Поглед у свет

Све мање производа у паковању

„У ери огромних величина и великих спортских вишенаменских возила, неки производи се заправо смањују“, извештава часопис Time. „Произвођачи неприметно смањују количину производа у паковањима — од јогурта и сладоледа до детерџента и пелена — док цену често не усклађују.“ Та тактика није нова, ипак, због погоршања економских прилика и пажљивијих и штедљивијих потрошача, многи произвођачи сада још више смањују количину производа у паковањима како би и даље имали зараду. Већина потрошача не примећује да се тежина или величина производа смањила за неколико грама или центиметара, међутим, последица је да они троше више новца за мање робе. „Потрошачи заправо не размишљају о томе да сваки пут када нешто купују треба да провере нето тежину или број комада у паковању“, каже Едгар Дворски, оснивач Web сајта за пружање савета потрошачима. „Када потрошачи не знају да су преварени — то је онда савршена превара.“

 Сапун спасава живот

Према речима Вал Кертис, која предаје на Лондонском факултету за хигијену и тропску медицину, само прање руку сапуном могло би спасти милионе живота годишње јер би се тиме спречило добијање болести које узрокују дијареју. На Трећем светском форуму о води, који је одржан у Кјоту, Јапан, Кертис је патогене у људском измету назвала ’највећим непријатељем по здравље људског друштва‘, пишу новине The Daily Yomiuri. „У неким заједницама“, запажа се у овим новинама, „уобичајено је да жене оперу децу након велике нужде и да затим неопраних руку припремају оброк.“ Прање руку сапуном и водом може спречити ширење смртоносних вируса и бактерија. У земљама у развоју, према речима Вал Кертис, када је реч о смањењу ризика од добијања болести које узрокују дијареју, три пута би било јефтиније прати руке сапуном него побољшати квалитет воде.

Алпска стаза

У Европи је 2002. почео да се користи један низ пешачких стаза под називом Виа алпина. „Алпска стаза нуди шетачима 5 000 километара традиционалних стаза кроз најлепше пределе у Европи“, каже се у лондонским новинама The Independent. Стаза повезује осам алпских земаља, почев од приморског града Трста, на северној обали Италије, па до другог приморског града, Монте Карла, у Монаку. Лагано се уздиже кроз планинско подручје до максималне висине од 3 000 метара, и иде око највиших врхова Алпа. Пажљиво одабране стазе пролазе „близу најпознатијих места природне и културне баштине“, наводи Француска туристичка организација La Grande Traversée des Alpes. Претпоставља се да неће бити много оних који ће препешачити целу стазу. Уместо тога, каже се у цитираним новинама, „можете повести породицу; можете пешачити неколико километара, а затим ићи кући. Ипак, Виа алпина отвара нове хоризонте за оне који траже здрав, миран одмор који омогућава да се забораве свакодневне бриге, и који се може провести не тако далеко од куће.“ Излетници могу преноћити у неком од 300 хотела, пансиона или планинарских домова дуж стазе.

Морске врсте нестају

Према речима поморских биолога др Рансома Мајерса са Универзитета Далхаузи у Халифаксу и др Бориса Ворма са Института за поморске науке у Килу, у Немачкој, светски океани нису више неистражене области у којима живе безбројне популације риба. Они кажу да једна по једна морска врста бива истребљена, што је феномен за који је одговорна напредна сателитска и сонарна технологија, коју користе рибарске флоте у проналажењу рибе. Како извештава лист из Торонта The Globe and Mail, „свака поједина врста великих риба тако се систематски ловила у протеклих 50 година да је 90 посто сваке врсте нестало“. Др Мајерс сматра да ће губитак тих риба, као и оних које се највише цене за јело, попут туне, бакалара, коњског језика, марлина и сабљарке, снажно утицати на екосистем светских океана. Др Ворм додаје: „Мешамо се у систем који подржава живот на нашој планети, а то није добро.“

Маларија све јаче напада Африку

Од маларије на „афричком континенту дневно умре 3 000 деце“, пишу француске новине Le Figaro. Према Светској здравственој организацији (СЗО), у Африци годишње буде више од 300 милиона случајева акутне инфекције вирусом маларије, што изазива смрт најмање једног милиона људи. Године 2000, Бурунди је захватио један од најтежих напада маларије у историји. За седам месеци, била је инфицирана половина тамошње популације — око 3,5 милиона људи. Проблем је у томе што су паразити отпорни на лекове учинили лечење кинином неефикасним. Плашећи се високих трошкова, многе афричке земље одбијају да замене кинин новијим лековима против маларије, добијеним из једне кинеске биљке чији је латински назив Artemisia annua. Последица тога је да „маларија наставља да све јаче напада Африку“, рекао је један званичник СЗО.

Оживљавање латинског језика

Иако многи сматрају да је латински језик мртав, Ватикан се труди да га одржи живим и савременим. Зашто? Зато што, иако се у Ватикану користи италијански језик, званични језик је латински и још увек се користи у папиним енцикликама и другим документима. Употреба латинског језика знатно је мања од 1970-их, након што је одлучено да се миса може одржавати и на локалним језицима. Тада је папа Павле VI основао Латинску фондацију како би тај језик одржао живим. Један од корака који су предузети било је објављивање једног латинско-италијанског речника у два тома који је распродат. Сада је објављено ново комбиновано издање, по цени од 102 евра. Оно садржи око 15 000 модернизованих латинских израза, као што је „escariorum lavator“ (машина за прање судова). Нови том се „очекује за две или три године“, каже The New York Times. Највећим делом, нове речи ће бити везане за „компјутере и информатику“.

Нејасна и неразумљива објашњења

„Када су у болници, пацијенти забораве скоро 80 посто онога што им каже лекар, а скоро пола онога што запамте није тачно“, извештавају новине на Интернету које се баве научном тематиком wissenschaft.de, говорећи о једном истраживању које је спроведено у неколико земаља. Према Роју Кеселсу, истраживачу са Универзитета у Утрехту, у Холандији, главни разлог за заборавност јесу старост, предубеђења, стрес и недостатак визуелних метода приликом објашњавања. Да би помогли пацијентима да запамте важне информације, лекарима се пружа савет да говоре јасно и недвосмислено, да прво кажу најважније информације и да користе визуелна помагала као што су рендгенски снимци.