Вековна битка за боље здравље

ЏОАНА из Њујорка боловала је од туберкулозе, али не од типичног облика те болести. Био је то мутантни облик туберкулозе који је отпоран на готово све лекове и од ког умре половина оболелих. Међутим, Џоана није редовно одлазила код лекара и најмање једном је друге особе изложила опасности од заразе. „Треба је закључати“, љутито је рекла њена докторка.

Туберкулоза је смртоносна болест која постоји веома дуго. Дословно милиони људи су боловали и умрли од ње. На мумијама у древном Египту и Перуу пронађени су неки докази да је ова болест постојала и у то време. Данас, сваке године умре око два милиона људи од облика туберкулозе који се поново појављују.

Док је Карлитос лежао на малом кревету у једној колиби у Африци, по челу су му избијале грашке зноја. Маларија му је толико ослабила организам да је плакао од бола. Његови забринути родитељи нису имали новца за лекове, нити је у близини постојала нека болница у којој би могли да затраже медицинску помоћ за свог синчића. Температура му је била константно висока и он је после 48 сати умро.

Попут Карлитоса, сваке године од маларије умре скоро милион деце. У селима источне Африке, комарци који преносе маларију многу децу уједу 50-60 пута месечно. Ти комарци доспевају на нова подручја, а лекови против ове болести све су мање ефикасни. Од акутног облика маларије сваке године оболи око 300 милиона људи.

Кенет, 30-годишњак који је живео у Сан Франциску, у Калифорнији, први пут се обратио доктору 1980. због симптома дијареје и малаксалости. Годину дана после тога је умро. Упркос томе што му је пружена стручна медицинска помоћ, био је сав исцрпљен и на крају је подлегао упали плућа.

Две године касније, 16 000 километара од Сан Франциска, код једне младе жене из северне Танзаније појавили су се слични симптоми. Након неколико недеља није могла да хода и убрзо је умрла. Мештани су ту чудну болест назвали Џулијанина болест, пошто су сматрали да су та жена и још неке из тог места биле заражене преко једног човека који је продавао тканине с натписом Џулијана.

И Кенет и споменута жена из Танзаније боловали су од исте болести, наиме од сиде. Почетком 1980-их, баш када се чинило да је медицина укротила најопасније микробе, појавила се та нова заразна болест која људском роду непрестано задаје муке. Број живота које је сида однела за само две деценије полако почиње да парира броју жртава од куге која је харала евроазијским континентом у 14. веку, што је пошаст коју Европа никада није заборавила.

 „Црна смрт“

Сматра се да је епидемија куге, такозване „црне смрти“, почела 1347. када се један брод са Крима усидрио у Месини, градићу на Сицилији. Поред товара, брод је донео и кугу. a „Црна смрт“ је убрзо захватила целу Италију.

Следеће године, Ањоло ди Тура из Сијене (Италија) описао је ужас који је владао у његовом родном месту: ’Помор у Сијени почео је у мају. Призор је био језив. Жртве су готово одмах умирале, и то на стотине њих даноноћно. Попут многих, и ја сам властитим рукама сахранио своју децу, петоро њих. Ма ко да је умро, нико није туговао јер су сви очекивали смрт. Умирало је тако много људи да су сви веровали да је то крај света.‘

Према речима неких историчара, куга се у року од четири године проширила по целој Европи и однела животе око трећине њеног становништва, што значи да је умрло између 20 и 30 милиона људи. Захватила је чак и далеки Исланд где је умро велики број људи. Каже се да је на Далеком истоку, у Кини, број становника нагло опао са 123 милиона почетком 13. века на 65 милиона током 14. века. Узрок томе је по свему судећи била куга и глад која ју је пратила.

 Ниједна дотадашња катастрофа — било да се ради о епидемији, рату или глади — није изазвала патњу таквих размера. „Била је то катастрофа без преседана у људској историји“, запажа се у књизи Man and Microbes. „У Европи, северној Африци и неким деловима Азије, живот је изгубило између 25 и 50 посто становништва.“

Захваљујући томе што је одвојен од остатка света, амерички континент је био поштеђен „црне смрти“. Али, ситуација се променила када су запловили прекоокеански бродови. У 16. веку, талас епидемија које су однеле још више живота него куга, опустошио је Нови свет.

Велике богиње „освајају“ амерички континент

Када је 1492. године Колумбо стигао до Западноиндијских острва, за тамошње староседеоце је рекао да су ’пријатног изгледа, лепих црта лица, просечне висине и снажне грађе‘. Међутим, упркос свом здравом изгледу били су и те како осетљиви на болести Старог света.

На острву Хиспањола је 1518. избила епидемија великих богиња. Пошто староседеоци Америке никада раније нису били изложени овој болести, последице су биле катастрофалне. Према процени једног очевица шпанског порекла, на том острву је преживело свега хиљаду људи. Епидемија се убрзо проширила на Мексико и Перу, са сличним последицама.

Када су у наредном веку Пилгрими стигли у подручје Масачусетса у Северној Америци, установили су да је услед помора изазваног великим богињама земља била готово пуста. „Скоро сви староседеоци су помрли од великих богиња“, написао је пилгримски вођа Џон Винтроп.

После великих богиња уследиле су и друге епидемије. Према једном извору, око сто година после Колумбовог доласка на америчко тло, 90 посто становништва Новог света помрло је од болести које су им пренели дошљаци. Број становника у Мексику опао је са 30 на 3 милиона, док се у Перуу са 8 милиона смањио на свега милион. Наравно, амерички староседеоци нису били једине жртве великих богиња. „Током историје велике богиње су однеле на стотине милиона живота, далеко више него куга... и сви ратови двадесетог века заједно“, запажа се у књизи Scourge — The Once and Future Threat of Smallpox.

Рат још није добијен

Данас може изгледати да су ужасне епидемије куге и великих богиња већ одавно само део историјских записа. Током 20. века, човечанство је однело победу у многим биткама против заразних болести, нарочито у индустријализованим земљама. Лекари су открили како узроке тако  и начине лечења већине болести. (Видите пропратни оквир.) Нове вакцине и антибиотици су деловали попут чудотворних, свемоћних лекова који могу савладати чак и најопакију болест.

Међутим, као што је истакао др Ричард Краусе, некадашњи директор америчког Института за алергологију и инфективне болести, „пошасти су неизбежне, баш као и смрт и порез“. Туберкулоза и маларија нису искорењене. Такође, пандемија сиде која однедавно хара, немио је подсетник на то да пошасти још увек прете човечанству. „Заразне болести су и даље водећи узрочник смрти у свету и то ће остати још дуго“, наводи се у књизи Man and Microbes.

Упркос значајном напретку у борби против болести, неки лекари страхују да би оно што се постигло у последњих неколико деценија могло да буде само привремено. „Опасност од заразних болести није прошла, напротив, она је још већа“, упозорава епидемиолог Роберт Шоуп. У наредном чланку ће бити објашњено зашто је то тако.

[Фуснота]

[Истакнути текст на 5. страни]

Број живота које је сида однела за само две деценије полако почиње да парира броју жртава од куге која је харала евроазијским континентом у 14. веку

[Оквир⁄Слике на 6. страни]

Знање насупрот сујеверју

Када је у 14. веку „црна смрт“ запретила папиној породици у Авињону, његов лекар му је рекао да је главни узрок куге положај који су у односу на Сунце заузимале три планете — Сатурн, Јупитер и Марс — које су формирале знак Водолије.

Око четири века касније, Џорџ Вашингтон је лежао у болесничкој постељи због упале грла. Три истакнута лекара лечила су инфекцију тако што су му из вена испустили око два литра крви. Њихов пацијент је у року од неколико сати умро. Испуштање крви била је уобичајена медицинска пракса 2 500 година — од Хипократовог времена па све до средине 19. века.

Премда су сујеверје и обичаји успорили медицински напредак, лекари предани свом послу напорно су радили како би открили узрочнике заразних болести и лек против њих. Следе неки од значајних помака у медицини за које су они заслужни.

◼ Велике богиње. Године 1798, Едвард Џенер је открио вакцину против великих богиња. Вакцине су се током 20. века показале као ефикасне у превенцији још неких болести као што су дечја парализа, жута грозница, мале богиње и рубеоле.

◼ Туберкулоза. Године 1882, Роберт Кох је открио бактерију која је узрочник туберкулозе и осмислио начин тестирања на ову болест. Око 60 година касније, откривен је стрептомицин, ефикасан антибиотик за лечење туберкулозе. Овај лек се такође показао корисним у лечењу жлездане куге.

◼ Маларија. Од 17. века наовамо, кинин, који се добија из коре кининовог дрвета, спасао је живот милионима људи оболелим од маларије. Године 1897, Роналд Рос је открио да ову болест преносе комарци из породице Anopheles. Касније је акценат стављен на редуковање броја комараца како би се смањила стопа смртности у тропским земљама.

[Слике]

Хороскопски знаци (изнад) и испуштање крви

[Извор]

Обе слике: Biblioteca Histórica “Marqués de Valdecilla“

[Слике на 3. страни]

Сваке године умре око два милиона људи од облика туберкулозе који се поново појављују

[Извори]

Рендгенски снимак: New Jersey Medical School-National Tuberculosis Center; човек: Photo: WHO/Thierry Falise

[Слика на 4. страни]

Немачка гравура, отприлике из 1500. године, приказује доктора који носи маску како би се заштитио од „црне смрти“. У кљуну се налазило мирисно уље

[Извор]

Godo-Foto

[Слика на 4. страни]

Бактерија која изазива жлездану кугу

[Извор]

© Gary Gaugler/Visuals Unlimited