Опрез —  биљке убице!

Од дописника Пробудите се! из Британије

ПОЗНАТО је да се животиње хране биљкама. Али, да ли сте знали да се неке биљке хране животињама? Пронађено је око 550 врста ових биљака месоједа, то јест биљака које се хране инсектима, а откривају се још неке нове врсте. Ове необичне биљке могу вршити фотосинтезу, али онима које расту на неплодном тлу недостају неопходне хранљиве материје као што су нитрати. Инсекти су постали значајна допуна исхрани тих „гладних“ биљака.

Свака биљка има посебан метод за хватање плена. Неке имају разне врсте клопки, док друге маме своје жртве у клизаве замке или на лепљиве површине с којих не могу да побегну. Хајде да сазнамо нешто више о биљкама месоједима.

Различите клопке

Најпознатија биљка месојед вероватно је венерина мухоловка, која достиже висину од око 30 центиметара. Расте у тресетиштима Северне и Јужне Каролине у Северној Америци. Венерина мухоловка има сјајне листове светлих боја који на рубовима луче нектар — за многе инсекте искушење коме је тешко одолети! Управо ту лежи опасност, јер се на половинама листа венерине мухоловке налазе по три длачице које служе као окидачи. Када их неки неопрезан инсект додирне, листови се затварају. Попут „чељусти“ челичне замке, бодље на ивици листова склапају се како би спречиле плен да побегне.

У случају да се у клопци нађе нешто што је донео ветар, као на пример делић суве гранчице, биљка ће то избацити за неколико дана. Али када сензорни органи на листу открију присуство азотних једињења, ослобађају се ензими који разлажу ухваћеног инсекта како би биљка могла да апсорбује хранљиве материје. Тај процес траје од 10 до 35 дана, што зависи од величине плена.

Занимљиво је да се клопка неће затворити ако кишна кап или нешто друго додирне само један „окидач“ на листу. Биљка реагује само када су додирнута два „окидача“ или више њих, чак и након интервала од 20 секунди. Брзина којом се клопка затвара зависи од температуре и сунчеве светлости. Под одређеним условима она се затвара у тридесетом делићу секунде.

Клопке неких биљака затварају се још брже. Осмотримо водени морач (мехурачу), биљку чији се листови налазе испод воде. На њима се налазе многобројни мехурови. Сваки мехур има малу клопку и неколико дугачких длачица. Када неко сићушно створење, као што је водена бува, дотакне те длачице, клопка се изненада отвара. Пошто је притисак воде унутар мехура нижи од притиска ван њега, сићушна жртва бива увучена унутра и клопка се одмах затвара. То се може одиграти веома брзо, у тридесет петом делићу секунде!

Клизаве замке

Међу највећим биљкама месоједима јесу висеће биљке с бокалчићима. Неке од њих су пузавице које нарасту до врхова дрвећа, попут оних које налазимо у југоисточној Азији. Оне поседују замке у које може стати и до два литра течности, што је довољно да се улове створења величине жабе. Прича се да су у некима од њих нађени чак и пацови. Али, како те замке функционишу?

Сваки лист ове биљке подсећа на бокал и има поклопац као заштиту од кише. Сјајна боја биљке и обилан нектар који она лучи маме инсекта, али ивица бокала је клизава. Када инсект покуша да узме нектар, он се оклизне и упадне у течност на дну бокала. Пошто се унутар листа налазе длачице које су окренуте надоле, инсект не може да побегне. Уз то, нектар неких биљака с бокалчићима садржи опојно средство које омамљује плен.

Најимпресивнија биљка с бокалчићима сигурно је биљка коју неки називају кобрин љиљан (Darlingtonia californica), која расте на планинама Калифорније и Орегона, у Сједињеним Државама. Њен бокалчић веома подсећа на усправљену кобру која је спремна за напад. Инсект улази у „уста“ биљке али онда га збуњује светлост која изгледа као да допире кроз мале отворе. Он упорно лети према  светлости, безуспешно покушавајући да побегне. Исцрпљен, упада у течност на дну биљке и дави се.

Корисне за домаћинство и за привреду

Pinguicula vulgaris има лепљиве листове који привлаче муве из породице Sciaridae и лисне мољце. Ти инсекти су подједнако штетни за биљке у стакленицима и за собне биљке. Замке за инсекте које људи праве јесу ефикасне, али нису селективне јер се на њих хватају и пчеле и цветне муве. Лепљиви листови биљке Pinguicula vulgaris много су бољи јер хватају само сићушне штеточине.

Северноамеричка „трубача“ (сараценија) постаје  све омиљенија међу баштованима. Биљке из ове породице није тешко гајити, а њихови прелепи цветови и складно обликовани листови не заостају у лепоти за осталим биљкама. Оне такође лове огромне количине мува. У ствари, свака група листова може ухватити на хиљаде мува током једног годишњег доба. Њихови листови не представљају опасност за пчеле, јер изгледа да њих ове биљке не привлаче. Али, како то да „трубача“ не хвата инсекте који опрашују њене цветове? То се не дешава јер се цветови појављују док бокалчићи још расту. До времена када се бокалчићи потпуно развију, цветови увену а инсекти опрашивачи одлазе.

Једна биљка коју је лако гајити и која може издржати велике разлике у температури јесте аустралијска биљка росуља с рачвастим листовима (Drosera dichotoma). „Ако желите да се решите комараца због којих увече не можете да седите напољу, то је идеална биљка“, каже Крис Хит, стручњак за биљке месоједе у Образовном центру за хортикултуру Волворт у Лондону. „Засадите је у корпу коју ћете окачити о нешто, а њене сјајне лепљиве капљице ће привлачити комарце.“ Сваког који додирне лист чврсто ће задржати лепљиве длачице које се савијају и причвршћују инсекта уз лист.

Заштита биљака грабљивица

Нажалост, многе биљке месоједи расту у стаништима која људи уништавају. Примера ради, висећа биљка с бокалчићима из југоисточне Азије, угрожена је због обрађивања земље по систему „посеци и спали“. У другим деловима света, мочварне области се исушују из економских разлога. Неке врсте су већ нестале. a

Да ли бисте желели да гајите биљку месоједа? Не морате је донети из дивљине, јер се многе од њих лако могу набавити у специјализованим расадницима где се гаје на различите начине. Упутства за гајење су једноставна: Редовно заливајте биљку кишницом. Осим тога, ове биљке добро напредују тамо где има доста сунчеве светлости, али врсте које потичу из подручја са умереном климом најбоље је зими држати на прохладном месту. Треба имати стрпљења, јер је некима од њих потребно чак три године да би се потпуно развиле. Али, барем не морате да им дајете храну. На крају крајева, оне ће се саме побринути за то!

[Фуснота]

[Оквир на 27. страни]

◼ Храна за гљивице

Најмање биљке које се хране инсектима јесу гљивице које лове микроскопске ваљкасте црве који пребивају у земљи. Неке од тих гљивица имају лепљиве квржице, док друге имају три омче дебљине само 0,025 милиметара, које стегну и угуше сваког ваљкастог црва који, несвестан опасности, покуша да се провуче кроз њих. Чим црв упадне у замку, гљивица га обавија нитима и он брзо угине. Ове гљивице се испитују због њихове способности да уништавају штеточине, јер ваљкасти црви сваке године проузрокују на усевима штету од више стотина милиона долара.

[Оквир на 27. страни]

◼ Инсекти се бране!

Не постану сви инсекти жртве лукавства биљака месоједа. На пример, мува зунзара на свакој ножици има по један наставак. Као што један планинар користи челичну куку за пењање, тако се инсект помоћу ових наставака успиње уз длачице биљке с бокалчићима, које су окренуте надоле. Када се излегу из јаја, ларве зунзаре се хране остацима инсеката унутар биљке. Чим су спремне да пређу у стадијум лутке, оне праве отвор на бокалчићу и излазе напоље. Гусеница малог мољца, успева да се избави тако што длачице биљке с бокалчићем прекрива паучином. Неки пауци вешто плету своје мреже на горњем делу биљке и тако први хватају радознале инсекте. Тело бар једне врсте паука заштићено је посебним слојем, и захваљујући томе када је у опасности паук може да се сакрије и преживи у соковима за варење које биљка лучи.

[Слика на 24. страни]

Лист једне висеће биљке с бокалчићима

[Слика на странама 24, 25]

Венерина мухоловка

На листу лево види се ухваћена мува; на листу десно виде се длачице „окидачи“

[Извор]

Биљке: Copyright Chris Heath, Kentish Town City Farm, London

[Слика на 25. страни]

Цвет и још неразвијен бокалчић кобриног љиљана

[Извор]

Copyright Chris Heath, Kentish Town City Farm, London

[Слика на 26. страни]

Северноамеричка „трубача“

Њен цвет је величине поморанџе

[Слика на 26. страни]

Pinguicula vulgaris

Муве из породице Sciaridae и лисни мољци заробљени на њеним лепљивим листовима

[Слике на 26. страни]

Листови северноамеричке „трубаче“

Уметнута слика: мува се храни нектаром који ће је успавати

[Слика на 26. страни]

Росуља с рачвастим листовима

Инсект заробљен у лепљивим длачицама листа

[Извор]

Биљке: Copyright Chris Heath, Kentish Town City Farm, London