Испит вере

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ

Р ИЧМОНД је живописан градић у енглеској грофовији Северни Јоркшир. У њему се налази замак, изграђен непосредно након норманског освајања 1066. године, са чијих се зидина пружа предиван поглед на реку Свеј и Национални парк долине Јоркшир.

Документарна телевизијска емисија Шеснаесторица из Ричмонда открила је један важан аспект савремене историје овог замка — говорила је о судбини 16 људи који су били затворени у њему током Првог светског рата јер су због приговора савести одбили да се прикључе војсци. Шта се десило с њима?

Регрутација

Након што је Британија 1914. године ступила у рат, снажна патриотска осећања подстакла су око два и по милиона људи да се прикључе њеним оружаним снагама. Међутим, губици на бојном пољу били су све већи и постало је очигледно да се рат неће завршити тако брзо као што су политичари обећали. Због тога „регрутација више није била ствар личне одлуке, већ су људи присиљавани да се одазову на њу“, коментарише историчар Алан Лојд. Тако су, први пут у британској историји, у марту 1916. регрутовани и неожењени мушкарци.

Да би се саслушали сви који су подносили жалбе, основано је две хиљаде судова, али је само незнатан број оних који су уложили жалбу на темељу приговора савести био потпуно ослобођен војне службе. Већини је наређено да се придруже неборбеним јединицама, које су формиране да би пружале подршку ратној машинерији. Они који су то одбили и даље су сматрани регрутима и извођени су пред војни суд. Према њима се грубо поступало и били су затварани, често у ужасним условима и у скученим просторијама.

Шеснаесторица из Ричмонда

Међу шеснаесторицом из Ричмонда налазило се и пет Међународних истраживача Библије, како су Јеховини сведоци тада били познати. Око 50 година касније, Херберт Сениор, који је постао Истраживач Библије 1905, када је имао 15 година, написао је: „Затворили су нас у ћелије које су више личиле на тамнице. Вероватно нису биле коришћене годинама, пошто се на подовима налазио скоро седам центиметара дебео слој прљавштине.“ Недавно су објављени избледели и на неким местима нечитки графити које су затвореници оставили на окреченим зидовима својих ћелија. Они садрже имена, поруке и цртеже вољених, као и изјаве вере.

Један затвореник је једноставно написао: „Радије ћу умрети због тога што се чврсто држим својих уверења, него због тога што их уопште немам.“ Многе поруке указују на Исуса Христа и његова учења, ту су и пажљиво нацртани знакови с крстом и круном, које је IBSA (Међународно удружење истраживача Библије) тада користило. Херберт Сениор је споменуо да је на зиду своје ћелије нацртао „Карту векова“ из библијске публикације Божански план векова, али тај цртеж није пронађен. Можда више није видљив попут већине  натписа на зидовима главне затворске зграде или на другим местима. Још један натпис гласи: ’Кларенс Хол, Лидс, IBSA. 29. мај 1916. Послат у Француску‘.

У Француску — и назад!

Губици на бојном пољу у Француској и Белгији расли су алармантном брзином. Британски министар одбране Хорејшио Херберт Киченер и генерал Даглас Хејг, очајнички су покушавали да сакупе још војника, укључујући и ожењене мушкарце који су такође регрутовани до маја 1916. године. Да би извршили притисак на јавност, званичници су одлучили да казне оне који су имали приговор савести, како би заплашили друге. Тако су под оружаном пратњом и са оковима на рукама, шеснаесторица из Ричмонда илегално укрцана у воз и заобилазним путем пребачена у Француску. Часопис Heritage пише да су на обали француског града Булоња, „ти људи везани за стубове бодљикавом жицом, скоро као да су разапети“, и били су присиљени да гледају стрељање једног британског дезертера. Речено им је да их чека иста судбина ако не буду послушали наређења.

Средином јуна 1916, ти затвореници су изведени пред 3 000 војника да би им се прочитала смртна пресуда. Међутим, до тада је Киченер умро, а британски премијер је интервенисао у њихову корист. Властима у Лондону стигла је дописница са шифрованом поруком, након чега је укинута пресуда војног суда. Генералу Хејгу је наложено да све смртне казне преиначи у осуде на десет година затвора.

У једном званичном извештају наводи се да су по повратку у Британију неки од 16 затвореника послати у један шкотски каменолом у ком се под ужасним условима вадио гранит, што се називало „послом од државног значаја“. Други, међу којима је био и Херберт Сениор, нису враћени у војне већ у цивилне затворе.

Наслеђе

Због тога што су зидови ћелија веома трошни, опсежна изложба у оквиру ричмондског замка, који је сада под надлежношћу организације English Heritage, укључује и тродимензионалну компјутерску симулацију. Коришћењем специјалног екрана посетиоци могу изблиза осмотрити ћелије и графите у њима, тако да они остају неоштећени. Студенти који долазе у посету подстичу се да разумеју зашто су људи који су имали приговор савести били спремни да се суоче с кажњавањем, затварањем и претњом смрћу због тога што су се чврсто држали својих веровања.

Шеснаесторица из Ричмонда успела су да заинтересују „јавност за питање приговора савести и постигла су да се такав став прихвати и поштује“. Захваљујући томе, власти су показале више разумевања према онима који су током Другог светског рата одбили да служе војску због приговора савести.

Године 2002, део једног пријатног врта у дворишту замка посвећен је шеснаесторици из Ричмонда, у знак сећања на њих и дивљења њиховим моралним уверењима.

[Слике на странама 12, 13]

Слева надесно: Кула замка у Ричмонду која потиче из 12. века, с делом у коме су се налазиле затворске ћелије

Херберт Сениор, један од шеснаесторице из Ричмонда

Једна од ћелија у којој су била затворена шеснаесторица из Ричмонда

Позадина: Делови порука које су током година писане на једном затворском зиду