Како смо поучили Кристи да воли Бога

НАША ћерка Кристи рођена је 1977. године. Убрзо после тога, лекар нам је саопштио једну поражавајућу вест: Кристи је рођена с тешким оштећењем слуха и с благим обликом церебралне парализе. Нисмо ни слутили како ће то утицати на наш живот.

Неколико месеци касније, мој супруг Гари и ја кренули смо на посебну врсту обуке у Мелбурну. Тамо смо учили како да комуницирамо с нашом ћерком и како да је поучавамо. Такође смо посетили Националну акустичку лабораторију у Мелбурну. Ту је десетомесечна Кристи добила мајушни слушни апарат. Није волела да га носи и пошто је имао жице, она би га извукла чим бисмо га ставили у њене мале уши! Такође је морала да носи појас за који су биле причвршћене прилично тешке батерије.

Због церебралне парализе, Кристи је тешко учила да хода, тако да је једном недељно морала да иде код физиотерапеута. Упркос томе, до треће године почела је да хода сама, мада је често падала. Код физиотерапеута је ишла до пете године. У међувремену смо се преселили у суседни град Банала, где је Гари радио.

Кристино школовање

Учитељ за глуве нам је скренуо пажњу на посебне потребе које Кристи има када је у питању школовање. Због тога смо поново морали да се преселимо, овај пут у Бендиго, град у коме је постојала школа за глуве. Пошто сам тада носила наше друго дете, одложили смо пресељење док Кристи није напунила четири године, а наш син Скот, пет месеци. У једној болници у Бендигу, Кристи је сваке недеље похађала часове на којима је учила да говори, што је потрајало наредних десет година, а Гари и ја смо почели да учимо знаковни језик.

Наша највећа брига била је како да Кристи пружимо духовну поуку. Знате, Гари и ја смо Јеховини сведоци и стога смо били одлучни да одгајамо Кристи „у дисциплини и усмеравању размишљања у складу с Јеховиним“ (Ефешанима 6:4). Али, како бисмо то могли учинити? Директор школе коју је Кристи похађала, рекао нам је: „За Кристи ће бити најтеже да разуме појам Бога. Ви не можете видети Бога, па како ћете је онда поучавати о њему?“ Били смо суочени са огромним изазовом! Убрзо смо увидели да ће бити потребно много времена, учења и стрпљења.

У почетку смо користили слике и цртеже, трудећи се да се изражавамо на најједноставнији могући начин. Водили смо је на хришћанске састанке и у проповедање, иако је она од свега тога врло мало разумела. Када је добро савладала знаковни језик, за Кристи се отворио читав један нови свет! Упркос томе, било је тешко објаснити јој многе речи, изразе и појмове из Библије. Једна од њених омиљених књига била је  Моја књига библијских прича, a која је посебно прилагођена деци. Разнобојне слике — уз неке цртеже које смо сами радили — биле су од непроцењиве вредности. С временом је у њеном срцу почела да расте љубав према Богу.

Директор школе у коју је Кристи ишла, био је љубазан и упознао нас је с другим Сведоцима који су имали глуву децу. Велики напредак наступио је када су нам они објаснили како глуви могу проповедати људима који чују. Један начин је да им уруче картицу са штампаном библијском поруком. Стога, када је била спремна за то, Кристи је лако могла пренети другима библијске истине! Са 14 година постала је некрштени објавитељ добре вести. Крстила се 1994, када је имала 17 година.

Међутим, Кристи је имала потребу за здравим дружењем, али било јој је тешко да се спријатељи са Сведоцима који чују. Зато смо Гари и ја почели да држимо часове знаковног језика за чланове наше скупштине који су желели да помажу глувима. Неки од њих су се касније запослили као преводиоци за глуве. Али најважније је то што су многи који су научили знаковни језик били веома срећни што могу да комуницирају с Кристи. Захваљујући томе, она је имала више користи од наших хришћанских састанака и већих скупова. Све до данас, активно учествује на њима. Веома је захвална браћи што с пуно љубави показују занимање за њу.

Једног дана Кристи нам је рекла како би желела да постане општи пионир, то јест пуновремени проповедник. Гари јој је помогао да добије возачку дозволу и, након што се побринула за још неке ствари, 1995. године почела је да служи као општи пионир. Уз то, 2000. године добила је посао са скраћеним радним временом у једној основној школи, где помаже у поучавању глуве деце.

Сада смо Кристи, Гари, наш син Скот и ја радосни што заједно служимо као општи пионири. Одушевљени смо што можемо да поучавамо друге о нашем Богу, Јехови!

’Шта наше срце жели‘

То што Кристи не може да чује, сталан је изазов за све нас. Понекад, док учествује у служби, нема никога ко би преводио за њу, никога с ким би могла да подели своје мисли и осећања. Она каже: „Осећам се као да живим у земљи где сви говоре другим језиком.“ Упркос томе, сви смо научили да успешно излазимо на крај с њеним околностима.

Утеху налазимо у речима из Псалма 37:4: „Теши се Јеховом, и даће ти што ти срце жели.“ Кристи се радује времену када ће моћи да чује музику и звуке природе, као и да наглас прича са својим вољенима. Ја чезнем за даном када ће она моћи да чује мој глас. Верујемо да ће се те жеље нашег срца ускоро остварити, у складу са обећањем из Библије (Исаија 35:5). — Приложено.

[Фуснота]

[Слика на 14. страни]

Кристи, када је имала 14 месеци, с публикацијом „Моја књига библијских прича“

[Слика на 15. страни]

Кристи преноси добру вест користећи картицу са штампаном поруком

[Слика на 15. страни]

Породица Форбс: Скот, Кристи, Гари и Хедер