Пређи на садржај

Пређи на садржај

Поглед у свет

Поглед у свет

Поглед у свет

Рекламирање безвредне хране за децу

Све више нутрициониста оптужује компаније за производњу брзе хране да воде „блицкриг који квари навике исхране код деце и излаже их ризику од гојазности“, наводи чланак објављен у токијским новинама IHT Asahi Shimbun. „Када је реч о рекламирању производа намењених деци, телевизија је и даље медиј који има најјачи утицај“, стоји у том извештају. У њему се додаје да компаније за производњу хране „проналазе сваки могући начин да деци рекламирају своје производе“. То чине путем филмова, игара, Интернет сајтова, уџбеника из аритметике и разних лутака и играчака које носе њихов заштитни знак. Зашто праве рекламе баш за децу? „Она представљају највеће тржиште“, наводи професор маркетинга Џејмс Макнил, са Универзитета Тексас А&М. Међутим, професор Волтер Вилет, с Факултета за здравствену заштиту при Универзитету Харвард, каже: „Огроман део онога што те компаније продају јесте безвредна храна. Колико често се рекламирају воће и поврће?“

Колико су безбедне флаше за воду

Приликом једног истраживања које је спровео Универзитет у Калгарију, у Канади, откривен је „забрињавајуће висок ниво бактерија у флашама за воду које се користе без претходног прања“, извештава часопис Better Homes & Gardens. Истраживање је показало да је у више од 13 посто флаша које су користили ученици основних школа ниво бактерија био толики да је могао угрозити здравље. Пронађене бактерије потицале су и из измета — вероватно због тога што ученици немају навику да добро оперу руке. Један истраживач препоручује да се флаше за воду редовно перу топлом водом и детерџентом, као и да се пре сваког пуњења сачека да се потпуно осуше.

Часови музичког и памћење

Нова истраживања откривају да „деца која похађају часове музике имају много боље памћење и богатији фонд речи од деце која те часове не похађају“, извештавају канадске новине Globe and Mail. Према др Агнес Чан с Кинеског универзитета у Хонгконгу, стицање музичког образовања стимулише леву половину мозга, чиме се побољшава његова целокупна активност и способност обављања других задатака — као што је вештина баратања речима. Вербалне и визуелне тестове памћења урадило је деведесет ученика узраста од 6 до 15 година. Они који су похађали часове музике располагали су знатно већим фондом речи. Што су дуже стицали музичко образовање, то су се боље изражавали. „То је за мозак исто као када неко тренира више спортова“, казала је др Чан. Она сматра да ће они који похађају часове музичког „вероватно бити бољи ђаци“.

Колико се звезда види на небу?

Лондонске новине The Daily Telegraph извештавају: „Астрономи су израчунали да се [помоћу телескопа] са Земље може видети 70 хиљада трилиона звезда — што је број који чине седмица и 22 нуле“. Астрономи из Америке, Аустралије и Шкотске „избројали су све галаксије у једном малом делу свемира недалеко од Земље“ и проценили број звезда у свакој од њих. Затим су на основу тог броја проценили број звезда у преосталом делу неба. „То није укупан број звезда у свемиру, већ број звезда које се налазе у домету наших телескопа“, изјавио је др Сајмон Драјвер из Аустралије, који је предводио тим. „То је нешто просто несхватљиво, чак и за професионалне астрономе који су навикли на огромне бројеве.“ Са најмрачнијих места на земљи голим оком се може видети само неколико хиљада, а из неког великог града само 100 звезда.

Слаб притисак у гумама

„Стање гума на ауту узрок је трагичних последица код сваке седамнаесте несреће на аутопутевима“, наводи се у француском часопису Valeurs actuelles. Истраживања спроведена у компанији за производњу гума Michelin открила су да је „у 2002. години, код две трећине возила у најмање једној гуми притисак ваздуха био константно испод нормале“. Према речима Пјера Менендеса, директора за техничке комуникације у споменутој компанији, „возачи греше када мисле да гума може експлодирати услед превисоког притиска и да је то опасније од прениског притиска. У ствари, потпуно је супротно.“ Када притисак ваздуха у гуми падне знатно испод нормале, кочење је успорено, гуме у кривинама не приањају добро за подлогу, а, како се истиче у том извештају, „изненадан заокрет волана може довести до губитка контроле над возилом“. Штавише, услед пада притиска гума мења облик. Због тога се она загрева, што може довести до хаварије.

Вера Француза слаби

У Француској је „све мање људи заинтересовано за религију“, пишу француске новине Le Monde. Иако 73 посто Француза тврди да су религиозни, само 24 посто верује да Бог „сигурно“ постоји. За даљњих 34 посто то је „вероватно“, за 19 посто је „тешко вероватно“, док је за 22 посто то „немогуће“. Само 12 посто испитаника најмање једном недељно присуствује некој религиозној служби, а 25 посто њих моли се „сваки дан“ или „често“. Социолог Режис Дебра наводи да људи припадају религији само због чланства, а не због тога што су религиозни. „Религија се све више претвара у пуко средство за идентификацију“, изјавио је он.

Трубе од морских шкољки

„Могуће је да су се древне перуанске трубе начињене од једне велике спиралне шкољке (Strombus) користиле за сигнализацију на великим удаљеностима“, извештава часопис New Scientist. Истраживачи су у Перуу пронашли 20 украшених труба направљених од великих спиралних шкољки, које су обликоване тако да имају писак. Трубе су у лабораторији стварале звук јачине 111 децибела, што је отприлике иста јачина звука коју ствара моторна тестера. „У тихим планинама Анда продоран звук трубе могао се чути на удаљености од најмање четири километра“, наводи споменути часопис.

Поклони за венчање помоћу кредитних картица

На традиционалним турским венчањима, пријатељи дарују младу накитом, а младожењу новцем. Међутим, као и у многим другим земљама, и у Турској се све више користе кредитне картице. На једном скорашњем венчању у Анталији, младенци су на весеље донели читач кредитних картица, пише у новинама Frankfurter Allgemeine Zeitung. Пријатељи и рођаци су користили читач картица да би положили новац на банковни рачун младенаца, а затим су даривали младу и младожењу одштампаним признаницама.

Загревање кошница

Да би преживеле хладну зиму, медоносне пчеле стварају топлоту „тако што њихови мишићи за летење подрхтавају“, извештавају новине Frankfurter Allgemeine Zeitung. Међутим, температура у кошници није равномерна. Просечна телесна температура пчела које се налазе у средишту кошнице износи 30 степени Целзијуса, док код пчела које се налазе даље од централног дела она пада на 12 степени Целзијуса или још ниже. Научници са Универзитета у Грацу, у Аустрији, установили су да пчеле у центру кошнице трепере много више од оних које се налазе близу зидова. На тај начин мање топлоте одлази ван кошнице, и у складу с тим, пчелама је потребна мања количина хране током зиме. Међутим, и даље остаје питање: Како пчеле у топлом и пријатном срцу кошнице знају да морају створити више топлоте од пчела које су ближе њеним крајевима?