Задивљујућ пустињски борац

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ НАМИБИЈЕ

НАЛАЗИМО се у пустињи Намиб на југозападу Африке. Ваздух је чист и свеж. Пред нама је ведар дан и све је топлије док се сунце приближава свом зениту. Ово је подручје пешчаних дина и шљунковитих равница које су стално изложене ветру. Задивљено посматрамо околину. Каква ли је оно гомила зеленог лишћа у даљини? Док прилазимо ближе, примећујемо да стојимо испред једне од најнеобичнијих биљака на свету чији је латински назив Welwitschia mirabilis. Латинска реч mirabilis у овом научном називу значи „чудесан“.

У природи се ове биљке могу наћи једино у пустињским областима Анголе и Намибије. Оне се толико разликују од свих других биљака да их научници сврставају у посебну породицу коју сачињава само једна врста. „Од приближно 375 000 врста биљака познатих човеку, ниједна биљка није изазвала толико интересовање код ботаничара као Welwitschia; нити је представљала такав изазов приликом класификације“, пише Крис Борнман, у својој књизи Welwitschia—Paradox of a Parched Paradise.

Welwitschia личи на гомилу лишћа које расте око пања. Међутим, биљка заправо има само два листа. Пустињски ветар их обично исцепка у виду трака. Једно од имена за ову биљку на африканс језику значи „два листа која не вену“. То име је и те како одговарајуће! У овом подручју током дана температура понекад достиже 40°C, док ноћи могу бити изузетно хладне, а нема дрвећа које би ублажило снажне налете ветра. Док већина биљака углавном црпе воду из земљишта путем корена, код ове биљке је другачије. У пустињи Намиб годишње падне у просеку мање од 25 милиметара кише, а понекад годинама уопште нема падавина! Под таквим условима, Welwitschia и даље напредује и листови јој остају зелени. Научници су се дуго питали како је тако нешто могуће. Изгледа да тајна лежи у томе што листови ове биљке апсорбују влагу из јутарње магле, која стиже у пустињу захваљујући ветровима који дувају са обале.

Листови ове биљке не опадају, нити расту нови. Докле год траје животни век ове биљке, дотле расте и првобитни пар листова. Када су људи одвили један лист, установили су да је дугачак преко 8,8 метара! Замислите шта би се десило када се врхови ових листова не би сушили а ни опадали! „Уколико би животни век ове биљке био 1 500 година, њени листови би могли достићи дужину од [225 метара]“, објашњава се у научном часопису Veld & Flora. Али да ли ова биљка може заиста толико дуго да живи? „Welwitschia споро расте и обично живи 1 000 до 2 000 година“, потврђује The World Book Multimedia Encyclopedia.

Ова јединствена биљка је заиста задивљујуће отпорна. Коме припада заслуга за то што она тако дуго опстаје у суровим пустињским условима? Заслуга за све то припада свемудром Дизајнеру, Створитељу Јехови Богу, који ’даје да расте биље човеку‘ (Псалам 104:14).