке од њих представљају два или више аукционара који у исто време продају различиту робу. Сви они узвикују бројеве товара карактеристичним тоном гласа, а овлашћени купци надмећу се нудећи своју цену, при чему користе специфичне покрете прстима. Надметање се одвија таквом брзином да се о цени сваког товара одлучује у секундама. Неки купци се надмећу код два аукционара одједном. Пошто сваку трговину сме да заступа само један купац, они морају да трче из једног у други део пијаце како би добили рибу коју желе. Можда је најтеже онима који купују велике количине различитих врста рибе да би их препродали већем броју радњи.

Чим се утврди цена, купци желе да што брже отпреме рибу на њено одредиште. Превозници који користе ручна колица или мале камионе јуре уским околним улицама одвозећи рибу. Свуда владају комешање, гужва и бука, што посматрачу изгледа као општа пометња. У ствари, све је под контролом и детаљно испланирано. Преко хиљаду тона рибе прода се и отпреми за само неколико сати. Део тога се преноси у мале продавнице које се налазе у другом делу пијаце и продаће се током јутра хиљадама нестрпљивих купаца.

Као што претпостављате, пијаца Цукиџи је огромна. Дозволу за рад на њој има седам гигантских компанија за трговину на велико које врше лицитације, као и више од хиљаду мањих трговаца. Током године, они свакодневно услуже најмање 40 000 купаца који посете ову пијацу.

Ко су купци? Међу њима су снабдевачи који купују велике количине робе за хотеле, ресторане и супермаркете. Ту су и власници мањих продавница хране, других градских рибљих пијаца и, наравно, власници старинских, али веома популарних продавница сушија. Они се утркују да би добили најквалитетније производе. Процењује се да сви заједно годишње купе око  600 000 тона рибе за коју потроше преко 4,6 милијарди евра.

У ствари, овде се не обавља трговина на велико само рибом, већ и воћем и поврћем. Цукиџи је једна од 11 главних токијских пијаца за велепродају које раде под управом градске владе. Историјат пијаца које тргују свежом храном сеже уназад чак до 1603. године. Да би се обезбедила боља хигијена и квалитет, оне су 1877. стављене под надзор владе. Међутим, већина градских пијаца разорена је у земљотресу који је погодио Токио 1923, након чега је изграђена данашња пијаца Цукиџи, која је почела с радом 1935. године.

Од тада се ова пијаца веома брзо ширила. На ком другом месту у свету можете наћи у тако великим количинама толико различитих врста рибе које се свакодневно продају? Према неким проценама, поред лососа, бакалара, деверике, скуше, листа, харинге, затим морског јежа, морског краставца и љускара — овде се продаје још 450 различитих врста рибе из целог света. Неке мање продавнице у оквиру пијаце специјализоване су за продају само једне морске врсте као што је хоботница или морски рачићи.

Али, међу свим тим рибама једна се посебно истиче. То је велика туна, која се допрема авионом из удаљених подручја као што су Средоземно море и Северна Америка. Ниједна друга риба не може се поредити с њом ни по величини ни по цени. Једна велика туна може коштати неколико хиљада долара. Овде се свакодневно прода на стотине свежих и замрзнутих туна. Купци секу ову рибу на комаде одговарајуће величине које ће препродати локалним трговцима. Одабрани масни делови названи торо који се узимају с грудног дела, вероватно ће се користити као укусан прелив за суши.

Не изненађује што се највећа рибља пијаца налази у Јапану. Ову земљу окружују један океан и три мора, а Јапанци су одавно познати као љубитељи морске хране. Риба је често главни део укусног јапанског оброка. Један становник Јапана поједе просечно око 70 килограма рибе и морских плодова годишње, од чега већи део долази с пијаце Цукиџи. Зато, ако икада дођете у Токио, зашто се не бисте придружили све већем броју туриста који посећују највећу рибљу пијацу на свету?

[Извор слике на 16. страни]

Цртеж рибе: From the book L’Art Pour Tous, Encyclopedie de l’Art Industriel et Decoratif, Vol. 31, 1861-1906

[Извор слике на 17. страни]

James L. Stanfield/NGS Image Collection

[Извор слике на 17. страни]

© Jeff Rotman/www.JeffRotman.com

[Извор слике на 18. страни]

Courtesy of Tokyo Metropolitan Central Wholesale Market