Препознати озбиљне поремећаје спавања

ПОНЕКАД симптоми могу указивати на неки озбиљан поремећај сна. Хронична несаница, која траје више од једног месеца, обично је повезана с многим озбиљним проблемима, укључујући и депресију. Осим тога, хронична несаница може бити симптом неког озбиљног физичког обољења.

Застој у дисању приликом спавања

Марио је патио од претеране поспаности током дана. Када је возио ауто, његова супруга је морала пажљиво да га посматра, пошто се дешавало да на моменат изгуби свест, чега се обично није сећао. Сваке ноћи је гласно и неуједначено хркао, а  понекад се будио уз нагле трзаје, борећи се да дође до ваздуха. a

Марио је имао типичне симптоме апнее спавања, то јест застоја у дисању приликом спавања. Застој у дисању може трајати од десет секунди до два или три минута. Особе које пате од овог поремећаја обично се врпоље у кревету покушавајући да дођу до ваздуха и затим поново заспе, што се понавља стотинама пута током ноћи. Постоје три облика апнее спавања.

Централна апнеа спавања настаје када део мозга који контролише дисајне путеве понекад на моменте престане да управља дисањем. Код опструкционе апнее спавања, дисајни путеви у задњем делу гркљана заправо се затварају и блокирају проток ваздуха. Комбинована апнеа је спој претходне две и она се најчешће јавља. Особе које имају било који вид овог поремећаја могу се осећати готово исто као и неко ко ноћу уопште не спава!

Осим тога, овим особама живот може бити у опасности јер могу изгубити свест док раде или возе ауто. Могу патити од повишеног крвног притиска, имати увећано срце и бити у већој опасности да доживе мождани или срчани удар. Доктор Вилијам Демент са Универзитета Станфорд процењује да сваке године 38 000 Американаца умре од последица које апнеа спавања има на кардиоваскуларни систем.

Премда се овај поремећај најчешће јавља код гојазних људи који имају изнад 40 година, он може да се јави у било ком узрасту, па чак и код мале деце. Постоји неколико начина лечења, и најбоље је да оно буде под надзором специјалисте за поремећаје сна. Што се тиче опструкционе апнее спавања, најефикасније лечење без хируршког захвата јесте коришћење неког апарата који омогућава непрекидно подржавање притиска ваздуха у душнику. Пацијент спава с маском на носу док регулатор притиска (коју подешава лекар) пропушта управо онолико ваздуха колико је неопходно да би се спречио застој у дисању. Уколико ово не помогне, постоји неколико хируршких метода, у које спадају коришћење ласера и електромагнетних радио-таласа да би се уклонило сувишно ткиво са гркљана.

Нарколепсија

Још један поремећај сна који захтева медицинско лечење јесте нарколепсија — неуролошки поремећај који изазива прекомерну поспаност током дана. На пример, Бак, који је имао овај проблем, непрестано је био поспан. Он би изненада заспао, чак и за време неког важног састанка. Почео је да држи кључеве у руци како би га уколико заспи пробудио звук ударца кључева о под. Затим се код њега развила катаплексија услед које су му сваки пут када би био узрујан клецала колена и на крају би се срушио. Онда би се појавили симптоми парализе сна, као и повремене халуцинације непосредно пре него што би утонуо у сан.

Нарколепсија се обично јавља између 10. и 30. године живота. Код особа које пате од овог поремећаја понекад се развије такозвано аутоматско (несвесно) понашање. Оне изгледају као да се нормално понашају, али нису свесне протицања неког дужег периода. Што се тиче овог поремећаја, трагедија је у томе  што се он често годинама не открије, док се при том оболеле особе третирају као лење, ментално успорене или чудне. Тренутно се овај поремећај сматра неизлечивим, али уз одређене лекове и прилагођавања у начину живота симптоми се у извесној мери могу ублажити. b

Још неки поремећаји спавања

Два друга поремећаја која се понекад јављају заједно, погађају екстремитете и проузрокују хроничну несаницу. Један укључује периодичне нагле покрете екстремитета приликом којих се ноге, а понекад и руке грче и трзају током сна. Осмотримо Мајклов случај. Тестови су показали да њега сваке ноћи око 350 пута пробуде нагли периодични покрети ногу!

Један посебан поремећај је синдром немирних ногу. c Непријатан осећај у мишићима ногу и у коленима изазива снажан нагон за покретањем ногу, услед чега особа не може да заспи. Премда је овај поремећај понекад повезан с недостатком физичке активности или са слабом циркулацијом, у неким случајевима је изгледа повезан с конзумирањем хране и пића који садрже кофеин. Такође је познато да се тај поремећај каткад може погоршати узимањем алкохола.

Бруксизам је још један поремећај сна који карактерише шкргутање или стискање зуба у сну. Уколико се то стално дешава, зуби могу прилично да се истроше. Такође, може да се јави јако нелагодан осећај у вилици, услед чега особа пати од озбиљне несанице. Зависно од степена изражености овог проблема, лечење обухвата различите методе, од оралног хируршког захвата па до ношења заштитне протезе током ноћи.

Осматрање само ових неколико од мноштва поремећаја сна показује да може бити опасно уколико се они игноришу. Без обзира да ли је једноставно или сложено, лечење је често неопходно. Уколико ви или неко од ваших најближих пати од хроничне несанице или има симптоме било ког озбиљног поремећаја сна, било би мудро да што пре затражите медицинску помоћ. Чак и ако лечење не реши у потпуности проблем, оно може знатно смањити ризике које носи одређени поремећај и учинити да се он лакше подноси. А у будућности, када се испуне библијска обећања, „нико од становника неће рећи: болестан сам“. Све болести ће у потпуности нестати док Бог буде ’све чинио ново‘ (Исаија 33:24, ДК; Откривење 21:3-5)

[Фусноте]

[Слика на 10. страни]

Лечење поремећаја спавања треба да буде под надзором лекара

[Слика на 10. страни]

Хркање може бити симптом апнее спавања

[Слика на 11. страни]

Нарколепсија се често погрешно сматра лењошћу

[Слика на 12. страни]

Апарати који регулишу притисак у душнику могу ублажити симптоме апнее спавања