Лондонска кула — споменик бурне прошлости

ПОКРЕНИ

Лондонска кула — споменик бурне прошлости

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ БРИТАНИЈЕ

У ИСТОЧНОМ делу Лондона, на обали Темзе, уздиже се један од најчувенијих светских споменика — Лондонска кула (Тауер). Та огромна тврђава, палата и тамница скоро хиљаду година је играла значајну улогу у бурној историји Енглеске. Кроз њене капије су пролазили краљеви, краљице, дворани, свештеници, политичари и судије. Неки су се тријумфално враћали из ње, а неки су нестали без трага. Зашто је Тауер подигнут и који су драматични догађаји унутар његових зидина одредили ток енглеске историје?

Краљевска тврђава

Након што је 1066. извршио инвазију на Енглеску, Вилијам Освајач је саградио низ замкова како би застрашио непријатељски настројене Англосаксонце. Грађевину која је највише уливала страх подигао је у Лондону. Дрвено утврђење које се налазило на југоисточном делу старих римских зидина, убрзо је замењено огромним каменим здањем које је названо Велика кула (Грејт Тауер). Наоко квадратног облика, дужине 32 и ширине 36 метара, уздизала се 27 метара у висину и локалном становништву уливала страх у кости. Касније је по налогу једног краља окречена у бело, тако да је постала позната као Бела кула (Вајт Тауер).

Наредни краљеви су додали куле различите величине, два масивна бедема и дубоки јарак с водом, што је ту тврђаву учинило једном од најјачих у Европи. Зато су неки владари, када су бежали пред побуњеницима, тражили уточиште унутар њених зидина. У време грађанског рата, победничка страна је била она која је држала Тауер, симбол моћи и власти. Током мира, одатле су кретале величанствене поворке поводом крунисања новог владара. Када су боравили у њему, краљ и његова свита су одседали у богато украшеним одајама, где су за пријатеље приређивали раскошне гозбе. Међутим, за краљеве непријатеље припреман је другачији дочек.

Државни затвор

Тауер је 1100. године први пут послужио као затвор. Али, то је био другачији затвор. Био је резервисан за људе на положају. Међу угледним заточеницима налазили су се поражени краљеви Шкотске и Француске, као и припадници аристократије и цркве који су се нашли у немилости или су постали издајници. Понекад су вршена погубљења. Дешавала су се чак и убиства — у Тауеру је убијен Хенри VI, као и 12-годишњи Едвард V и његов млађи брат.

Затвореници су држани где год је било места. Једни су чувани под стражом, а другима је било дозвољено да се крећу унутар замка. Неке затворске казне су биле кратке, а неке дугачке. Вилијам Пен, који је касније основао америчку колонију Пенсилванија, због својих религиозних уверења провео је у затвору осам месеци. Након пораза у бици, братанац француског краља, Шарл, војвода од Орлеана, био је затворен укупно 25 година, све док за њега није плаћен баснословни откуп. Током 13 суморних година које је ту провео, дворанин, истраживач и писац сер Волтер Рали написао је Историју света. Након тога био је накратко ослобођен, а касније погубљен.

Све више погубљења

Тауер је постао познат по суровом опхођењу са затвореницима у време Реформације. Хенри VIII је очајнички желео мушког наследника и зато је иступио из Римокатоличке цркве и почео да убија оне који га нису признавали као поглавара Енглеске цркве. Пошто му његова друга супруга, Ана Болејн, није родила сина, у Тауеру јој је одрубљена глава због наводне издаје и прељубе. С њом су били погубљени њен брат и још четири особе. Катарина Хауард, Хенријева пета супруга, доживела је исту судбину. Осим тога, многи племићи из краљевске лозе, који су самим тим представљали претњу по владара, затварани су у Тауер и завршавали на губилишту.

Хенријев млади син Едвард VI, који је био протестант, по доласку на престо такође је стајао иза бруталних погубљења. Умро је након шест година владања, а наследила га је Хенријева ћерка, Марија Тјудор, која је била ревна римокатоликиња. Она је одмах по доласку на престо наредила да се одруби глава 16-годишњој леди Џејн Греј и њеном младом супругу, које су неки користили у борби за власт. Сада је дошло време да католици убијају своје непријатеље. Маријина полусестра Елизабета провела је многе недеље неспокојства у Тауеру, али када је и сама постала краљица, бацала је у затвор и убијала оне који су одбијали да се одрекну католичке вере или су се супротстављали њеној владавини.

Иако је у Тауеру било на хиљаде затвореника, унутар његових зидина погубљено је само пет жена и два мушкарца, чиме су били поштеђени срамоте при јавном одрубљивању главе. Три од тих пет жена биле су краљице — Ана Болејн, Катарина Хауард и Џејн Греј која је била на власти само девет дана. Већина осталих погубљења, углавном одрубљивањем главе, вршила се на Тауер Хилу пред окупљеном разјареном светином. Одрубљене главе су постављане на врх Тауер Бриџа као упозорење другима, а обезглављена тела су одношена у Тауер где су сахрањивана испод једне капеле. Ту је сахрањено више од 1 500 лешева.

Да би се из њих извукло признање, понекад су затвореници били мучени и то углавном само уз званично одобрење. Гај Фокс, који се 1605. спремао да у Барутној завери дигне у ваздух краља и Парламент, мучен је у Тауеру на справи за растезање да би открио имена сарадника, а на крају је био и погубљен.

Током 1600-их, Енглеска и Тауер накратко су се нашли под управом Оливера Кромвела и присталица Парламента. Када се на престо вратио Чарлс II, у Тауер се слало мање затвореника. Последње одрубљивање главе одиграло се 1747. на Тауер Хилу, али Тауер је и даље служио као државни затвор. Током Првог светског рата, у њему је било утамничено 11 немачких шпијуна пре него што су изведени пред стрељачки вод. У Другом светском рату, у њему су се накратко налазили ратни заробљеници, укључујући и Рудолфа Хеса, Хитлеровог заменика. Шпијун Јозеф Јакобс, који је стрељан у августу 1941, био је последњи који је убијен унутар његових зидина.

Краљевска гарда и крунски накит

У Тауеру су затвореници одувек били чувани под стражом. Али 1485. оформљена је посебна краљевска гарда. Тада су затвореници често пристизали реком и улазили у Тауер кроз Издајничку капију. Кад би се оптуженик враћао са суђења, посматрачи су упирали поглед у секиру краљевског тамничара. Ако ју је држао тако да је оштрица била окренута према затворенику, то је значило да се спрема још једно погубљење.

Краљевски гардисти и данас чувају Тауер и уз то служе као добро упућени водичи. Приликом свечаности, они облаче блиставу тјудорску скерлетно-златну тунику с белим оковратником, док приликом уобичајених дужности носе тегет-црвене викторијанске униформе. У време када је харала глад, они су подругљиво названи месождерима, што је надимак по ком су и данас познати. Док су становници Лондона гладовали, краљевска гарда је редовно добијала месо како би се осигурало да ће остати верна круни.

Чувар краљевских гавранова одговоран је за велике гавранове који се налазе у Тауеру. Строго се води рачуна о томе да су им крила увек поткресана због сујеверја да ће Енглеску задесити пропаст ако икада одлете из Тауера.

Чувари накита пазе на чувени британски крунски накит који је изложен јавности још од 17. века. Највећи првокласни дијамант икада изрезан, Кулинан, један је од непроцењивих драгуља који се налазе на краљевском накиту — круни, краљевској јабуци и скиптру — који краљевска породица још увек користи.

Зоолошки врт, ковница новца и оружана

Почетком 13. века, краљ Џон је у Тауеру држао лавове, али краљевска менажерија настала је тек када је његов наследник, Хенри III, од неких европских владара добио три леопарда, једног поларног медведа и једног афричког слона. Иако су животиње служиле за забаву краља и његовог двора, цео Лондон је могао да ужива гледајући медведа како на повоцу плива у Темзи и хвата рибу. Током година је стизало много животиња издалека, а још од времена Елизабетине владавине менажерија је била отворена за јавност. Онда је 1830. затворена, а животиње су пребачене у новоотворени зоолошки врт у Риџент парку у Лондону.

Један од главних огранака краљевске ковнице новца радио је у оквиру Тауера преко 500 година. Највећи процват доживео је током владавине Хенрија VIII, који је распустио манастире, запленио њихово сребро и од њега ковао новац. Осим тога, у Тауеру су се чували важни државни и законски списи. Такође, тамо се правила и чувала ратна опрема за краља и његову војску.

Подсетник из прошлости

Данас је Лондонска кула једна од главних туристичких атракција у Британији. Скоро да се уопште није променила и зато је тешко проћи калдрмом поред њених сабласних сивих торњева, а не сетити се насиља, патње и људске трагедије који су се вековима одигравали унутар њених зидина. Њена бурна прошлост одговарајуће је описана на губилишту на Тауер Хилу. Тамо се налази мала спомен-плоча ’трагичној историји и често мучеништву оних који су зарад своје вере, домовине или уверења ризиковали живот и изгубили га‘.

[Слике на 13. страни]

Ана Болејн

Катарина Хауард

Џејн Греј

Вилијам Пен

[Извори]

Болејн и Хауард: From the book Heroes of the Reformation, 1904; Греј: From the book The World’s Famous Events; Пен: From the book The Library of Historic Characters and Famous Events, Vol. V, 1895

[Слика на 13. страни]

Одаја у кули у којој су касније држани затвореници

[Извор]

[Слика на 14. страни]

Краљевски тамничар

[Извор]

[Слика на 15. страни]

Део крунског накита

[Извор]

[Слика на 15. страни]

Новчић из 16. века с ликом Хенрија VIII

[Извори слика на 12. страни]

ПРОБУДИТЕ СЕ!