Гледиште Библије

Зашто брак треба сматрати светим?

ВЕРОВАТНО би многи људи данас тврдили да они лично брак сматрају светим. Зашто онда толико бракова заврши разводом? За неке од њих, брак је тек нешто више од законског споразума и обећања заснованог на романтичној љубави. Али то обећање, као и сва остала, може бити прекршено. Људи који на такав начин гледају на брачно уређење врло лако окончају свој брак када ствари крену наопако.

Како Бог гледа на брачно уређење? Одговор налазимо у његовој Речи, Библији, у Јеврејима 13:4: „Нека брак буде частан међу свима.“ Грчка реч преведена са „частан“ указује на нешто што је драгоцено и високо цењено. Када нешто сматрамо вредним, онда се трудимо да то сачувамо, да га ни случајно не изгубимо. Исто би требало гледати и на брачно уређење. Хришћани треба да гледају на брак као на нешто часно, то јест веома драгоцено што желе сачувати.

Јехова Бог је очигледно створио брак као свето уређење, то јест заједницу мужа и жене. Како ми можемо показати да имамо исто такво гледиште о браку?

Показати љубав и поштовање

Да би брак био частан, брачни парови пре свега морају да исказују част једно другом (Римљанима 12:10). Апостол Павле је хришћанима у првом веку написао следеће: „Нека и сваки поједини од вас тако воли своју жену као самог себе; с друге стране, жена треба да има дубоко поштовање према свом мужу“ (Ефешанима 5:33).

Искрено речено, понекад супружници можда не поступају баш најљубазније  и с пуно поштовања једно према другом. Па ипак, хришћани морају међусобно показивати љубав и поштовање. Павле је написао: „Подносите један другога и спремно опраштајте један другоме ако неко има разлог за притужбу на некога. Баш као што је Јехова драговољно опростио вама, тако чините и ви“ (Колошанима 3:13).

Посветити време и пажњу

Брачни парови који свој брак сматрају светим издвајају време да би удовољили физичким и емоционалним потребама свог партнера, што укључује и интимне односе. Библија каже: „Нека муж извршава своју дужност жени, а исто тако и жена мужу“ (1. Коринћанима 7:3).

Међутим, неки брачни парови сматрају да постоји потреба да се супруг привремено одсели како би више зарадио. Такво раздвајање каткада може потрајати неочекивано дуго. Често се тиме брак доводи у опасност, услед чега некад долази до прељубе и развода (1. Коринћанима 7:2, 5). Из тог разлога, многи хришћански брачни парови одлучују да се одрекну неких материјалних предности како не би довели у опасност свој брак који сматрају светим.

Када се појаве проблеми

Када се појаве потешкоће, хришћани који свој брак сматрају вредним неће журити да се раздвоје или разведу (Малахија 2:16; 1. Коринћанима 7:10, 11). Исус је рекао: „Свако ко се разведе од своје жене, осим због блуда, излаже је прељуби, и свако ко се ожени разведеном женом чини прељубу“ (Матеј 5:32). Када супружници одлуче да се разведу или раздвоје без библијског основа за то, тада обешчашћују брак.

Какво гледиште имамо према браку види се и по томе какве савете дајемо онима који имају озбиљне брачне проблеме. Да ли брзо препоручујемо да се раздвоје или разведу? Тачно је да понекад постоји оправдан разлог за раздвајање, као што је у случају екстремног физичког злостављања или намерног пропуштања да се брачни партнер материјално издржава. a Осим тога, као што је претходно наведено, Библија допушта раздвајање само уколико је неко од супружника починио блуд. Када се тако нешто деси, хришћани немају право да утичу на одлуку брачног пара, покушавајући да им наметну своје мишљење. На крају крајева, особа која има брачне проблеме мораће живети с последицама своје одлуке, а не онај ко јој даје савете (Галатима 6:5, 7).

Немојте олако гледати на брак

У неким деловима света постало је уобичајено да особе путем склапања брака добију дозволу за боравак у другој земљи. Оне обично споразумно склопе брак са држављанином неке земље у замену за одређену суму новца. Премда су законски венчани, ови парови углавном живе раздвојено, и можда чак не одржавају ни пријатељске односе. Убрзо након што добију дозволу за боравак, они се разводе. Они свој брак сматрају чисто пословним уговором.

Библија не одобрава такво олако схватање брака. Без обзира на то с којим мотивом улазе у брак, те особе оснивају свето уређење које Бог сматра доживотним. Они који положе брачни завет остају сједињени као муж и жена, без могућности поновног склапања брака, осим ако не постоји библијска основа за развод (Матеј 19:5, 6, 9).

Да би брак био успешан захтевају се труд и истрајност, баш као и у случају било ког другог вредног настојања у животу. Особе које не сматрају брак светим лако се предају. Или се пак нерадо помире с тим да живе у несрећном браку. С друге стране, они који су свесни светости брака знају да Бог очекује од њих да остану заједно (Постање 2:24). Такође схватају да тиме што се труде да имају складан брак, исказују част њему као Творцу брачног уређења (1. Коринћанима 10:31). Такво гледиште пружа им мотивацију да раде на томе да сачувају свој брак и учине га успешним.

[Фуснота]