Пређи на садржај

Пређи на садржај

Амате — мексички папирус

Амате — мексички папирус

Амате — мексички папирус

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ МЕКСИКА

МЕКСИЧКИ народ има богату и занимљиву историју. Међу вредним културним драгоценостима из прошлости налазе се „сведочанства“ — рукописи или кодекси писани сликовним писмом. Помоћу тих записа могу се истражити многе области — историја, наука, религија и хронологија — као и свакодневни живот напредних цивилизација Мезо-Америке, међу којима су и Астеци и Маје. Тлакуилоси, писари изузетних способности забележили су историјске извештаје о тим народима користећи различите материјале.

Иако су неки кодекси направљени од тканине, јеленске коже или папира добијеног од биљака из рода Agave, материјал који се најчешће користио био је амате. Назив амате изведен је из речи аматл, што на нахуатл језику значи папир. Амате се добијао из коре једне врсте фикуса, то јест смокве из породице Moraceae. Према делу Enciclopedia de México, „бројне врсте рода Ficus могуће је разликовати тек када се детаљно испитају стабло, лишће, цветови и плод“. Постоји бели амате (Ficus involuta), бели шумски амате (Ficus crassiuscula) или тамнобраон амате (Ficus cotinifolia).

Начин израде

Шпански освајачи су у 16. веку покушавали да спрече даљњу производњу аматеа. Зашто? Освајачи су сматрали да је та делатност уско повезана с религиозним ритуалима који су потицали из периода пре њиховог доласка, а које је Католичка црква осуђивала. У свом делу Historia de las Indias de Nueva España e Islas de la Tierra Firme, шпански фратар Дијего Дуран истакао је да су староседеоци „састављали веома обимне извештаје о значајним догађајима из историје својих предака. Да их нису уништили људи заслепљени незнањем, из њих смо могли много сазнати. Били су то значајни историјски извештаји које је требало сачувати, али неки су их у незнању сматрали идолима и зато су их спаљивали“.

Међутим, покушаји да се искорени традиција прављења амате папира били су неуспешни, тако да је она сачувана до данас. На северу планина Сијера у држави Пуебла, папир се и даље прави у местима као што је Сан Паблито, у општини Паватлан. Наводећи податке које је забележио Франсиско Ернандез, лични лекар краља Филипа II, часопис Antropología Mexicana пише да „су они који су правили папир секли само дебље гране дрвећа, остављајући младице. Затим су те гране преко ноћи остављали у оближњим рекама или потоцима како би омекшале. Следећег дана, с њих се скидала кора, при чему се спољашња кора одвајала од унутрашње која се користила“. Након што би очистили кору, распростирали су влакна по равној површини, а затим су их ударали каменим чекићем.

У данашње време, биљна влакна се кувају у великим казанима уз додатак пепела и креча. Они се додају како би влакна омекшала, као и да би се одстраниле одређене примесе. Овај процес може потрајати до шест часова. Влакна се затим испирају и остављају у води. Након тога занатлије стављају једну по једну траку од влакана на равну дрвену површину преклапајући их у виду поља на шаховској табли. Затим каменим чекићем равномерно ударају влакна док се не сједине и формирају лист папира. На крају се рубови папира савијају ка средини да би се ивице ојачале, а затим се папир суши на сунцу.

Постоје различите боје аматеа. Браон је традиционална боја, али такође се прави и бели или у боји слоноваче, прошаран браон и белим мрљама, и у бојама као што су жута, плава, ружичаста и зелена.

Модерна примена

Од аматеа се праве прелепе мексичке рукотворине. Иако неке слике на овом папиру имају религиозно значење, на другима се налазе стилизовани прикази разних животиња као и празничне сцене и призори радосних догађаја из живота мексичког народа. Поред дивних разнобојних слика, од њега се праве и честитке, умеци за обележавање страна у књигама и други ручни радови. Овим радовима одушевљени су и Мексиканци и странци, који их купују као украсе. Уметност прављења аматеа раширила се изван граница Мексика, и прихваћена је у различитим деловима света. Направљене су и репродукције древних кодекса. Шпанцима је овај вид стваралаштва сигурно био веома занимљив када су се први пут сусрели с њим! У ствари, Дијего Дуран, доминикански монах кога смо раније споменули, коментарисао је да су староседеоци „у књигама и на дугачким свицима папира имали записе и цртеже свих догађаја, с рачунањем година, месеци и дана када су се одиграли. На тим сликама су уредно и у међусобном складу били забележени њихови закони и уредбе, пописи становништва и друго“.

Дивно је што је традиција прављења аматеа опстала до нашег времена, а с њом и лепота мексичког културног наслеђа. Попут тлакуилоса, или писара из старог доба, данашње занатлије уживају у лепоти аматеа, који се прикладно може назвати мексичким папирусом.

[Слика на 26. страни]

Обрада влакана