Да ли на Андима живе камиле?

ПОКРЕНИ

Да ли на Андима живе камиле?

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ПЕРУА

КАМИЛЕ у Јужној Америци? Сама ова помисао може изгледати чудно, с обзиром да људи пустињске животиње обично повезују с пределима Африке или Азије. Међутим, камиле које живе у Африци и Азији сродне су ламама из Јужне Америке. a Али, за разлику од њихових рођака с других континената, ламе из Јужне Америке немају грбу. Осим тога, оне су просечне висине човека и не досежу чак ни до плећа једногрбе или двогрбе камиле.

Најбоље место на ком се могу видети јужноамеричке ламе јесу Анди, и то углавном подручја Боливије и Перуа. Такође се могу наћи и у другим областима Јужне Америке, као што су Патагонија у Аргентини и Огњена земља у Чилеу.

Оно што је посебно привлачно код ових створења јесте њихов грациозан ход и брзина. Исто тако импресивно је и то са каквом се лакоћом јужноамеричке ламе пењу по стеновитим обронцима. Сваки корак ублажавају посебни јастучићи, то јест задебљања на табанима која су боља од ваздушних ђонова најсавременије обуће за пешачење.

На Андима има мало траве, а земљиште је растресито. Па ипак, јужноамеричке ламе својим папцима мање оштећују земљиште него коњи и мазге. Осим тога, зуби и непца ових животиња таквог су облика да им омогућују да пасу, а да при том не оштете корен биљака.

Већина животиња тешко опстаје на великим надморским висинама. Међутим, захваљујући великом броју црвених крвних зрнаца која преносе кисеоник, јужноамеричке ламе без потешкоћа опстају чак и на висинама Анда.

У подручјима где се тешко долази до дрва за огрев, као замена се користи осушени измет јужноамеричке ламе. Пошто ламе које живе у дивљини обележавају границе своје територије гомилама измета, уопште није тешко сакупити овај „огрев“. За разлику од дрвета, овај огрев не треба да се сече, а и брзо се суши на сувом ваздуху у Андима.

У прошлости, ламе су се користиле током религиозних ритуала. На пример, народ Чирибаја из јужног Перуа закопавао је жртвоване ламе и алпаке испод подова својих кућа. Према речима историчара, на главном тргу Куска, Вјака Пата, сваког месеца жртвовано је на стотине посебно бираних белих лама, а нешто мањи број њих жртвован је приликом прославе Инти Рејми, која се приређивала у част бога сунца. Данас се ламе ретко користе у ритуалима, али је веома цењено њихово месо, чији је укус сличан јагњетини.

Давно пре него што су људи изумели фрижидер, Инке су конзервирале месо ламе тако што су га сушиле на хладном ваздуху, користећи при том ниску температуру и низак ваздушни притисак на андским висоравнима. То сушено месо су звали чарки.

Наравно, ми ова прелепа створења треба да сматрамо драгоценима пре свега због тога што су део Божјег предивног стварства и што славе свог Створитеља, а не само због користи које имамо од њих (Псалам 148:10, 13).

[Фуснота]

a У Јужној Америци живе четири врсте лама: алпака, гванако, обична лама и викуња. Оне могу да се укрштају, услед чега настаје хибридно потомство.

[Оквир⁄Слике на 16. страни]

Гванако — необично издржљиво, упорно и лепо створење

Можда изгледа да једно такво прелепо и префињено створење захтева прекомерну бригу и пажњу. Али гванако се често може видети у најсуровијим подручјима, од висоравни Анда па до Патагоније у јужној Аргентини и до Огњене земље у Чилеу. На тако негостољубивим подручјима, гванако једе стабљике и корење биљака и пије воду, чак и ако је све то прилично лошег квалитета. Ова врста ламе добро плива и може да трчи брзином од 65 километара на сат. Густе трепавице пружају јој заштиту од ветра, сунца и прашине. Нажалост, незајажљиве ловокрадице лове гванако ламу због њеног меса, крзна и вуне која је мекша него вуна алпаке.

[Извор]

[Оквир⁄Слика на 16. страни]

Алпака — умотана у топло руно

Пошто живи у земљи где преовладавају ниске температуре које у једном дану могу варирати и за 50 степени Целзијуса, алпака је обдарена дебелим, чупавим џемпером од вуне који прекрива цело тело. Мека вуна алпаке издржљивија је од овчије вуне. Премда јој шиљата њушка омогућује да дође до оштрих влати андске траве која расте у узаним пукотинама између стена, ова љупка животиња више воли мочварна подручја с нежном младом травом. Попут других лама, и алпака може данима бити без воде.

[Оквир⁄Слика на 17. страни]

Викуња — луксузно одевена

Премда викуња живи на Андима где владају изузетно ниске температуре, она је топло одевена у кратко, лагано крзно које се сматра најфинијим влакном животињског порекла. Руно на њеном грудном делу је чупаво и штити је попут шала. Одрасла викуња даје мање од килограм вуне сваке друге године, те је стога ова раскошна вуна ретка и скупоцена. Један метар материјала сачињеног од викуњине вуне може коштати више од 2 500 евра.

У време владавине Инка, викуње су биле законом заштићена врста. Одржаван је фестивал стрижења викуња, познат као чаку, и једино су чланови краљевске породице имали ту привилегију да носе одећу од викуњине вуне. Недавних година поново је почео да се одржава чаку фестивал те су опет донети закони за заштиту ове врсте лама од ловокрадица.

Током овог фестивала, викуње које живе у дивљини хватају се у велике замке, то јест ограђене просторе на отвореном који имају облик левка и широки су 300 метара. Након што се острижу, викуње се одмах пуштају на слободу.

[Извор]

[Оквир⁄Слике на 17. страни]

Лама — теглећа животиња на Андима

Премда није јака као магарац, нити брза као коњ, лама је драгоцена теглећа животиња и у том погледу надмашује и магарца и коња. Она на својим плећима може носити товар тежак и до 60 килограма. Ако јој је товар претежак, лама једноставно седне и не мрда док јој се терет не олакша до те мере да га може носити. Уколико покушате да је присилите, она ће из свог првог, од укупно три желуца, повратити тек сажвакану храну и испљунути је са задивљујућом прецизношћу и снагом.

Па ипак, ламе су углавном послушне животиње и пажљиви власник може водити дуг караван лама кроз негостољубиве висоравни где друге теглеће животиње не би могле да издрже због недостатка кисеоника. Захваљујући својој способности да се крећу по планинском терену, оне се сада користе као теглеће животиње не само на Андима већ и у италијанским Алпима. Уже, запрежна опрема и прекривач који се при том користи могу бити израђени од ламине вуне.

[Извор]

[Слика на 18. страни]

Тек острижена алпака

[Слика на 18. страни]

Младунче ламе с кићанком на уву

[Извори слика на 15. страни]

ПРОБУДИТЕ СЕ!