Пређи на садржај

Пређи на садржај

„Ми ценимо своју ношњу“

„Ми ценимо своју ношњу“

„Ми ценимо своју ношњу“

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ МЕКСИКА

КАДА су Шпанци први пут стигли у Мексико у 16. веку, затекли су мноштво различитих народа — Астеке, Маје и друге. Да ли су их Европљани потпуно избрисали из постојања? Нису, они још увек постоје. Око 12 милиона Мексиканаца води порекло од етничких група из претколумбовског доба. Многи говоре језиком својих предака, а такође се истичу и по својој дивној ношњи.

Оаксака, држава на југозападу Мексика и подручје с највећом културном разноликошћу у Мезо-Америци, наликује некој огромној модној ревији. Тамо су настањени Чонтали, народ који живи од пољопривреде, узгоја стоке, лова и сакупљања хране и осталог по планинском подручју. Башта сваке породице пуна је воћа, поврћа и цвећа. Љубав коју овај народ има према природи њихове жене испољавају тако што на својим блузама везу фигуре животиња и цвеће у црвеној и црној боји. Девојке своју ношњу допуњавају разнобојним машницама које стављају у косу.

На превлаци Теуантепек, поред Чонтала, живе и Хуаве и Запотеци, који се одевају на сличан начин. Ипак, мештани могу одредити етничку припадност неке жене на основу њене ношње. Запотеци, који себе називају народом из облака, могу чак по начину на који жена комбинује делове своје одеће да одреде из ког је села. Чинантеци, који настањују северни део Оаксаке, носе одећу с више детаља. Путем симбола извезених на комотној хаљини без рукава коју називају випил, жене овог народа откривају историју својих предака. У свечаним приликама, оне носе прелепо извезену одећу која се на њиховом језику зове „велики стомак“.

Жене из народа Миштека, који настањују делове држава Оаксака, Гереро и Пуебла, такође воле да везу. У једној области, жене украшавају своје блузе од муслина користећи једну технику звану „чик пробај да направиш“. Баш као и други мексички народи, и Миштеци који живе у приобалним подручјима још увек користе исту врсту платна коју су користили њихови преци стотинама година раније. Начин ткања који данас користе може се видети у музејима на фигурицама и цртежима из времена пре доласка Шпанаца.

Мушка одећа древних Маја и Астека била је посебно украшена. Данас се мушкарци из тих староседелачких група облаче углавном као већина људи у Мексику. Ипак, код неких староседелачких народа, на пример код Хуичола, још увек постоји склоност према неким стиловима одевања који датирају из предшпанског доба. Код њих извезена одећа, која је симбол друштвеног статуса, има тако компликоване шаре и детаље да је потребно издвојити време како би се сви ти детаљи проанализирали и разумели.

Најбоље очувана одећа из предшпанског доба може се наћи код Нахуатл народа у општини Куецалан, у држави Пуебла, где жене носе раскошне украсе на глави начињене од конца уплетеног у косу (фотографија на 26. страни) и кечкемитл, једноставну украсну мараму. Слични предмети су описани и у старим рукописима.

Планинско подручје државе Чиапас настањује право шаренило различитих етничких група, од којих неке имају исте корене. Народи Цоцили, Целтали и Токолабали носе одећу која је за њих потпуно уобичајена. Међутим, посматрачима она изгледа веома необично.

У том подручју многи сами праве платно. Када бисте од своје мајке научили како да сами направите платно, зар вам то не би пружило снажно осећање припадности? У хладном планинском подручју Чиапаса, жене из народа Цоцила саме стрижу овце, а затим перу, чешљају, преду и боје вуну природним бојама пре ткања платна на традиционалном ручном разбоју. „У почетку је било тешко, међутим, била сам пресрећна када сам сашила своју прву вунену нагву [сукњу] и украсила везом прву памучну блузу“, дичи се Петрона, девојчица из општине Чамула. „Себи сам такође сашила и појас“, каже она. Након што смо сазнали колико се у то улаже труда, схватамо зашто каже: „Ми ценимо своју ношњу.“

У најтрадиционалнијим областима полуострва Јукатан, жене Маја као уобичајену одећу носе ипил, комотну белу хаљину извезену разнобојним шарама, уз коју често иде чипкана подсукња. У посебним приликама, жене и младе девојке — како са села тако и из града — поносно носе терно, што је верзија ипила с више детаља.

За туристе ова типична мексичка одећа може бити врло скупа. Па ипак, иако је већина староседелаца сиромашна, они могу носити ту скупоцену одећу зато што је сами брижљиво праве.

Хришћански састанци 219 скупштина Јеховиних сведока на језицима староседелаца Мексика могу бити прави празник за очи. Састанци су прилике у којима присутни могу да носе своју свечану одећу — прелепо наслеђе од својих предака!

[Мапа на 26. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ЈУКАТАН

ПУЕБЛА

ОАКСАКА

ЧИАПАС

[Слика на 26. страни]

Чипкана подсукња, Маје

[Слика на 26. страни]

Вез, Запотеци

[Слика на 26. страни]

Запотеци, Оаксака

[Слика на 26. страни]

Маје, Јукатан

[Слика на 26. страни]

Нахуатли, Пуебла

[Слика на 26. страни]

Цоцили, Чиапас