Барен — очаравајући ирски крајолик

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ИРСКЕ

НЕ СМАТРАЈУ га сви очаравајућим. Неки мисле да је то само неплодна, стеновита пустош. „Нема довољно воде да се човек утопи, ни дрвета да се обеси, а ни довољно земље да га сахране“, рекао је енглески генерал-пуковник Едмунд Ладлоу, кратко након што је боравио овде 1651. године.

Ипак, већина посетилаца је одушевљена. Природњаци, ботаничари, археолози, историчари, као и хиљаде других који редовно долазе овамо, имају мноштво разлога за то што Барен сматрају „фасцинантним местом које у човеку буди осећање страхопоштовања“. Где се то место налази? Зашто привлачи толико много људи?

„Стеновито место“

Налази се на самом рубу Европе — на западној обали Ирске и простире се између чувених Моарских гребена на југу и Галвејског залива на северу. Назива се Барен. Његово име потиче од ирске речи бурон и значи „стеновито место“.

Пределом доминирају стене. „Захваљујући неком необјашњивом догађају у развоју тла“, пише у једном приручнику, на многим местима се „докле год поглед сеже, простиру огромни плочници сивог кречњака прошарани масивним стенама“. Читаво подручје заправо чине огромне наслаге кречњака које покривају око 1 300 квадратних километара. Већи део овог „суморног, тајанственог месечевог пејзажа“ делује као да на њему нема нимало земљишта.

Налик на „огромну термоакумулациону пећ“

Ветар и киша су од кречњачких наслага или плоча, извајали чудесне облике и фигуре, који Барену дају упечатљиву, изузетну и посебну лепоту. Али људи који су живели овде пре више хиљада година, нису били привучени само његовом јединственом лепотом. Више их је занимала једна посебна карактеристика овог подручја — то што је током читаве године било зелених пашњака за испашу стоке.

Огромне наслаге кречњака, које на неким местима сежу 900 метара у дубину, делују попут „огромне термоакумулационе пећи — апсорбују топлоту током лета и постепено је ослобађају зими“. Захваљујући том својству и умереном утицају океанских температура настали су веома погодни услови за земљорадњу и сточарство, што су биле основне делатности првих становника овог подручја.

Први градитељи

Минули нараштаји, међу којима су били и ти рани земљорадници, оставили су трагове широм Барена. Постоје на десетине мегалитских гробница. Једна од најчувенијих је долмен Полнаброн, подигнут много пре Христовог доба. Наравно, данас видимо само остатке ове првобитне гробнице — огромне кречњачке плоче које су древни градитељи користили да би подигли овај споменик „истакнутим прецима“. Стручњаци кажу да је ова гробница била прекривена великом хрпом камења и земље када је саграђена.

 Много пре доласка Келта у Ирску, становници Барена оставили су трагове у виду камених гробница које су због карактеристичног клинастог облика назване клинасте гробнице. На месту званом Глениншин, један младић је 1934. године нашао нешто што му се учинило као „необична стварчица“. Испоставило се да је то предивно израђена златна огрлица, која се сада сматра „једним од најлепших радова ирских златара позног бронзаног доба“.

Древни народи који су некада овде живели обавијени су велом тајне. Ко су они били? У шта су веровали? За шта су се користиле њихове грађевине, као што су оне које се налазе на врху брда познатог као Турло Хил? Да ли је то загонетно место било древно утврђење или је служило као свето место за неке посебне религиозне ритуале? Нико не зна одговоре на ова питања.

Касније заједнице изградиле су многобројне куће заштићене оградом од камена или земље. У вековима који су следили, изграђене су бројне цркве, манастири и замкови.

Подземни Барен

Барен је фасцинантно место, што важи и за део који се налази под земљом. Вода је продрла дубоко кроз пукотине у наслагама кречњака где је створила „један од најупечатљивијих подземних светова у Ирској“. У кречњаку се налази мноштво пећина. У многима од њих још увек теку потоци, реке и водопади. У пећини названој Пол ан Ајнон, налази се преко девет метара дугачак сталактит који не дотиче тло и сматра се најдужим таквим сталактитом у Европи!

Пошто су многе пећине опасне, опрезни посетиоци разгледају релативно сигурну пећину Алви, једину која је отворена за јавност. У њој се могу видети трагови мрког медведа — животиње која је у  Ирској изумрла пре више од хиљаду година. Изгледа да су медведи долазили да презиме у овој пећини у којој температура током читаве године износи 10 степени Целзијуса. Дубоко унутар кречњачке планине, можете се дивити необичним облицима сталактита, сталагмита и других чудноватих стеновитих формација. Такође, можете покушати да замислите снагу воде која је издубила ове изванредне пећине.

„Ботаничка метропола“

Изузетно бројне биљне врсте које овде расту заиста чине Барен посебним. Он представља „једно од европских подручја на ком се могу наћи најразноврснија и најчудеснија станишта“, каже један писац. Обухвата морску обалу и планинске падине, ливаде и шуме. Унутар стеновитих формација постоје потпуно затворене долине, које су настале пре више хиљада година рушењем неких пећинских система у Барену. Необична језера названа турлоси (од ирског tur — сув и loch — језеро), претварају се у ливаде када током летњих месеци опадне горња граница подземне воде. Камени зидови — неки стари више хиљада година — простиру се свуда широм кречњачких плочника и окружују свако парче зеленила.

Још већу разноликост овом изванредном станишту дају пукотине и расцепи у кречњачком плочнику. Те пукотине могу бити дубоке до два метра. У некима од њих наталожило се земљиште које пружа заклон и погодне услове за раст бројним врстама биљака.

Према речима ботаничара Килијана Родена, широм Барена „ретке и необичне врсте биљака толико су бујне, као бела рада или чичак на другим местима“. Иако је овде измешано више од 600 различитих врста, Барен не чини посебним само разноликост или обиље биљака. Оно што га чини јединственим јесте њихова изванредна комбинација. „Бујна поларна, алпска и медитеранска флора, биљке којима кречњачка средина не прија и оне којима она погодује, све расту заједно у овом малом кутку западне Ирске“, што већ стотинама година изненађује и збуњује ботаничаре.

Прелепи плави пролећни калуђерак, који се сматра алпском биљком, у Барену расте чак и на нивоу мора. Поларне биљке, попут фресинице, и суптропске биљке, као што је црнолисна папрат, расту једна поред друге на веома малом растојању. Широм Барена цвета више од 20 врста орхидеја. Такође, у изобиљу расту биљке као што су мајчина душица, зечји кисељак, вилино око, жути звездан, пољски каранфил и многе друге. Барен је сасвим прикладно описан као „ботаничка метропола“.

Иако је стеновит, Барен ни у ком случају није неплодна пустош. Он одражава лепоту и разноликост стварства. Инспирише ум, дражи чула, буди машту и подиже дух. Дођите у Ирску и посетите очаравајући Барен!

[Мапа на 22. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

СЕВЕРНА ИРСКА

ИРСКА

Област Барен

[Слика на 23. страни]

Поглед на Барен

[Слика на 23. страни]

Стрми Моарски гребени спуштају се 200 метара у Атлантски океан

[Слика на 23. страни]

Уметнута слика: Чак је и подземни део Барена фасцинантан

[Извор]

Courtesy of Aillwee Caves

[Извор слике на 22. страни]

Courtesy www.burrenbeo.com

[Извор слике на 24. страни]

Цвеће: Courtesy www.burrenbeo.com