Гледиште Библије

Да ли је забринутост показатељ недостатка вере?

„ЗАБРАЊЕНО СЕКИРАЊЕ.“ Тако је почетком 20. века један пастор насловио текст у ком је истакао да бриге око материјалних ствари не само што су погрешне, већ представљају „озбиљан грех“. Говорећи о савладавању забринутости, један писац је недавно навео: „Бриге показују да немамо поверења у Бога.“

У оба случаја, аутори су закључке извели на основу Проповеди на гори, у којој је Исус рекао: „Не брините се“ (Мат. 6:25). Пошто су данас многи забринути, могли бисмо да питамо: Да ли хришћанин треба да осећа кривицу ако је забринут? Да ли је осећање забринутости показатељ недостатка вере?

Бог разуме нашу несавршеност

Библија не каже да је недостатак вере једино што проузрокује бриге. Пошто живимо у ’критичним временима с којима се тешко излази на крај‘, практично је немогуће бити потпуно безбрижан (2. Тимотеју 3:1). Верни хришћани се свакодневно боре с бригама због лошег здравља, старости, економских потешкоћа, неслоге у породици, криминала и других проблема. Чак и у древна времена, Божје слуге су се суочавале са страховима и бригама.

Осмотри библијски извештај о Лоту. Бог се спремао да уништи Содом и Гомору и зато му је наложио да побегне у планине. Међутим, Лот је забринуто рекао: „Јехова, молим те, немој тако!“ Неодлучно је наставио:  „Ја ипак не могу да побегнем у она брда, а да ме не стигне зло и да не погинем.“ Зашто се Лот плашио да побегне у планине? Библија не каже ништа о томе. Шта год да је био разлог, Лот је осетио велики страх. Како је Бог реаговао? Да ли је укорио Лота због недостатка вере, то јест поверења у њега? Није. Управо супротно, Јехова је показао разумевање и дозволио је Лоту да побегне у оближњи град (Постање 19:18-22, NW).

У Библији постоје и други примери верних обожавалаца који су понекад осећали велику забринутост. Када се суочио са претњом смрћу, пророк Илија се уплашио и побегао (1. Краљевима 19:1-4). Мојсије, Ана, Давид, Авакум, Павле и други мушкарци и жене који су имали снажну веру, такође су изражавали забринутост (Излазак 4:10; 1. Самуилова 1:6; Псалам 55:6; Авакум 1:2, 3; 2. Коринћанима 11:28). Па ипак, Бог је наставио да их користи у служби, чиме је показао да заиста разуме људску несавршеност.

„Грех који нас лако заплиће“

С друге стране, дуготрајна забринутост може ослабити нашу веру и довести до тога да изгубимо поверење у Бога. Апостол Павле је недостатак вере описао као „грех који нас лако заплиће“ (Јеврејима 12:1). Тиме што је укључио и себе, Павле је вероватно признао да се због недостатка вере понекад и сам ’лако заплитао‘.

Можда из истог разлога Захарија није поверовао када му је анђео рекао да ће његова супруга остати у другом стању. Једном приликом, Исусови апостоли нису могли да излече једног дечака јер су имали „мало вере“. Па ипак, сви они су и даље имали Божје одобравање (Матеј 17:18-20; Лука 1:18, 20, 67; Јован 17:26).

Насупрот овим примерима, Библија садржи и примере особа које су изгубиле поуздање у Бога и због тога претрпеле озбиљне последице. На пример, због тога што им је недостајала вера, многим Израелцима који су изашли из Египта није било дозвољено да уђу у Обећану земљу. Једном су чак директно оптужили Бога, када су рекли: „Зашто сте нас извели из Египта да изгинемо у овој пустињи? јер нема ни хлеба ни воде.“ Божје негодовање је постало очигледно када је пустио змије отровнице на њих (Бројеви 21:5, 6).

Становници Назарета су због недостатка вере изгубили предност да у свом граду виде више Исусових моћних дела. Надаље, Исус је оштро осудио зао нараштај тог времена због тога што нису имали вере (Матеј 13:58; 17:17; Јеврејима 3:19). Сасвим је на месту Павлово упозорење: „Пазите, браћо, да се у коме од вас не развије зло срце које нема вере, па да одступи од живог Бога“ (Јеврејима 3:12).

Да, у неким екстремним случајевима недостатак вере може потицати из злог срца. Али то није био случај с претходно споменутим Захаријом и Исусовим апостолима. Код њих је недостатак вере наступио услед тренутне слабости. Њихов целокупни начин живота показује да су били „чиста срца“ (Матеј 5:8).

Бог зна наше потребе

Писмо нам помаже да направимо разлику између уобичајене забринутости и греха недостатка вере. Свакодневне бриге или чак краткотрајни губитак вере због људске слабости, не треба мешати с потпуним губитком поверења у Бога што потиче из злог, равнодушног срца. Стога хришћане не треба да мучи осећај кривице зато што су понекад забринути.

Па ипак, морамо бити опрезни како забринутост не би порасла и почела да управља нашим животом. Исус је мудро рекао: „Никада немојте да се бринете и не говорите: ’Шта ћемо јести?‘ или: ’Шта ћемо пити?‘ или: ’Шта ћемо обући?‘“. Затим је наставио утешним речима: „Јер ваш небески Отац зна да вам је све то потребно. Стално, дакле, тражите најпре краљевство и Божју праведност, а све ће вам се ово друго додати“ (Матеј 6:25-33).

[Слика на 16. страни]

Апостол Павле је понекад осећао забринутост