Необичан подрум вина у Молдавији

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ МОЛДАВИЈЕ

ИСПОД Крикове, предграђа Кишињева, главног града Молдавије, на дубини од око 80 метара, налази се 120 километара дуг лавиринт начињен људском руком. Из ових мрачних пећина некада се вадио кречњак.

Међутим, у последњих 50 година те хладне подземне одаје показале су се као идеално место за чување неких од најбољих европских вина. Дугачки низови буради и флаша заузимају више од 60 километара тунела у том старом руднику. Пошто има довољно простора да прими 350 милиона литара вина, сматра се да је ово највећи вински подрум у југоисточној Европи.

Наставак древне традиције

Молдавија има идеалне услове за гајење винове лозе. Налази се на истој географској ширини као и француска покрајина Бургоња, чувена по производњи вина. Осим тога, има благу климу која повољно утиче на плодно тло. У Молдавији се вино производи од 300. године пре н. е., када су грчки трговци први пут донели винову лозу у ову земљу. Током векова који су следили, та традиција је настављена, упркос томе што су земљу освајали Готи, Хуни и различити феудални владари.

Отоманско царство је владало Молдавијом од 16. до 18. века, и из религиозних разлога ограничавало је производњу вина. Међутим, руски цареви који су у 19. веку присвојили ову земљу, активно су подупирали винарство. Увозили су различите врсте грожђа из Француске и винова лоза се све више гајила. Након Другог светског рата Молдавија се нашла под совјетском влашћу која је систематски модернизовала производњу вина. У ствари, Молдавија је постала главни произвођач вина и воћа у целом Совјетском Савезу. Управо су Совјети први увидели да су ови тунели идеално место за складиштење вина. Крените с нама у обилазак овог јединственог подрума и откријте неке од његових тајни.

 Улазак у подземни град

На улазу у винарију запажамо кулу која је део грађевине уклесане у кречњак. Ова грађевина подсећа на сеоске куће у Француској. Међутим, на основу њеног изгледа не може се наслутити каква се огромна конструкција крије испод земље. Пролазимо кроз главну капију и убрзо стижемо до широког отвора тунела. Изненађени смо његовом величином. Ту се лако могу мимоићи два камиона.

Спуштамо се колима у подземни лавиринт и након само неколико минута, придружује нам се госпођа која ће бити наш водич. Без ње бисмо лако могли залутати, јер у лавиринту постоји мноштво скретања.

Неко од нас пита: „За шта се користио кречњак који је некада вађен овде?“

„Коришћен је за изградњу у Кишињеву“, одговара она. „Кречњак је одличан грађевински материјал, јер пружа добру топлотну и звучну изолацију.“

Док се спуштамо на дубину од око 70 метара испод земље, у тунелу је све мање светла, а полутама ствара тајанствену атмосферу. Стајемо на раскршћу где неколико путева, оивичених са обе стране дугим низовима огромних винских буради, води у различитим правцима. Запажамо да су улице назване по различитим врстама вина. Pinot, Feteasca и Cabernet, само су нека од имена која буде нашу машту.

Водич нам објашњава да се за производњу непенушавих вина углавном користе храстова бурад, док се мања метална бурад користе за добијање пенушавих вина. Видимо веома мало радника, што нас наводи да питамо водича колико људи ради овде. Она одговара: „Овде је запослено око 300 људи. Због ниске температуре, они током целе године носе топлу одећу. Наши радници се не жале на хладноћу јер верују да овакви услови не погодују само вину већ и да помажу људима да остану млади.“

Следећа важна тачка у нашем обиласку је место где се производе пенушава вина. Видимо  стотине флаша које су окренуте надоле под углом од 30 степени. Водич нам објашњава: „Када флаше леже под овим углом, талог се скупи одмах изнад чепа. Након тога, чеп се дубоко замрзава. Тада се он лако може извадити заједно с талогом, а флаша се затим затвара чепом који ће остати на њој.“

Ускоро стижемо у део где се држе најквалитетнија вина. Наш водич каже: „Овде се чува преко милион флаша врхунских вина. Скоро све европске земље које производе вино чувају неке од својих најбољих производа у нашим подрумима. Најстарије вино је из 1902. То је врста која се користи приликом прославе јеврејске Пасхе и потиче из Јерусалима. Пре неколико година, један купац је понудио 100 000 долара за ову флашу. Међутим, власник је очигледно сматрао да је флаша од непроцењиве вредности јер је одбио понуду.“

Сазнали смо да се овде флаше с винима увек чувају у потпуној тами, што се прекида само на неколико минута када дођу организоване групе посетилаца. Док у пролазу читамо натписе на етикетама флаша покривених прашином, откривамо да је већина тих вина старија од нас!

Обилазак се завршава у просторијама где се врши дегустација вина. Највећа од њих названа је Председничка сала за банкете. У њој се налази дугачак сто од пуне храстовине са одговарајућим столицама, за који може сести 65 особа. Током совјетске владавине, овде су се одржавали званични пријеми на државном нивоу. Ова добро осветљена дворана ведрих боја и данас служи као прикладно место за званичне државне свечаности.

Sala Casa Mare (Сала за госте) може да прими 15 особа и опремљена је у традиционалном молдавском стилу, док за округлим столом у сали за банкете названој Дно Сарматског мора, у вину и храни може уживати десет особа. Најзанимљивије обележје ове сале јесте њена таваница. У прошлости је ова просторија била подводна пећина, тако да се у њој јасно могу видети окамењени остаци љускара и других морских животиња. Водич нас подсећа да се заправо цела данашња Молдавија некада налазила на „дну Сарматског мора“.

Од храстовог дрвета са ових простора направљен је намештај у свим просторијама, укључујући и онај који се може видети у сали за банкете названој по Јурију Гагарину. Чувени космонаут био је у посети Крикови од 8. до 9. октобра 1966. године. У писму захвалности рекао је да би овде ’чак и најзахтевнији познавалац вина нашао вино по свом укусу‘.

Наш водич прича: „У периоду од 50 година колико подруми постоје, имали смо посетиоце из више од сто земаља. Током совјетске владавине, наша пенушава вина била су позната као совјетски шампањац. Мало људи је знало да она потичу из Молдавије. Данас продајемо различита црна и бела пенушава вина под називом Крикова.“ Било нам је драго што нам је објаснила толико појединости и захвалили смо јој за пријатан обилазак.

Док напуштамо овај подземни лавиринт, осећамо као да стижемо из неког другог света. Напољу је топло и сунчано. На небу нема ниједног облачка. Враћамо се у Кишињев и возимо поред на изглед бескрајних низова брижљиво негованих винограда пуних грожђа које је скоро спремно за бербу.

[Мапе на 25. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

УКРАЈИНА

РУМУНИЈА

МОЛДАВИЈА

Кишињев

[Слика на 24. страни]

Винарија Крикова с кулом на улазу

[Слика на 24. страни]

Ознака за једну од улица у 120 километара дугом лавиринту подземних тунела

[Слика на 24. страни]

Улаз у винске подруме резервисан за возила

[Слика на 24. страни]

Овде се чува преко милион флаша врхунских вина