„Хотел с хиљаду звездица“

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ФРАНЦУСКЕ

ИМА много оних који би попут мене ноћење у неком хотелу са четири звездице радо мењали за једно вече у пустињи и прилику да задивљени гледају у звездано небо. Тако сам се осећао након путовања на величанствени југ Туниса у Северној Африци. Тамо сам уживао у чарима такозваног хотела с хиљаду звездица — шатора једног номадског пастира у пустињи.

Милиони људи су током историје, од азијских степа, преко Сахаре, па све до Северне Америке, живели у таквим ’хотелима с хиљаду звездица‘. Иако су током последњег века бројна племена била принуђена да престану да живе у шаторима, пустињама и даље тумарају хиљаде номада. Захваљујући њиховој добро познатој гостољубивости дан проведен с њима је незабораван доживљај.

„Куће од длаке“

Да бисмо посетили један номадски логор, или дуар како се назива у Северној Африци, мој водич и ја се возимо кроз пустињу у једном старом лендроверу. Након што питамо неке пастире за правац, коначно у даљини угледамо контуре неколико шатора тамнобраон боје. Док излазимо из аутомобила, заиста смо задивљени великом тишином која влада у пустињи. Бедуини кажу да та тишина бистри ум. Наш домаћин нас срдачно дочекује и позива у свој шатор, који је дугачак око 12 метара, широк око 5 метара и висок око 2 метра. Улазимо у део шатора који је намењен за мушкарце и госте и седамо на предивне простирке. Други  део шатора, који је завесом сакривен од погледа гостију, резервисан је за породицу и за припремање хране. Док разговарамо, наша љубазна домаћица нам доноси традиционални чај од нане, док ћерке у кухињском делу шатора месе тесто за колаче. Ови укусни колачи од брашна пеку се у једној земљаној посуди на огњишту.

У току разговора, питам домаћина како су направљени кров и зидови шатора. Он врло радо објашњава да поједини делови материјала нису начињени од једног комада тканине, већ од неколико трака које су дугачке око 15 метара, широке око 50 центиметара и које су зашивене једна за другу. Већи шатори се састоје од 12 или 13 таквих трака. Како се оне праве?

У сунчано поподне, видим једну од ћерки мог домаћина како седи на песку испред шатора с вретеном у руци и вешто испреда дебели конац од животињске длаке. Од тог конца се потом на једном положеном разбоју ткају дугачки комади платна. Ваздух добро струји кроз платно чије ткање није густо. Међутим, када их натопи киша, влакна се рашире и ткање постаје гушће, а платно водоотпорно. Без сумње, арапско име за шатор, бејт еш-шаар, што значи „кућа од длаке“, потпуно је одговарајуће.

Одржавање шатора

Колики је век трајања шатора? Номади много воде рачуна о свом пустињском дому. Мој домаћин каже да жене у његовом домаћинству исткају најмање један комад шаторског платна годишње. Обично се сваке године замени онај комад платна који је највише похабан. Отуда ће и део шатора који се састоји од осам комада платна бити потпуно обновљен за исто толико година. На неким местима, платна се не зашивају већ се окрећу тако да се унутрашња страна која је боље очувана обрне споља.

Какав ослонац има шатор? Средишњи део шатора подупиру четири мотке од кајсијиног дрвета, иако се понекад користи и неко друго дрво. Две централне мотке су високе око 2,5 метара. По један крај од обе мотке забоден је у земљу, док је други крај и једне и друге чврсто спојен са украшеним водоравним носачем шатора начињеним од тврдог дрвета и дугачким око пола метра. Тај носач је благо савијен, тако да врх шатора изгледа као камилина грба. Стране шатора и његов задњи део подупире неколико мањих мотки. Затим излазимо напоље да бисмо видели како је шатор затегнут. За причвршћивање шатора за земљу користе се ужад која су направљена од козје длаке.

Иза шатора, дебела ограда од сувог жбуња пружа заштиту од дивљих животиња. Недалеко од шатора, привезано је магаре које припада породици. Мало даље, у једном кружно ограђеном простору налази се стадо оваца и коза, о ком пажљиво брину ћерке нашег домаћина.

Једноставан живот

Колач је готов и када се умочи у миришљаво маслиново уље, представља праву посластицу. Гледам око себе и задивљен сам једноставношћу номадског начина живота. Од намештаја, ту је само један дрвени ормар, а ту су и неке плетене торбе, простирке и ћебад. Ћерке мог домаћина поносно ми показују своју једноставну опрему за чешљање и предење вуне. Све у свему, они имају мало ствари. То ме подсећа на мудру изреку песника и пастира Давида, који је неко време живео у шаторима: ’Човек сабира [„згрће ствари“, NW], и не зна ко ће покупити‘ (Псалам 39:7).

Многи номади — вероватно под надахнућем свог окружења — у исто време су и песници и воле да учествују у поетским такмичењима. Такође много уживају у причама и пословицама. Зато им наводим неке пословице из Светог писма које су пуне савршене мудрости ’Оног који небеса као танко платно разастире и као шатор себи за стан разапиње‘ (Исаија 40:22). Време је да се опростим од својих домаћина. Топло им захваљујем на гостопримству и питам се када ћу следећи пут имати прилику да боравим у једном од ових дивних ’хотела с хиљаду звездица‘.

[Слика на 26. страни]

Колачи од брашна се пеку на огњишту

[Извори слика на 26. страни]

Musée du Sahara à Douz, avec l’aimable autorisation de l’Agence de mise en valeur du patrimoine et de promotion culturelle de Tunisie; камиле: ZEFA/ROBERTSTOCK.COM