Како неко постаје жртва

Моника је одмах након завршетка средње школе почела радити као приправник у правосуђу. Очекивала је да ће се лако привићи на посао.

Хорст је по занимању лекар. Ожењен је и има децу. Када је имао нешто више од 30 година све је указивало на то да ће бити успешан у својој професији и да ће имати добро плаћен посао.

И Моника и Хорст постали су жртве малтретирања на радном месту.

ОВА искуства уче нас нечем важном: Када је реч о томе ко ће постати жртва малтретирања, нема правила. Заиста, потенцијална мета може бити било ко, без обзира на занимање. Стога, како се можете заштитити? Један начин јесте да научите како да се на радном месту добро слажете са својим сарадницима, чак и са онима који имају незгодну нарав.

 Слагање са сарадницима

Посао многих захтева добру сарадњу с тимом сарадника и помагање тиму да добро функционише. Уколико међу колегама владају добри односи, то позитивно утиче на посао. Ако то није случај, тада посао трпи, а и већа је могућност да ће доћи до малтретирања.

Шта може ометати добро функционисање једног тима? Један од фактора могу бити честе промене у његовом саставу. У таквој ситуацији, тешко је изградити пријатељске односе унутар тима. Осим тога, нове колеге нису упознате с начином обављања посла, што умањује учинак целе групе. Уколико се обим посла повећава, тим ће вероватно бити под сталним притиском.

Поред тога, ако нема јасно одређених циљева, унутар тима неће постојати снажан осећај јединства. Примера ради, то може бити случај уколико шеф коме недостаје самопоуздање више брине о томе како ће сачувати свој положај уместо да пружа вођство и подршку. Он чак може настојати да ствари држи под контролом тако што колеге хушка једне против других. Ако тим није добро организован тако да неки чланови не знају тачно докле сежу њихове одговорности, то додатно може отежати ситуацију. На пример, до сукоба може доћи уколико два сарадника мисле да имају одговорност да одобравају потписане фактуре.

У таквој ситуацији, долази до затегнутих односа, а повређеним осећањима често се не поклања потребна пажња. Завист трује радну атмосферу, а колеге се међусобно такмиче ко ће стећи већи углед код шефа. На мање неспоразуме гледа се као на велике увреде. Другим речима, од комарца се прави магарац. У таквој средини лако може доћи до малтретирања.

Жртвено јагње

Након неког времена, један радник може бити издвојен као жртвено јагње. Коме би се то могло десити? Вероватно неком ко се на неки начин издваја од других. На пример, то може бити једини мушкарац у женском окружењу, или женска особа која обавља мушки посао. Поуздана особа другима може изгледати као да се лакта, док неко ко је резервисан може бити окарактерисан као препредена особа. Потенцијална жртва се такође може издвајати по годинама старости, или чак по томе што је боље квалификована за посао.

Ко год да је жртвено јагње, колеге „према својој жртви постају дрске и безобразне и на тај начин се ослобађају сопственог стреса“, извештава немачки медицински часопис Medizinisch-Technische Assistenten (mta). Настојања жртве да промени ситуацију не доводе до жељених резултата, а могу је чак и погоршати. Застрашивање се у још већој мери спроводи плански и постаје још учесталије, тако да особа која је жртвено јагње бива још више изолована. Када дотле дође, жртва вероватно неће моћи сама да изађе на крај с том ситуацијом.

Наравно, на радном месту одувек је постојао ризик од малтретирања. Међутим, многи се могу сетити времена када су колеге биле спремније да се узајамно помажу. Ретко када је долазило до намерног малтретирања. Међутим, током година дошло је до онога што је један лекар описао као „општи губитак духа солидарности и личног стида“. Људи се сада мање устручавају да се упусте у отворене сукобе на радном месту.

Стога, вероватно су сви запослени с правом заинтересовани за одговоре на питања: Може ли се малтретирање спречити? Како имати добре односе с колегама?

[Слика на 6. страни]

Циљ малтретирања јесте да се жртва изолује од друштва