Радно место или ратно поприште?

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ НЕМАЧКЕ

„Једноставно више нисам могао то да подносим. Радио сам за ту компанију дуже од 30 година, и напредовао сам до положаја руководиоца. Онда сам добио новог шефа. Био је млад, енергичан и пун идеја. Сматрао је да кочим напредак и зато ме је узео на зуб. Након неколико месеци вређања, лажи и понижавања, изгубио сам живце. Када ми је компанија понудила да одем у превремену пензију, пристао сам“ (Петер). a

ПЕТЕР је био жртва малтретирања на радном месту. Процењује се да се у Немачкој, где Петер живи, с тим проблемом суочава око 1,2 милиона људи. Током свог радног века, с њим ће се суочити сваки четврти Холанђанин. Један извештај Међународне организације рада наводи да малтретирање на радном месту постаје све већи проблем и у Аустралији, Аустрији, Британији, Данској, Сједињеним Државама и Шведској. Међутим, шта се заправо подразумева под малтретирањем на радном месту?

„Рат нерава“

Према немачком часопису Focus, под малтретирањем на радном месту подразумева се „често, упорно и систематско узнемиравање“. То није само „пецкање“ — попут саркастичних или критичких примедби, задиркивања или обесних шала. То је смишљено психичко терорисање с циљем да се жртва изолује од друштва. b

Тактике узнемиравања крећу се од безазленог ривалства до кривичног дела. Жртва је мета клевете, вербалног злостављања, агресивног понашања и игнорисања. Неке жртве бивају намерно затрпаване послом или им се стално дају најнепријатнији радни задаци, које нико други не жели да обави.  Сарадници их могу намерно ометати у настојању да буду продуктивни, можда тако што им не пружају неопходне информације. У неким случајевима, злобници су избушили гуме на аутомобилу жртве или су неовлашћено претраживали по њеном компјутеру.

Неке жртве су мета напада само једне особе. Међутим, иза тих напада често се налази читава група сарадника.

Оно што највише запањује јесте чињеница да у многим случајевима шеф допушта малтретирање. Према неким истраживањима спроведеним у Европи, особе које руководе активно су учествовале у око 50 посто случајева узнемиравања, а оно је често потицало и од њих самих. Све то претвара рад у оно што су немачке новине Frankfurter Allgemeine Zeitung назвале ’дугим и тешким ратом нерава‘.

Последице које сежу ван радног места

Последице узнемиравања често сежу далеко ван радног места. Многе жртве пате од озбиљних здравствених проблема, што је последица грубог поступања коме су изложене. У те проблеме спадају депресија, поремећаји спавања и напади панике. Како је узнемиравање деловало на Петера, који је споменут на почетку? Његово самопоштовање било је готово уништено. Једној жени по имену Маргарет, такође из Немачке, лекар је саветовао да се лечи у болници за ментално здравље. Шта је био узрок њеног  здравственог проблема? Малтретирање на радном месту. Оно такође може врло неповољно утицати на брак и породични живот.

У Немачкој је овај проблем постао толико раширен да је један осигуравајући завод почео путем телефона да пружа помоћ жртвама. Установљено је да више од половине оних који су звали није било у стању да ради ни целих шест седмица, око трећина њих ни цела три месеца, а преко десет посто њих нису били способни за рад дуже од три месеца. Један немачки медицински часопис процењује да је „скоро 20 посто свих самоубистава последица малтретирања на радном месту“.

Очигледно је да се због овог проблема рад може претворити у кошмар. Да ли постоји начин да се тај проблем спречи? Како тежити за миром на радном месту?

[Фусноте]

[Слике на 4. страни]

Малтретирање претвара рад у рат нерава