Гума — главу чува!

ЗАМИСЛИТЕ да се налазите унутар кабине од стакла и челика, везани сигурносним појасом, и да се у посудама поред вас налазе киселине и запаљиве течности. Поставите сада ту потенцијално смртоносну конструкцију на висину од неколико центиметара изнад земље и развијте брзину од око 30 метара у секунди. А сада се прикључите сличним машинама које јуре једне покрај других, док истоветне направе из супротног смера великом брзином пролазе поред вас!

У суштини, управо то се и дешава сваки пут када седнете за волан и укључите се на аутопут. Шта вам у току вожње гарантује безбедност и омогућава да имате контролу над возилом? У великој мери, то су аутомобилске гуме.

Чему служе гуме

Гуме су важан део возила и имају вишеструку намену. Оне не само што носе сву тежину возила, већ га и штите од испупчења, рупа, као и од других неравнина на путу. Још важније је то што гуме омогућавају одржавање правца при различитим условима на путу и трење које је неопходно за убрзање возила, управљање и кочење. Ипак, у контакту с путном површином налази се само мали део гуме, величине отприлике једне поштанске дописнице.

Пошто су гуме на вашем аутомобилу тако важне, шта можете учинити како би оне и даље добро служиле својој сврси и омогућавале вам безбедну вожњу? И како да изаберете одговарајуће гуме за свој аутомобил? Пре него што одговоримо на ова питања, упознајмо се накратко са историјатом гума.

Пионири на пољу развоја гума

Иако се точкови користе већ хиљадама година, идеја о стављању гуме на наплатак точка релативно је скоријег датума. Природни каучук је први пут био постављен на дрвене и челичне точкове почетком 19. века. Међутим, брзо се хабао, због чега је будућност точкова с гумом изгледала црно. Тако је било све док Чарлс Гудјер, неуморни проналазач из Конектиката, САД, није почео да се бави том проблематиком. Он је 1839. изумео процес познат под називом вулканизација, током ког се каучуку на високој температури и под високим притиском додаје сумпор. Гума добијена на тај начин могла се много лакше обликовати, а знатно се повећала и њена отпорност  на хабање. Упркос новостеченој популарности ових гума, вожња је и даље била неудобна.

Године 1845, шкотски инжењер Роберт Томсон патентирао је први пнеуматик, то јест гуму испуњену ваздухом. Међутим, пнеуматици су постали популарни међу купцима тек када је један Томсонов сународник, Џон Бојд Данлоп, уложио труд како би бицикл његовог сина био удобнији за вожњу. Данлоп је 1888. патентирао нову гуму и основао компанију. Па ипак, пред пнеуматицима су и даље стајале препреке које је требало савладати.

Једног дана 1891, једном француском бициклисти издувала се гума на бициклу. Покушао је да надува гуму, али без успеха јер она није могла да се одвоји од точка. Потражио је помоћ свог сународника Едуара Мишлена који је био познат по томе што је радио с вулканизованим каучуком. Мишлен је провео девет сати настојећи да реши тај проблем. То искуство га је навело да направи пнеуматик који је могао да се скине с точка ради лакше поправке.

Мишленове гуме биле су тако добро примљене да их је наредне године користило 10 000 задовољних бициклиста. За кратко време, пнеуматици су постављени на париске кочије што је одушевило Парижане. Да би показали да се пнеуматици могу користити и на моторним возилима, Едуар и његов брат Андре су их 1895. монтирали на један тркачки аутомобил који је, и поред тога, последњи стигао на циљ. Па ипак, људи су били толико задивљени тим необичним гумама да су хтели да их расеку само да би видели шта су то браћа Мишлен ставила унутра!

Тридесетих и четрдесетих година 20. века, новији и трајнији материјали, као што су вештачка свила, најлон и полиестер, заменили су мање издржљиве материјале попут памука и природног каучука. Након Другог светског рата, стекли су се услови за производњу гуме која се постављала директно на наплатак и која је била херметички затворена, те јој стога није била потребна унутрашња гума испуњена ваздухом. Касније су начињена даљња побољшања.

Данас се за производњу гума користи више од 200 сировина. Захваљујући савременој технологији, неке гуме могу да пређу 130 000 километара па чак и више, док друге могу да издрже брзину тркачког аутомобила од неколико стотина километара на час. Гуме су у међувремену постале јефтиније и тако доступније обичним потрошачима.

Избор гума

Уколико имате моторно возило, пред вама је можда тежак задатак да изаберете нове гуме. Како можете утврдити када је време да их замените? Тако што ћете редовно проверавати њихово стање и тражити на њима знаке похабаности или оштећења. a Неки произвођачи гума уграђују индикатор похабаности газећег дела. То је гумена трака која се налази у газећем делу гуме. Такође је добро да проверите да ли је дошло до одвајања газећег дела гуме, искакања жица, испупчења на боку гуме и сличних дефеката. Уколико приметите било коју од наведених ствари, не бисте смели да возите док не отклоните дефект или не замените гуму.

Најбоље је да купите паран број потпуно истих нових гума и да их поставите на исту осовину. Ако постављате само једну нову гуму, упарите је с гумом чији је газећи део  најмање похабан како би приликом кочења трење на обе стране било једнако.

Избор између различитих типова, величина и модела гума може бити збуњујућ. Ипак, када размотрите неколико кључних ствари, увидећете да то и није тако тешко. Као прво, пажљиво прочитајте упутства произвођача аутомобила. За ваше возило су одређени неки специфични захтеви које треба узети у обзир, као што су димензије гуме и наплатка, растојање од подлоге до најниже тачке возила и носивост возила. Такође је важна и опрема вашег возила. Модерна возила са ABS системом кочења, контролом проклизавања и погоном на сва четири точка конструисана су за гуме које имају специфичне радне карактеристике. Појединости о гумама обично се могу наћи у приручнику за коришћење возила.

Други фактор су услови на путу. Да ли ћете углавном возити по неасфалтираном или асфалтираном путу, по сувом или мокром коловозу? Услови за вожњу ће се вероватно разликовати. У том случају, требаће вам гуме за све врсте подлога или за све временске услове.

Такође треба узети у обзир и однос између века трајања и држања гуме на путу. У принципу, што је газећи део гуме мекши, то је њено држање боље, али се брже и хаба. И обратно, ако је газећи део релативно тврд, гума ће имати слабије држање, али ће вероватно дуже трајати. Вредности односа између ове две карактеристике обично се могу наћи у каталозима доступним на продајним местима. Имајте на уму да се те вредности разликују од произвођача до произвођача.

Када направите ужи избор, пресудан утицај на коначну одлуку може имати цена. Осим бољег квалитета гума, познати произвођачи углавном нуде и боље услове гаранције.

Одржавање гума

Добро одржавање гума укључује три ствари: одржавање прописаног ваздушног притиска, редовно ротирање гума и балансирање точкова и центрирање трапа. Веома је важно одржавати ваздушни притисак на препорученом нивоу. Уколико је притисак сувише велики, средина газећег дела ће се пребрзо похабати. С друге стране, ако је ваздушни притисак у гуми сувише низак, ивице ће се пребрзо похабати. Осим тога, повећаће се потрошња горива.

Пошто ваздух пролази кроз гуму, притисак у гуми месечно може опасти за најмање 10 посто. Стога немојте мислити да по изгледу  гуме можете да одредите да ли је довољно напумпана. Према једном удружењу произвођача гума, ’ваздушни притисак унутар гуме може се смањити скоро за половину, а да се не примети да је гума испумпана‘! Зато бар једном месечно контролишите притисак у гумама помоћу инструмента за мерење притиска. Многи возачи држе тај инструмент у одељку испред сувозача. Када мењате уље у мотору увек прегледајте и гуме. Међутим, проверу гума треба обавити само када су оне хладне — другим речима, након што су биле у стању мировања најмање три сата или након вожње од највише километар и по. Подаци о притиску у гумама обично се налазе у приручнику за коришћење аутомобила, на вратанцима резервоара или у одељку испред сувозача. Уколико желите да избегнете неудобну вожњу, немојте напумпати гуме до максимума који је наведен на боку гуме.

Гуме ће трајати дуже и равномерније ће се хабати ако их будете редовно ротирали. Уколико произвођач аутомобила не препоручује другачије, добро је да то радите на сваких 10 до 13 000 километара. Поред тога, у приручницима за коришћење неких возила може се наћи препоручени начин ротације гума.

На крају, потребно је проверити да ли је трап центриран. То треба обавити једном годишње или чим приметите неке необичне вибрације или неправилности у функционисању управљачког механизма. Иако је систем вешања на вашем возилу направљен тако да трап држи центрираним под различитим оптерећењима, неопходно је да га редовно контролишете и центрирате како би се гуме равномерно хабале. Специјализовани сервисер ће се побринути за добро вешање и центрираност трапа на вашем аутомобилу, што ће максимално продужити век трајања гума и побољшати квалитет вожње.

„Интелигентне“ гуме

Неки аутомобили помоћу компјутера упозоравају возача када притисак у гумама падне испод границе која омогућава безбедну вожњу. Неке гуме се чак и без ваздуха у себи накратко могу безбедно користити у вожњи, док друге саме затварају рупу када се пробуше. Заиста, инжењери праве гуме за све више услова.

Код модерних возила користе се све бољи материјали, све напреднији системи вешања, управљања и кочења, као и гуме с различитим типовима газећег дела. Све то доприноси да гуме чине вожњу не само лакшом већ и безбеднијом.

[Фуснота]

[Табела/Слике на 21. страни]

Списак за проверу стања гума

Визуелна провера:

◻ Да ли на боку постоје испупчења?

◻Да ли се на површини газећег дела виде жице?

◻Да ли је дубина газећег дела у границама дозвољеног? Да ли се на гумама виде индикатори похабаности?

Такође проверите:

◻Да ли је притисак у гумама на нивоу који препоручује произвођач?

◻Да ли је време да ротирате гуме? (Пратите километражу и следите начин ротације по препоруци произвођача.)

◻Да ли би због промене годишњих доба требало ставити другачије гуме?

[Слика]

Индикатор похабаности

[Дијаграм на 20. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Делови гуме

Газећи део омогућава трење и добро држање у кривинама

Брејкери стабилизују газећи део и дају му чврстину

Бок штити бочни зид гуме од оштећења на путу и ивичњаку

Каркаса пружа гуми јачину и еластичност

Херметизујући слој задржава ваздух унутар гуме

Стопа држи гуму чврсто уз наплатак

[Слике на 19. страни]

Неки од првих бицикала и аутомобила с гумама на надувавање; радници у једној од првих фабрика за производњу гума

[Извор]

The Goodyear Tire & Rubber Company