Борба са усамљеношћу

НИЈЕ лако борити се са осећањем усамљености зато што оно изазива снажне емоције. Како се може изаћи на крај са усамљеношћу? Шта су неки предузели како би савладали то снажно осећање?

Борба са усамљеношћу

Хелен a је навикла да сама доноси неке одлуке, али она зна да усамљеност може бити опасна. Када је била мала, комуникација између ње и њених родитеља била је лоша. Није знала како да им скрене пажњу на себе и зато се затварала у своју собу. Она прича: „Почела сам да патим од поремећаја у исхрани. Пала сам у депресију. Говорила сам себи: ’Зашто бих бринула о проблемима својих родитеља кад они не брину о мојим проблемима?‘ Онда сам почела да мислим како би брак могао да испуни празнину коју је створила усамљеност. У њему сам видела излаз. Али, убрзо сам закључила: ’Зашто да упропастим још нечији живот? Најпре морам сама да се средим!‘ Изнела сам пред Јехову сву своју бол и молила га за помоћ.

 „У Библији сам пронашла веома утешне речи, попут оних у Исаији 41:10: ’Не бој ми се, јер сам ја са тобом, не плаши се, јер сам ја твој Бог, и ја тебе крепим и спасавам [’помажем ти‘, ДК] и својом те подржавам победном десницом‘. Те речи су ми много помогле јер сам се осећала као да немам родитеље. Данас редовно читам Библију и молим се свом небеском Оцу. Сада знам како да савладам усамљеност.“

Смрт вољене особе ствара тугу, што може водити до усамљености. Луиса, која има 16 година, говори о боли коју је осећала: „Отац ми је убијен када сам имала пет година. Утеху сам потражила код баке, али никада нисам осетила да ме она воли. Током детињства, када ми је пажња била најпотребнија, ја је нисам добијала. Између осме и девете године, три пута сам покушала да се убијем. Мислила сам да би то било најбоље за моју породицу, пошто је мајка напорно радила како би обезбедила храну за моје три сестре и мене. Онда смо дошли у контакт с Јеховиним сведоцима. Један млади брачни пар показао је искрено занимање за мене. Често би ми говорили: ’Ти нам пуно значиш. Потребна си нам.‘ Речи ’потребна си нам‘ уливале су ми велику снагу. Понекад никоме не могу да кажем како се осећам, али када читам чланке објављене у Кули стражари и Пробудите се!, захваљујем Јехови јер осећам његову љубав. Много сам се променила. Сада сам често насмејана. Било да сам тужна или радосна, о томе могу да разговарам с мајком. Понекад се појаве стара осећања, али не као пре када сам хтела да се убијем или када сам престајала да разговарам са особама које ме воле. Псалмиста Давид је рекао: ’Ради браће своје и ради пријатеља својих говорим: „Мир теби!“‘ Те речи су ми увек на уму“ (Псалам 122:8).

Марта се развела пре 22 године и тада је остала сама са дететом. „Када помислим да у нечему нисам успела, поново ми се јаве осећања безвредности и усамљености“, каже она. Како успева да изађе на крај с тим осећањима? Она објашњава: „Увидела сам да је најбоље да све одмах кажем Јехови Богу у молитви. Када се молим, знам да нисам сама. Јехова ме разуме  боље него што бих ја то икада могла. Такође се трудим да показујем лично занимање за друге. Пуновремена служба је веома делотворно оружје за борбу против негативних осећања. Кад разговарате с другима о благословима Божјег Краљевства и схватите да ваши саговорници немају апсолутно никакву наду и да своје проблеме сматрају нерешивим, тада увиђате да и те како имате за шта да живите и за шта да се борите.“

Елба, која има 93 године и чије једино дете служи као мисионар у другој земљи, прича како се бори са осећањем усамљености: „Када су ћерка и зет примили позив да похађају Библијску школу Гилеад Watchtower-а, видела сам да су им лица озарена и радовала сам се с њима. Касније, када су добили доделу у једној страној земљи, постала сам помало себична. Знала сам да ми више неће бити близу и зато сам се растужила. Све ме је подсећало на ситуацију описану у 11. поглављу књиге о Судијама у којој су се нашли Јефтај и његова ћерка. Са сузама сам молила Јехову да ми опрости. Деца увек мисле на мене. Знам да су веома заузети, али где год да служе, они увек издвајају време да ми пишу о томе шта раде и о искуствима из службе. Увек изнова читам њихова писма. Тако осећам као да сваке седмице разговарам с њима и зато сам им веома захвална. Осим тога, хришћанске старешине у скупштини пружају пажњу која је потребна нама старима и немоћнима. Они се старају за све што нам је потребно, укључујући и превоз до места где се одржавају скупштински састанци. Моју духовну браћу и сестре сматрам благословом од Јехове.“

И ви можете савладати усамљеност

Било да сте млади или стари, сами или у браку, било да имате родитеље или сте сироче, било да сте изгубили неког вољеног или се суочавате са усамљеношћу из неког другог разлога, постоји начин да савладате то осећање. Хокабед, 18-годишња девојка чији је отац напустио шесточлану породицу и одселио се у другу земљу, каже: „Немојте ћутати! Важно је да кажемо шта осећамо. У супротном, нико нас неће разумети.“ Она саветује: „Престаните да будете заокупљени собом. Потражите помоћ од зрелих особа, а не од младих који се можда налазе у лошијој ситуацији од вас.“ Луиса, коју смо раније цитирали, каже: „Када се горљиво молимо Јехови, добијамо неопходну помоћ да изађемо из ситуација које нам делују безнадежно.“ Хорхе, коме је умрла супруга, прича о томе како се бори са усамљеношћу: „Неопходна је истрајност. Пуно ми помаже занимање за друге људе. Показивање саосећања када разговарамо с другима може учинити наше разговоре смисаонијим и помоћи нам да откријемо лепе особине код других људи“ (1. Петрова 3:8).

Постоји много тога што се може учинити како бисмо се изборили са усамљеношћу. Међутим, да ли ће доћи дан када ће усамљеност бити само ствар прошлости? Ако ће доћи, како ће се то догодити? Наредни чланак ће пружити одговоре на ова питања.

[Фуснота]

[Истакнути текст на 8. страни]

„Када се горљиво молимо Јехови, добијамо неопходну помоћ да изађемо из ситуација које нам делују безнадежно“ (Луиса).

 [Оквир⁄Слике на 7. страни]

Како можете савладати усамљеност

◼ Имајте на уму да ваша ситуација није трајна и непроменљива, као и то да се многи суочавају са истим проблемима.

◼ Немојте захтевати превише од себе.

◼ Будите задовољни собом.

◼ Здраво се храните, редовно вежбајте и довољно спавајте.

◼ Време које проводите сами искористите за креативан рад и стицање нових вештина.

◼ Пазите да људе с којима долазите у контакт не процењујете на основу ранијих искустава.

◼ Цените своје пријатеље и особине које их красе. Трудите се да стекнете добре пријатеље. Обратите се неком старијем и искуснијем за савет.

◼ Учините нешто за друге — поклоните им осмех, упутите им љубазну реч, поделите с њима неку библијску мисао. Осећај да сте другима потребни лек је против усамљености.

◼ Немојте маштати о филмским и телевизијским звездама или ликовима са Интернета и из књига, замишљајући да сте у романтичној вези с њима.

◼ Ако сте у браку, не очекујте од партнера да удовољи свим вашим емоционалним потребама. Научите да правите уступке, да се међусобно помажете и подупирете.

◼ Научите да разговарате с другима и да их пажљиво слушате. Усредсредите се на друге и на оно што њих занима. Будите саосећајни.

◼ Признајте да се осећате усамљено и разговарајте са зрелим пријатељем, с неким коме верујете. Немојте патити у самоћи.

◼ Немојте претеривати у конзумирању алкохолних пића или их потпуно избаците из употребе. Алкохол није решење за ваше проблеме — они ће с временом поново испливати на површину.

◼ Чувајте се поноса. Опростите онима који вас повреде и учините све што је у вашој моћи како бисте поправили ваш однос. Не будите сумњичави.

[Слика на 6. страни]

Како се може изаћи на крај са усамљеношћу?