Живот изнад облака

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ БОЛИВИЈЕ

МНОГИМ туристима планине делују привлачно јер им пружају могућност да уживају у самоћи, величанственим пределима, шетњи, планинарењу и скијању. Осим тога, милиони људи су настањени у долинама и висоравнима планинских подручја које се налазе чак изнад облака. Међутим, живот на тако великој надморској висини може на необичан начин утицати на здравље људи, на моторна возила па чак и на припремање неке хране. Шта проузрокује ове проблеме, и како се може изаћи на крај с њима? Пре него што одговоримо, хајде да најпре видимо да ли заиста толико много људи живи високо у планинама?

Многи планински предели су постали економски развијене области. Милиони људи из града Мексика живе на надморској висини од преко 2 000 метара. Градови као што су Денвер (Колорадо, САД), Најроби (Кенија) и Јоханесбург (Јужноафричка Република) налазе се на преко 1 500 метара надморске висине. Милиони људи на Хималајима  живе на висини од преко 3 000 метара. Неколико великих градова на Андима смештени су на преко 3 300 метара изнад нивоа мора, док се тамошњи рудници у којима људи раде налазе на висини од 6 000 метара. Пошто толико људи живи у планинским крајевима, истраживања о томе како се тело прилагођава животу у тим областима побуђују све више интересовања. Та сазнања могу продубити ваше цењење за чудесан начин на који је човеково тело саздано.

Шта се може очекивати

Уобичајени симптоми су управо они које је Даг имао када је стигао на Анде. Он каже: „Убрзо по доласку на аеродром, одједном сам осетио вртоглавицу и замало се нисам онесвестио. Премда је тај осећај брзо прошао, првих недељу-две имао сам главобоље и пореметио ми се сан. Изненада бих се пробудио са осећајем да се гушим. Затим сам неколико месеци имао слаб апетит, лако сам се умарао и било ми је потребно више сна.“ Његова супруга Кети додаје: „Мислила сам да људи умишљају када кажу да имају проблема с привикавањем на висину. Сада схватам да не умишљају.“

Уколико икада доживите поремећај спавања, као што је Даг доживео, можда ће вам то изгледати застрашујуће. Док спавате, може се догодити да с времена на време на неколико секунди престанете да дишете. Понекад се услед тога можете изненада пробудити, покушавајући да дођете до ваздуха.

Неки људи уопште немају проблема на вишој надморској висини. Други пак имају нелагодан осећај на висини од 2 000 метара, док такво искуство има око половина оних који се нађу на висини од 3 000 метара. Интересантно је да исте такве симптоме имају и људи који живе на великим надморским висинама, када се после боравка од недељу-две у нижем подручју врате кући. Зашто?

Зашто надморска висина утиче на тело

Већину проблема проузрокује недостатак кисеоника. Што је висина на којој се налазите већа то је атмосферски притисак нижи. Због тога се на висини од 2 000 метара у ваздуху налази око 20 посто мање кисеоника него на нивоу мора, док га на висини од 4 000 метара има око 40 посто мање. Недостатак кисеоника утиче на већину функција у организму. Мишићи теже издржавају оптерећење, нервни систем слабије подноси стрес, док дигестивном тракту не пријају масноће. Када је телу потребно више кисеоника, уобичајено је да аутоматски отежано дишете и осећате недостатак ваздуха. Али зашто се то не дешава када се нађете на великој надморској висини?

Начин на који тело контролише брзину дисања право је чудо које се не може у потпуности разумети. Али отежано дисање приликом напрезања није узроковано само недостатком кисеоника. Напротив, изгледа да је кључни чинилац у томе повећавање концентрације угљен-диоксида у крви које је изазвано активношћу мишића. Ви заправо дишете отежано на већој надморској висини, али то није довољно да надокнадите сталан недостатак кисеоника.

Шта проузрокује главобоље? На Првом међународном конгресу о медицини и психологији повезаној с великом надморском висином, одржаном у Ла Пазу у Боливији, један говорник је објаснио да су многи симптоми висинске болести последица нагомилавања течности у мозгу. Услед тога неке особе осећају притисак у глави. Неки људи немају такве симптоме очигледно због разлике у величини лобање. Ипак, у ретким случајевима и сам живот може бити у опасности. Тромост у мишићима, замагљен вид, халуцинације и конфузија јесу знаци који вас опомињу да одмах затражите лекарску помоћ и да се спустите на мању надморску висину.

Разумне мере предострожности

Последице боравка на великој надморској висини највише се осећају другог или трећег дана по доласку на одредиште. Зато је добро да неколико дана пре и после доласка узимате само лагане оброке, нарочито увече. Када стигнете на планину, уместо хране богате мастима, треба да једете ону која садржи угљене хидрате, на пример пиринач, овас и кромпир. Добро је да узмете у обзир и следећи савет: „Доручкуј као краљ, а вечерај као просјак.“ Такође, избегавајте физичко напрезање, јер би то могло да изазове озбиљан напад висинске болести. Вероватно због тога што не обраћају пажњу на овај савет, млади најчешће имају такве проблеме.

 Још један, такође добар савет, јесте да „носите шешир и да се намажете неком кремом за заштиту од сунца“, јер је ваздух у атмосфери проређен, па је заштита од опасних сунчевих зрака слабија. Сунчеви зраци могу да иритирају, па чак и да штетно делују на очи, зато користите квалитетне сунчане наочаре. Редак планински ваздух такође онемогућава нормално влажење очију услед чега се опет јавља иритираност. Зато се препоручује да пијете доста течности.

Лекари саветују да особе које пате од претеране гојазности или имају проблема с повишеним крвним притиском, и које болују од анемије српастих ћелија, срчаних или плућних болести, пре него што одлуче да путују на већу надморску висину, обаве детаљан лекарски преглед. a Уколико сте озбиљно прехлађени, имате бронхитис или упалу плућа, мудро би било да одложите путовање, пошто респираторна инфекција или снажно физичко напрезање на великим надморским висинама могу понекад изазвати сакупљање течности у плућима, што може бити опасно. Респираторна обољења могу чак и код људи који одувек живе на планинама проузроковати недостатак кисеоника у телу и тиме довести до озбиљних здравствених проблема. С друге стране, астматичари се обично боље осећају када живе на вишој надморској висини. Заправо, на претходно споменутом међународном конгресу, једна група руских лекара рекла је да они у оквиру терапије за извесна обољења шаљу пацијенте на једну клинику која се налази на великој надморској висини.

Живот на великој надморској висини

Нема потребе да се плашите да живите на великој надморској висини. У ствари, нека планинска подручја као што је Кавказ, позната су по томе што су многи њихови староседеоци живели неуобичајено дуго. Неки људи су годинама живели на изузетно великој надморској висини. Један читалац овог часописа који живи на Андима прича: „Радио сам 13 година у руднику на висини од 6 000 метара, близу врха једног вулкана, и живео сам на том подручју. Разбијање сумпорног камења великим чекићем био је напоран посао, али и поред тога, имали смо обичај да на крају дана играмо фудбал!“ Заиста је задивљујућа мудрост нашег Створитеља који је обдарио људско тело таквим изузетним способностима прилагођавања новим условима. Како ваше тело реагује на недостатак кисеоника на великој надморској висини?

Убрзан рад срца и плућа јавља се као прва реакција тела. Затим се из крви ослобађа крвна плазма, услед чега се повећава концентрација црвених крвних зрнаца која преносе кисеоник. За кратко време, још крви доспева у ваш мозак, где је и најпотребнија. У року од  само неколико сати, коштана срж производи још црвених крвних зрнаца која можда ефикасније преносе кисеоник од оних која се стварају на нижој надморској висини. Све ово омогућује да се за само неколико дана нормализују откуцаји срца као и дисање, премда може бити потребно и неколико месеци да би се тело у потпуности адаптирало на висину.

Проблеми с моторним возилима и кувањем хране

Није само вашем телу потребно више кисеоника. И ваше возило ће се теже кретати. Чак иако вам је аутомеханичар добро подесио мешавину горива и ваздуха, као и време паљења, мотор у вашем ауту ће и даље слабије вући. Али какви ће се проблеми појавити док кувате?

Колач који није издашан, хлеб који се мрви, пасуљ који никако да се скува, као и ровита јаја само су неки од проблема због којих куварица може бити незадовољна. Зашто се то дешава и шта можете урадити?

Кулинарске недаће се много чешће јављају и уочљивије су када је у питању печење. Нижи ваздушни притисак ствара гасове који проузрокују да хлеб и колачи нарасту више него у подручјима на нивоу мора. Ситни мехурићи у тесту постају већи услед чега се хлеб и колач лако мрве, или што је још горе, мехурићи се распрсну и колач остане гњецав. Али, овај проблем и није тако тешко решити. Уколико добро измућена јаја проузрокују да колач нарасте, једноставно немојте превише да их мутите. Уколико према рецепту у тесто иде квасац или прашак за пециво, ставите мање. У кувару The New High Altitude Cookbook препоручује се да се на висини од 600 метара користи 25 посто мање средстава за дизање теста, па чак и до 75 посто мање на висини од 2 000 метара.

Када месите хлеб с квасцем, пазите да тесто не нарасте више него дупло. Пошто јаја служе као везивни састојак у колачима, када прилагођавате свој рецепт, користите крупнија јаја. С друге стране, превише шећера разводни тесто, зато га ставите мало мање. Осим тога, низак ваздушни притисак изазива брже испаравање воде услед чега остаје већа концентрација шећера у тесту. У ствари, код већине рецепата потребно је додати више течности, јер редак, сув планински ваздух одузима намирницама влажност.

На већим надморским висинама готово сва храна изискује дуже кување. Примера ради, на висини од 1 500 метара јаја је потребно кувати минут дуже, док је на 3 000 метара потребно три минута више. Установићете да је експрес лонац од непроцењиве вредности. У ствари, без њега не можете скувати пасуљ и грашак.

Ипак, немојте да се плашите путовања у планинске пределе. Можда ћете неко време дахтати и хуктати, ваш колач ће личити на палачинку, а ауто ће вам личити на корњачу са упалом зглобова. Али уколико сте релативно доброг здравља, вероватно ће то за вас бити један узбудљив доживљај.

[Фуснота]

[Дијаграм/Слике на странама 12, 13]

(За комплетан текст, види публикацију)

Неке планине и градови који се налазе на великим надморским висинама

​—9 000 метара—​

Монт Еверест, Непал и Кина

8 850 метара

​—7 500 метара—​

​—6 000 метара—​

Килиманџаро, Танзанија

5 895 метара

Ауканкилча, Чиле

5 346 метара

Мон Блан, Француска

4 807 метара

​—4 500 метара—​

Потоси, Боливија

4 180 метара

Пуно, Перу

3 826 метара

Фиџи, Јапан

3 776 метара

Ла Паз, Боливија

3 625 метара

​—3 000 метара—​

Тронгза Зонг, Бутан

2 398 метара

Град Мексико, Мексико

2 239 метара

Планина Вашингтон,

Њу Хемпшир, САД

1 917 метара

Најроби, Кенија

1 675 метара

Денвер, Колорадо, САД

1 609 метара

​—1 500 метара—​

​—ниво мора—​

[Слика на 10. страни]

Ла Паз, Боливија 3 625 метара

[Слика на 10. страни]

Јоханесбург, Јужноафричка Република 1 750 метара