Зауздати коња и језик

„Коњ се опрема за дан боја“, рекао је Соломон, мудри краљ старог Израела (Пословице 21:31). Победа на бојном пољу доста дуго је зависила од коњице. Од древних времена, коњаници користе узду како би обуздали жестину и снагу коња.

Encyclopædia Britannica објашњава да је узда „комплет каишева који чврсто држе жвале у устима животиње тако да је човек помоћу дизгина може усмеравати“. Узде које су се користиле у древно доба не разликују се много од данашњих. Приликом кроћења и јахања коња оне су од непроцењиве вредности.

Соломонов отац, краљ Давид, алудирао је на важност узде, када је написао: „Не будите као коњ и као мазга који немају разума, које уздом и жвалама обуздати ваља!“ (Псалам 32:9). Након што се укроти, коњ може постати веран пратилац. Александар Велики је толико волео свог коња Букефала да је један град у Индији назвао по њему.

Иако су људи хиљадама година успешно кротили коње, зауздавање наше несавршене природе нешто је сасвим друго. „Сви [се] спотичемо много пута“, запазио је хришћански ученик Јаков. „Ако се неко не спотиче у речи, он је савршен човек, способан да заузда и цело своје тело“ (Јаков 3:2). Заиста, ко од нас може да тврди да никада није изговорио ништа непромишљено, заједљиво или љутито?

Зашто онда треба да се напрежемо да зауздамо наш необуздани језик, који „нико од људи не може да укроти“? (Јаков 3:8). Људи су спремни да уложе време и труд да би укротили коња јер знају да ће дресирана животиња бити корисна. Слично томе, што боље контролишемо језик, више ћемо користи имати од њега.

Саосећајним речима можемо утешити и охрабрити пријатеље, сараднике и рођаке (Пословице 12:18). Такве речи могу причинити радост људима око нас. Међутим, необуздани језик ствара невоље. Библија каже: „Који чува језик свој... душу своју од невоље чува“ (Пословице 21:23). Што боље зауздавамо језик, то имамо више користи и ми и они којима се обраћамо. a

[Фуснота]

[Слика на 31. страни]

Александар Велики

[Извор]

Alinari/Art Resource, NY