Поглед у свет

Механизам саобраћајне гужве

Да ли сте се икад питали како то да након извесног времена током ког се саобраћај одвијао успорено, изненада поново можете да возите нормалном брзином, иако се не види зашто је уопште и дошло до застоја? „Чак и када у питању није ни удес ни нераван пут, за проблеме као што је јако успорен саобраћај постоје реални разлози“, запажа The Wall Street Journal. „Аутомобили се понашају веома слично молекулима неког гаса.“ Чак и краткотрајно успоравање ствара „компресиони талас“ који се простире уназад, услед чега чак и аутомобили који се налазе далеко  иза почињу да се крећу успорено. „Према једној процени, три четвртине саобраћајних гужви настаје без видљивог узрока“, пише у цитираним новинама. „Узрок се појави и нестане, али последице трају по неколико сати.“ Избегавање гужве вожњом другим путевима може имати ефекта уколико су градске улице релативно празне. Међутим, када на улицама има пуно аутомобила чији возачи размишљају на исти начин, „шансе да ћете пронаћи бржи пут исте су као и шансе да ћете успети да изаберете најбржи ред у супермаркету“, пише у чланку. „Опуштени возачи заправо пролазе боље од возача који стално траже најбржи пут.“

Зависност од никотина у младости

„Када тинејџер повуче први дим цигарете то може бити довољно да постане зависан од никотина“, извештавају канадске новине National Post. „То неочекивано откриће оповргава опште прихваћено гледиште да се зависност од никотина развија споро и то тек након неколико година активног пушења.“ Једно истраживање током ког је посматрано 1 200 тинејџера у периоду од око шест година, открило је да „чак и међу онима који ретко пуше, физичка зависност има много јачи утицај него притисак вршњака“, каже се у цитираним новинама. Према резултатима тог истраживања, „симптоми зависности од никотина јављају се код многих младих корисника дувана након пушења прве цигарете, пре него што почну да свакодневно користе дуван“. Истраживачи кажу да би требало унети неке измене у кампање против пушења. Циљ је помоћи младима да се одупру притиску да пуше, али и онима који већ пуше да савладају зависност од никотина.

Да ли претерана чистоћа може шкодити?

На крају дана, многима причињава ужитак дуго купање у кади или туширање топлом водом. Међутим, „претерана чистоћа могла би да проузрокује многе проблеме с кожом“, упозоравају аустралијске новине The Daily Telegraph. „Људи се туширају пречесто и предуго, користећи при том неодговарајућа средства за одржавање хигијене.“ Дерматолог др Меган Ендруз објашњава: „Сви волимо да будемо потпуно чисти, међутим, уколико имате такав осећај, то значи да је кожа оштећена... Лепо се осећамо, али тиме заправо наносимо себи штету.“ Како то? Зато што претерано купање нашу кожу може „лишити природне масноће и заштитне баријере коју чине микроорганизми и учинити је подложном сићушним напрслинама и ожиљцима“, каже се у тим новинама, уз напомену да током сувог зимског времена треба бити „посебно опрезан“. Др Ендруз не препоручује више од једног кратког туширања дневно.

Савет с катастрофалним последицама

„До 1970-их, становници већине села у Бангладешу и Западном Бенгалу [у Индији] копали су плитке бунаре или су узимали воду из језераца или река. Због тога су стално оболевали од колере, дизентерије и других болести које се преносе водом“, наводе новине The Guardian Weekly. „Онда су стручњаци Уједињених нација посаветовали сељане да за чисту воду незагађену микроорганизмима копају бунаре дубоко у слој јако порозних и пропустљивих стена, који садржи воду.“ У Бангладешу, Вијетнаму, Лаосу, Бурми (сада Мјанмар), на Тајланду, у Непалу, Кини, Пакистану, Камбоџи и Западном Бенгалу (Индија) ископано је скоро 20 милиона таквих бунара. Међутим, многи бунари су продрли у наслаге земљишта богате арсеником, које се налазе дубоко испод површине. Последица је била тровање арсеником у размери коју Светска здравствена организација назива „највећим масовним тровањем у светској историји“. Током задње две деценије, загађену воду пило је око 150 милиона људи. Само у Бангладешу забележено је 15 000 случајева тешког тровања арсеником. Локалне организације, владе и УН разматрају могућа решења. Међутим, делотворна стратегија за излаз из те ситуације још није пронађена.

Деца упозоравају пре самоубиства

„Осамдесет посто деце која изврше самоубиство или то покушају, пруже неки наговештај, било усмено или писмено, неколико дана или месеци унапред“, извештавају новине Milenio из града Мексика. Главни разлози због којих малишани губе жељу да живе јесу малтретирање (физичко, емоционално или вербално), сексуално злостављање, распад породице и проблеми везани за школу. Према речима Хосеа Луиса Васкеза, психијатра с Мексичког института за социјалну добробит, умирање је постало свакодневна појава на телевизији, филму, у видео-играма и књигама до те мере да су деца развила погрешно гледиште о вредности живота. Он додаје да 15 посто деце између осам и десет година размишља о самоубиству, а 5 посто од тог процента то и учини. У истим новинама родитељима се саветује да када дете спомене самоубиство, не одбаце то као претњу или покушај да се привуче пажња, већ да то озбиљно узму у обзир. У новинама даље стоји: „Родитељи треба да проводе време и да се играју са својом децом, да никада не прекидају комуникацију с њима и да им увек показују љубав.“

Гнев лоше утиче на здравље

Према речима Валентине д’Урсо, професора психологије на Универзитету у Падови, у Италији, „гнев, који негативно утиче на организам, све је присутнији феномен у нашем друштву“. Он проузрокује напетост у мишићима, убрзано дисање, убрзан рад срца и стрес. Такође може умањити способност размишљања и контролу над поступцима. Др Д’Урсо препоручује: „Стекнимо навику да предвиђамо ризичне ситуације... Мирно и без устезања кажимо: ’Не слажем се‘, и живот ће нам бити много лепши.“

Лекари под стресом

Канадско медицинско удружење недавно је анкетирало 2 251 лекара у тој земљи и открило да „45,7 посто њих у великој мери пати од преморености коју карактерише емоционална исцрпљеност, дрско понашање и осећај неефикасности на послу“, пишу новине Vancouver Sun. Према речима др Пола Фарнана, координатора Програма за подршку лекарима који се спроводи у Британској Колумбији, у факторе који код многих лекара доприносе стресу спадају тешкоће у проналажењу замене када желе да оду на одмор, претерано захтеван распоред за дежурство и вођење обимне документације. Др Фарнан подстиче лекаре који су под стресом да нађу равнотежу у животу тако што ће проводити време са својом породицом и укључити се у активности које пружају емоционалну и духовну окрепу.