Кућни љубимци — задржати исправно гледиште о њима

КАО што је раније споменуто, човеку је било поверено да брине о земљи и свим животињама на њој. Библија каже: ’Све је [Бог] под ноге његове метнуо: овце и волове, све, и звери пољске, и птице небеске, и рибе морске‘ (Псалам 8:7-9; 115:16).

Заиста је важно како људи испуњавају своју обавезу да брину о животињама. Божја Реч каже: „Праведник се и за стоку своју брине“ (Пословице 12:10). Стварно, Божји закони дати Израелцима увек изнова су истицали потребу да људи буду обзирни према животињама (Поновљени закони 22:4, 10; 25:4). Док су испуњавали ту своју одговорност, људи су често као кућне љубимце имали домаће животиње, па чак су припитомљавали и дивље (Постање 1:24).

Међутим, добро је имати на уму чињеницу да Библија јасно наглашава разлику између људи и животиња. Људи, а не животиње, створени су ’по обличју и по прилици Божјој‘ (Постање 1:26). И док су животиње створене са ограниченим животним веком, људи су створени са изгледом да живе заувек на земљи (Постање 3:22, 23; Псалам 37:29). Да бисмо имали „вечни живот“, Исус Христ је рекао да морамо да исказујемо веру у Бога и да стичемо спознање о њему, а то животиње не могу да раде (Јован 3:36; 17:3). Штавише, Библија упоређује оне који нису достојни ускрсења са ’неразумним животињама које су по природи рођене да се хватају и убијају‘ (2. Петрова 2:9-12).

Створене човеку на корист

Бог је створио животиње људима на корист. Животиње могу да им помогну у обављању послова и могу да им буду пратиоци или кућни љубимци. Оне такође одражавају Божју љубав и мудрост. Заиста је задовољство посматрати колико су животиње лепе и истраживати о њиховој задивљујућој инстинктивној мудрости, те тако више учити о Створитељу (Псалам 104:24; Пословице 30:24-28; Римљанима 1:20). Само један од многих примера такве мудрости може се видети у  свету инсеката. Стварно је изванредан начин на који пчеле међусобно комуницирају и како једна другу упућују до извора хране, а да и не говоримо о томе како праве тако компликовано саће.

Животиње могу служити човеку и као храна. Бог је првобитно дао људима само биље као храну. Али више од 1 600 година касније, после Потопа у Нојево време, Бог је рекао: „Све што се миче и живи служиће вам за храну; све ја то вама дајем, као и зелену траву“ (Постање 1:29; 9:3). Тако је Бог допустио људима да једу и животиње. Очигледно је то људима користило, иако Бог првобитно није предвидео да месо буде део људске исхране.

Проблеми с кућним љубимцима данас

Изгледа да су се током историје кућни љубимци ретко држали у кући, и то је у већем делу света још увек тако. Међутим, како су људи, не тако давно, почели да се селе у градове и постају имућнији, држање љубимаца у кући постало је сасвим уобичајено. То је у развијеним земљама створило неке проблеме.

Од око 500 милиона кућних љубимаца колико их према проценама има у свету, у Сједињеним Државама се налази око 40 посто, што је заиста запањујуће. У тој земљи међу кућним љубимцима има око 59 милиона паса и 75 милиона мачака. Међутим, рачунајући по домаћинству, у Лондону као и у Паризу има их више него у Њујорку!

Пре неколико година у Паризу је закупљено око 70 мопеда које зову канинети да би усисавали псећи измет са тротоара. Процењује се да око 250 000 паса у Паризу дневно остави за собом 25 тона измета, од чега мање од половине покупе мопеди. Извештава се да се стотине људи годишње повреди или чак заврши у болници због тога што се оклизне на псећи измет.

Затим ту је и проблем са буком. Неки власници паса толеришу такво понашање код својих љубимаца какво никад не би толерисали код људи. Према речима са Интернет сајта The Pet Care Forum, „изгледа да су власници оних паса који скоро стално лају развили способност да игноришу буку“. На пример, неки не предузимају ништа да би смирили псе, чак ни када лавеж омета неки важан разговор.

С друге стране, неки пси су мирни и задовољни док је њихов власник ту, али можда постају ноћна мора за околину када је њихов газда одсутан. Истина, власници кућних љубимаца воле своје животиње упркос таквим слабостима, али преко тих ствари неће тек тако прећи комшија који ради у сменама или мајка која у суседном стану покушава да успава бебу. Штавише, животиње које се досађују могу почети деструктивно да се понашају, могу постати узнемирене и чак агресивне.

Још један проблем у вези с кућним љубимцима који је нарочито приметан у градовима јесте стопа размножавања. Процењује се да се годишње у Сједињеним Државама оштени 17 милиона кучића и омаци 30 милиона мачића. Милиони њих заврше у центрима за збрињавање животиња, где се према проценама само у тој земљи годишње изврши између четири и шест милиона еутаназија, то јест усмрћивања.

Зашто толико много животиња заврши у тим центрима? Често зато што је љубав према кућним љубимцима кратког века. Слатко  кученце и мало умиљато маче одрасту у веће животиње о којима је потребно бринути. Али можда нико у кући нема времена нити стрпљења да се игра с кућним љубимцем или да га дресира. Ветеринарка Џоника Њуби каже: „Насупрот популарном веровању, истраживања спроведена широм света доследно потврђују да половина паса који доспеју у центре за збрињавање животиња нису пси који су напуштени, већ су их њихови власници одвели тамо јер не могу више да поднесу њихов лавеж, штету коју праве, или можда не могу да обуздају њихову огромну енергију.“

На једном сајту где се говори о све већем броју кућних љубимаца резимира се та ситуација на следећи начин: „Жива створења постају ствари за једнократну употребу, то јест мазе се док су слатка, а када постану терет онда се остављају. Такво занемаривање животиња прожима и нагриза нашу културу.“

Важни чиниоци које треба узети у обзир

Уколико желите да имате кућног љубимца, треба озбиљно да размотрите ту ствар, нарочито ако живите у граду. Да би живахни кућни љубимци били здрави, они морају свакодневно да се крећу. На основу једног истраживања спроведеног у Аустралији дошло се до следећег закључка: „За пса, шетња и физичка активност неопходни су у физичком смислу и представљају стимулацију у менталном смислу. Са псима којима недостаје физичка активност може бити тешко изаћи на крај.“ Међутим, многи власници паса превише су уморни после напорног радног дана да би извели пса у шетњу како би се ослободио нагомилане енергије.

Дакле, било би добро да они који желе да имају кућне љубимце размисле о следећим питањима: Да ли ћу свом кућном љубимцу моћи да поклоним довољно пажње? Да ли ће бити запостављен већи део дана због мог начина живота? Хоћу  ли имати времена да га водим у шетњу или да се играм с њим? Уколико мом псу буде потребна дресура да ли сам у могућности да му је пружим или да га водим у школу за дресуру паса? Да ли ће ми брига око кућног љубимца одузимати време од важнијих активности?

Још једна чињеница коју треба узети у обзир јесте да држање кућног љубимца изискује и материјалне трошкове. Једно истраживање којим су били обухваћени власници кућних љубимаца у Сједињеним Државама, показало је да се годишње на ветеринарске прегледе за једног пса потроши у просеку 196 долара, а за мачку 104 долара. Наравно, у то није урачуната храна као и друге свакодневне потрепштине. Осим тога, у неким земљама постоји и обавеза да се кућни љубимац пријави и плати одређена такса.

Није лако имати уравнотежено гледиште

Наш Створитељ је сигурно радостан када уживамо у животињском свету који је он створио и када се са обзирношћу опходимо према њему. Вероватно ћете се сложити с тим да није у реду да се окрутно поступа са животињама. Па ипак, људи обично забаве ради допуштају да се животиње попут бикова, паса и петлова тешко злостављају и да буду убијене у борбама. Нажалост, људи не поступају према животињама увек саосећајно као што је то Бог намеравао.

С друге стране, неки људи више брину око кућних љубимаца него око нечег битнијег у животу. У ствари, када наклоност према животињама надвлада разум тада живот кућних љубимаца може постати чак важнији од људског живота. На пример, када је избио пожар у једној ветеринарској станици, власници кућних љубимаца окупили су се испред и неки су, како се извештава, „покушали да пробију кордон ватрогасаца говорећи кроз плач да желе да умру заједно са својим мезимцима“.

Наравно, може бити веома тешко, чак и потресно гледати последње тренутке живота свог драгог љубимца. Али чак и у таквим ситуацијама могуће је сачувати уравнотеженост. Као што је претходно споменуто, животиње нису створене по Божјем обличју, нити са изгледом да живе заувек, као ми људи. Што се тиче начина на који је Бог створио људе, Библија каже: „Он је њима у срце и мисао о вечности метнуо.“ Међутим, за животиње се то нигде не каже (Проповедник 3:11).

Библија не говори да је неисправно убијати животиње — на крају крајева, оне сада представљају уобичајен извор хране за милионе људи. Али, да ли је неисправно усмртити и кућног љубимца — на пример, уколико је он болестан и пати? То заиста може бити веома тешка и болна одлука! Ипак, неко ко воли животиње може доћи до закључка да је боље на брз и безболан начин усмртити свог љубимца него му пружити скупо лечење које ће само продужити његову патњу — и можда чак оптеретити породични буџет.

С обзиром да Бог много воли своја људска створења, зар не би онда требало и ми да будемо обзирни и пажљиви према животињама које нам је он поверио, да бринемо о њима и надзиремо их? Особе које имају такву љубав често привлачи изванредан изглед да уживају у друштву животиња онако како је то наш Створитељ првобитно намеравао. То је тема нашег закључног чланка у овој серији.

[Слика на 7. страни]

Зашто се сваке године у центрима за збрињавање животиња усмрти на милионе њих?

[Извор]

© Hulton-Deutsch Collection/CORBIS

[Слике на странама 8, 9]

Поседовање кућног љубимца, нарочито у граду, изискује много више него што то многи мисле

[Слика на 9. страни]

Нашем Створитељу је драго када се нежно опходимо са животињама