Пређи на садржај

Пређи на садржај

Кад више нико не буде усамљен

Кад више нико не буде усамљен

Кад више нико не буде усамљен

НАКОН што је, према извештају из Постања 2:18, створио првог човека, „Јехова Бог, рече: Није добро да је човек сам. Начинићу му помоћника њему слична.“ Дакле, није требало да човек буде сам, већ да се ослања на друге.

Најбољи Пријатељ ког можемо имати јесте Јехова Бог. Апостол Павле каже да је Јехова „Отац нежних милосрђа и Бог сваке утехе, који нас теши у свакој нашој невољи“ (2. Коринћанима 1:3, 4). Јехова је тужан кад неко од његових слугу пати. Он је саосећајан Бог. „Он зна за грађу нашу, памти да смо прах“ (Псалам 103:14). Зар нисмо привучени Јехови Богу и захвални за обзирност прожету љубављу, добротом и разумевањем, коју он показује према нама?

Јехова подржава усамљене

У прошлости су се многе Божје слуге налазиле у ситуацијама када су биле усамљене. Извор подршке и утехе био им је Јехова. Размотримо пример Јеремије, који је још као младић добио позив да буде пророк. Од 40 библијских писаца, Јеремија је можда највише писао о својим осећањима. Он је био бојажљив и мислио је да није дорастао свом првом задатку који је добио од Бога (Јеремија 1:6). Да би га испунио, морао је потпуно да се ослони на Јехову, који је био с њим као „силан јунак“ (Јеремија 1:18, 19; 20:11).

Након што је чула за погибију Валових пророка, краљица Језавеља, која је живела око 300 година пре Јеремије, заклела се да ће убити пророка Илију. Илија је побегао на око 450 километара удаљену гору Хорив, на Синајском полуострву. Тамо се склонио у једну пећину да би преспавао. Јехова Бог га је упитао: „Шта радиш ту Илија?“ Он је објаснио да мисли да је једини у целом Израелу који обожава Јехову, једини пророк који ревнује за службу Богу. Јехова га је уверио да није сам. Он је био с њим. На његовој страни је било и 7 000 Израелаца за које Илија није знао. Тако је Јехова утешио и умирио Илију и ојачао му веру. Допро је до његовог срца и охрабрио га да не одустаје од свог задатка (1. Краљевима 19:4, 9-12, 13а, 15-18). Ако се икада, попут Илије, осетимо усамљено или безвредно, и ми се можемо молити Јехови за снагу. Такође, разборите хришћанске старешине могу утешити верне особе и помоћи им да виде своју улогу у остварењу Божје намере (1. Солуњанима 5:14).

Из ових и других примера сазнајемо да Јехова жели да пружи подршку и утеху пуну љубави онима који се осећају усамљено. Да, „Јехова је јако уточиште потиштених, јако уточиште у тескоби“ (Псалам 9:10; 46:2; Наум 1:7).

Човек с дубоким емоцијама и саосећањем

У погледу опонашања Јехове, Исусове емоције су у савршеној равнотежи и зато је он пример особе која је вредна дивљења. Лука описује како је Исус реаговао када је наишао на погребну поворку у граду Наину. Он пише: „Износише мртваца, јединца у мајке... Кад је Господ угледа, сажали се на њу и рече јој: ’Не плачи.‘ Пришавши дотаче носила, и носиоци стадоше, а он рече: ’Младићу, теби говорим, устани!‘ И мртвац седе и поче да говори, и он га даде његовој мајци“ (Лука 7:12-15). Исусово срце било је дубоко дирнуто. Он је био саосећајан. Замисли како је та усамљена удовица била срећна када јој је Исус ускрснуо сина! Више није била усамљена.

Можемо бити сигурни да Исус ’саосећа с нашим слабостима‘. Он саосећа с честитим особама које су усамљене. Заиста, преко њега можемо ’добити милосрђе и незаслужену доброту наћи у помоћи у право време‘ (Јеврејима 4:15, 16). Када опонашамо Исуса, можемо развити саосећање према онима који доживљавају велику тугу, патњу и усамљеност. Ако смо заокупљени помагањем другима, мања је вероватноћа да ћемо бити усамљени. Осим тога, постоји још један начин на који можемо добити помоћ да бисмо савладали негативно осећање усамљености.

Јеховина Реч нам може помоћи да савладамо усамљеност

Многи су увидели да ’утехом из Писма имају наду‘. Божја Реч садржи мноштво практичних савета који нам могу помоћи да савладамо усамљеност (Римљанима 15:4; Псалам 32:8). На пример, она нас подстиче да ’не мислимо о себи више него што треба да мислимо‘ (Римљанима 12:3). Можда је потребно да извршимо неке промене у свом ставу пре него што применимо овај савет. Понизност и скромност — поседовање реалног гледишта о својим могућностима — сигурно ће нам помоћи да будемо уравнотежени и разумни у ономе што захтевамо од себе. Божја Реч нас такође саветује да развијамо искрено лично занимање за друге (Филипљанима 2:4). То је попут двосмерне улице — када се трудимо да покажемо занимање и бригу за друге, они нам узвраћају. Добар однос с другима помаже да се ослободимо осећаја празнине и да имамо смисаон живот.

Библија подстиче хришћане да ’не остављају своје састанке‘ (Јеврејима 10:24, 25). Стога, посветите се корисним активностима, као што је редовно присуствовање састанцима Јеховиних сведока. Хришћански састанци сигурно могу допринети нашој духовној, емоционалној и физичкој добробити. Разговори с другима о доброј вести о Божјем Краљевству представљају корисну активност којом на изврстан начин можемо испунити живот. То нам помаже да размишљамо о истинитим стварима, учвршћује нам веру и штити нашу наду (Ефешанима 6:14-17).

Приближимо се Јехови у молитви. Давид је подстакао: „Судбину своју [„бреме своје“, ДК] на Јехову стави, и он ће те подржати, и неће никад дати да праведник посрне“ (Псалам 55:23). Проучавање Божје Речи донеће нам срећу (Псалам 1:1-3). Ако нас обузме осећање усамљености, размишљајмо о Јеховиној бризи о којој читамо у његовој Речи. Псалмиста је написао: „Душа је моја за прах прионула; оживи ме [„сачувај ме у животу“, NW] по речи својој!“ (Псалам 119:25).

Кад нико неће рећи: ’Усамљен сам‘

Јехова Бог нам обећава нови свет без брига, разочарања и негативних осећања. У Библији читамо: „Он ће обрисати сваку сузу с њихових очију, и смрти више неће бити, нити ће више бити туге, ни вике, ни боли. Пређашње ствари прођоше“ (Откривење 21:4). У те пређашње ствари које ће проћи спадају физички бол, као и емоционални и ментални проблеми.

На целој земљи живеће пријатељски настројени људи који ће оплеменити наш живот. Путем свог небеског Краљевства у рукама Исуса Христа, Јехова ће нас једном засвагда ослободити усамљености. У земаљском рају, моћи ћемо да се бавимо новим, предивним стварима. Ускоро ће доћи дан када више нико неће рећи: ’Усамљен сам.‘

[Слика на странама 8, 9]

Чак и ако смо сами, уз Јеховину помоћ нећемо се осећати усамљено

[Слике на 10. страни]

Шта учимо из библијских извештаја о Јеремији и Илији?