Пређи на садржај

Пређи на садржај

Колико вреди животна средина

Колико вреди животна средина

Колико вреди животна средина

Научници и економисти недавно су сарађивали на једном истраживачком пројекту који је обухватио пет природних станишта измењених ради експлоатације и стицања профита. У Малезији је за кратко време потпуно искрчена једна тропска шума ради производње велике количине дрвне грађе, у Камеруну је једно подручје под тропском шумом претворено у плантажу уљаних палми и каучука, у Тајланду је једна мочвара под мангровим дрвећем претворена у узгајалиште морских рачића, у Канади је једна слатководна мочвара исушена да би се користила за пољопривреду, а на једном филипинском коралном гребену приликом риболова коришћен је динамит.

Истраживачи су дошли до неких изненађујућих резултата. Да су остала нетакнута, дугорочна економска корист коју би друштво имало од тих пет природних станишта била би за 14 до 75 посто већа него у супротном. Заправо, као последица човекових активности, екосистеми у просеку изгубе половину своје вредности, а измене животне средине годишње коштају 200 милијарди евра. Насупрот томе, очување природних екосистема коштало би 36 милијарди евра. Према лондонским новинама The Guardian, истраживачи кажу да ’добра и услуге‘ које нам животна средина пружа у облику хране, воде, ваздуха, склоништа, горива, одеће, лекова и заштите од олуја и поплава, вреде најмање 3,4 трилиона евра, што значи да однос корист-цена износи 100 напрема 1. Др Ендру Балмфорд, са Универзитета у Кембриџу, који је био организатор истраживања, каже: „Економска рачуница је јако лоша. Очекивали смо да ће бројке ићи у прилог очувању животне средине, али не у толикој мери.“

Нажалост, од Самита о Земљи у Рио де Жанеиру 1992. године, измењено је већ 11,4 посто светских природних станишта. Основни разлог је углавном незнање и жеља да се оствари краткорочна финансијска добит. Десет година касније, на Светском самиту о екологији и развоју који је одржан у Јоханесбургу, још увек није било прецизно дефинисаних решења која би послужила да се та дилема разреши. Изражавајући забринутост, др Балмфорд каже: „Од мог детињства и времена када сам први пут чуо реч ’очување‘, изгубљена је трећина нетакнутих подручја у свету. Због тога не могу мирно да спавам.“

Међутим, у Откривењу 11:18 записано је Створитељево обећање које читаоцима Библије пружа снажно уверење. Наиме, ту се каже да ће он ускоро ’уништити оне који уништавају земљу‘. Екосистеми наше планете биће затим обновљени за вечно добро човечанства.