Где можете наћи одговоре?

ДА ЛИ сте икада осетили извесну меру одбојности према расправи која се распламсала око тога да ли је живот настао еволуцијом или стварањем? Ако је ваш одговор потврдан, нисте једини.

На крају крајева, на једној страни у тој расправи налазе се неки научници и академици који често користе високостручне изразе и инсистирају на томе да, уколико сте образовани и интелигентни, морате прихватити теорију еволуције као чињеницу. На другој страни су неки подједнако арогантни религионисти који користе емоцијама набијену реторику и кажу да се, уколико искрено верујете у Бога, морате сложити с креационизмом као њиховим објашњењем извештаја о стварању.

Екстремна гледишта попут ових одбојна су многим разумним особама. Да би се добио одговор на питање да ли Бог постоји потребно је више од самоуверених, догматских тврдњи. Присетите се, то питање није само предмет расправе, нити пука интелектуална вежба. Оно утиче на ваш живот и вашу будућност.

Проблем научника

Као што смо видели, приличан број угледних, врсних научника каже да докази сведоче о постојању Конструктора, то јест Створитеља. Неколико њих иде још даље. Они доводе у питање принципијелност својих колега који догматично поричу постојање Бога.

Примера ради, геофизичар Џон Баумгарднер запажа: „С обзиром на запрепашћујуће малу вероватноћу [случајног настанка], како би иједан имало поштен научник могао указати на узајамно деловање случајних процеса  као на објашњење за сложеност коју запажамо код живих бића? Учинити то, а бити свестан тих бројки, по мом мишљењу, представља озбиљно кршење принципијелности у науци.“

Познати физичар Ричард Фејнман истакао је други аспект принципијелности научника. На једној универзитетској свечаности поводом доделе диплома, он је говорио о „специфичној, посебној врсти принципијелности“. Рекао је да то укључује „признање да смо можда погрешили, ма колико то било тешко“. То признање, према његовим речима „сасвим сигурно представља обавезу научника према другим научницима, али и према онима који се не баве науком“.

Колико често чујемо да еволуционисти, говорећи о својим теоријама, кажу ’можда смо погрешили‘? Нажалост, изгледа да им скромност није врлина. Заправо, требало би да скромност и принципијелност подстакну многе научнике да признају да наука, која је ограничена на проучавање физичког света, није у могућности да одговори на питања која су повезана с постојањем Створитеља. Међутим, шта је с религиозним вођама које заступају креационизам?

Проблем религиониста

Скромност и принципијелност нису врлине ни религиозних вођа. На крају крајева, зар се може говорити о принципијелности када се износе тврдње да Библија научава оно што заправо не научава? Где је скромност када се лична гледишта и преовладавајуће традиције издижу изнад Библије? Многи креационисти чине управо то.

На пример, они често кажу да је читав свемир створен пре око 6 000 година за шест дословних дана од 24 часа. Учењима попут тог, они погрешно тумаче Библију која каже да је Бог створио небо и земљу „у почетку“ — у неком непознатом тренутку пре него што су отпочели стваралачки ’дани‘, о којима Библија детаљније говори (Постање 1:1). Значајно је то што извештај из Постања показује да израз „дан“ може имати више значења. У Постању 2:4 (NW), о шестодневном периоду описаном у претходном поглављу, говори се као о само једном дану. Логично је да то нису били дословни дани од 24 часа, већ дугачки периоди. Сваки од њих очигледно је трајао више хиљада година.

Нажалост, религиозни учитељи често греше и када говоре о вери. Изгледа да неки указују на то да вера укључује снажно уверење у нешто за шта нема чврстих доказа. Многим умним људима то више личи на лаковерност. Библијска дефиниција вере потпуно је другачија и гласи: „Вера је зајамчено очекивање онога чему се човек нада, јасно доказивање стварности иако се не виде“ (Јеврејима 11:1). Дакле, права вера није пука лаковерност. Она се темељи на чврстим доказима, на рационалном уверењу.

На каквим се доказима, онда, темељи вера у Бога? Постоје два извора доказа, и оба се одликују уверљивошћу.

Испитивање доказа

Апостол Павле је био подстакнут да напише да се Божја ’невидљива својства јасно виде од стварања света наовамо, будући да се запажају по ономе што је начињено, наиме његова вечна моћ и Божанство‘ (Римљанима 1:20). Хиљадама година, мудре особе запажају доказе Божјег постојања у свету природе.

Као што видимо, наука нам у овом погледу може бити од велике користи. Што више сазнајемо о сложености свемира и о реду који влада у њему, то више разлога имамо да осећамо страхопоштовање према Ономе који је све то створио. Неки научници спремно прихватају те доказе и сматрају их уверљивим. Без икакве сумње, они би рекли да им је наука помогла да развију веру у Бога. Другим научницима, како изгледа, никакви докази нису довољни да стекну такво уверење. Како стоје ствари с вама?

Уколико сте спремни да размотрите доказе о постојању Створитеља, подстичемо вас да то и учините. Књига Постоји ли Створитељ којем је стало до тебе? обликована је тако да вам помогне у том животоважном трагању за одговорима. a Поред тога, она ће вам помоћи да испитате други извор доказа за постојање Бога — Библију.

Библија садржи велики број доказа који указују на то да њено надахнуће потиче из надљудског извора. Примера ради, она  садржи многа пророчанства, то јест историју писану унапред. Нека од њих прецизно описују стање у ком се налази данашњи свет! (Матеј 24:3, 6, 7; Лука 21:10, 11; 2. Тимотеју 3:1-5). Људи не могу тачно предсказати будућност. Ко би осим Бога могао да учини тако нешто?

Међутим, осим тога што нам помаже да добијемо одговор на питање да ли Бог постоји, Библија нам такође открива и његово лично име, описује његову личност и говори на који начин је показивао и још увек показује занимање за човечанство. Чак нам открива шта је он спремио за нас. Наука нам ни у једној од тих ствари не може помоћи да пронађемо одговоре. Заиста, наука нам не може пружити праву наду, а не може нам помоћи ни да поставимо исправна мерила вредности и морална начела.

Основа за мерила вредности и морална начела

Нажалост, чини се да научни трендови које неки данас следе поткопавају морал и мерила вредности. Ричард Докинс, биолог који одбацује идеју о постојању Бога, каже: „У свемиру који карактеришу слепе физичке силе и репродукција гена, неки људи ће патити, неки ће бити срећни, а за то неће постојати рационално објашњење или очигледан разлог, нити ће у томе бити икакве правде.“ Да ли вам се чини да је ово гледиште прилично песимистично? Зар не мислите да је друштву потребан морални кодекс који подстиче добро, а кажњава зло?

У томе је суштинска разлика између гледишта о хуманости које се темељи на Библији и атеистичког гледишта које се заснива на теорији еволуције. Божја Реч истиче да људи заузимају посебно место у стварству; еволуција каже да су људи случајни производ слепих природних процеса. Библија објашњава да су људи створени по обличју праведног и брижног Бога и да имају способност да живе срећним животом у складу с моралним начелима; еволуција, која наглашава борбу за опстанак, не може да објасни особине својствене људима као што су љубав и несебичност.

Еволуција нам не може улити било какву стварну наду или пружити смисао постојања. Библија говори о Створитељевој дивној намери за нашу будућност. Он ју је сасвим јасно објавио: „Јер ја знам намисли које имам за вас, говори Јехова, намисли мира а не невоље да вам дам будућности и наде“ (Јеремија 29:11).

Учите о Створитељу

Мудри псалмиста је био подстакнут да понизно призна: „Знајте да је Јехова Бог. Он нас је створио, а не ми сами“ (Псалам 100:3, NW). За многе умне људе, ово понизно признање има неупоредиво више смисла него савремене теорије о случајном настанку људског живота.

Савремена наука понекад арогантно унапређује гледиште да наш главни водич треба да буду људско разумевање и спознање. Нажалост, организована религија често прави исту грешку. Међутим, спознање које човек има ограничено је, а тако ће и остати. Иако је имао велико спознање о духовним стварима, апостол Павле је задржао понизан став. Он је реалистично приметио: „Сада видимо нејасан одраз у огледалу... Спознање које сада имам није потпуно“ (1. Коринћанима 13:12, The Jerusalem Bible).

Наравно, права вера у Бога не зависи од савремене науке. Ипак, наука може помоћи разборитој особи да ојача своју веру. Истинска вера и духовност су неопходни за испуњен и срећан живот (Матеј 5:3). Уколико помоћу Библије стекнете спознање о Јехови и његовој намери за човечанство и земљу, то ће вам дати темељ за прави смисао живота и чврсту основу за наду.

[Фуснота]

 [Оквир⁄Слике на 9. страни]

Шта су неки научници рекли

Многи научници без устручавања изјављују да верују у Створитеља. Иако неки од њих имају уопштену и неодређену представу о томе ко је Бог, они се ипак слажу да докази сведоче о постојању интелигентног Конструктора. Запазите следеће коментаре:

„Као научник, док посматрам свет око себе, запажам тако сложене и прецизно осмишљене механизме да долазим до закључка да иза тако сложеног устројства стоји интелигентно планирање“ (МАТЕМАТИЧАР ЕНДРУ МАКИНТОШ, ВЕЛС, УЈЕДИЊЕНО КРАЉЕВСТВО).

„Сложеност природе јасно указује на постојање Створитеља. Очигледно је да се, када се проникне у неки биолошки или физички систем, открива невероватна сложеност“ (БИОХЕМИЧАР ЏОН КРЕЈМЕР, КАНАДА).

„У живом свету влада изузетан ред. То је дело једне узвишене Моћи коју ја називам Бог. У томе се вера слаже с научном истином. Вера не пориче научну истину, већ је чини потпуном, пружајући једноставније схватање свемира“ (БИОЛОГ ЖАН ДОРСТ, ФРАНЦУСКА).

„Не могу замислити свемир и наш живот без интелигентног почетка, без извора духовне ’топлине‘, који постоји изнад материје и њених закона“ (НУКЛЕАРНИ ФИЗИЧАР АНДРЕЈ ДМИТРИЈЕВИЧ САКАРОВ, РУСИЈА).

„Свака животиња је на неки начин јединствено обликована како би била прилагођена одређеној средини. Принуђен сам да сложеност живих бића припишем Створитељу а не слепим еволуционим силама“ (БИОХЕМИЧАР БОБ ХОСКЕН, АУСТРАЛИЈА).

[Оквир⁄Слике на 10. страни]

Једно мишљење о извештају из књиге Постања

Џералд Шродер, бивши професор нуклеарне физике, пише: „У Библији се у тридесет једном стиху, у неколико стотина речи, описују догађаји који су трајали шеснаест милијарди година. О тим догађајима научници су написали дословно милионе речи. Настанак целокупног животињског света у Библији је изнесен у само осам реченица. Узимајући у обзир сажетост библијског извештаја, постоји изванредна сагласност између изјава и редоследа догађаја из првог поглавља Постања и открића савремене науке, нарочито када имамо у виду да је комплетно библијско објашњење у тим стиховима забележено вековима, чак миленијумима раније и да зато на њега ни на који начин нису утицала открића савремене науке. Управо је савремена наука та која је потврдила библијски извештај о нашем постанку“ (THE SCIENCE OF GOD — THE CONVERGENCE OF SCIENTIFIC AND BIBLICAL WISDOM).

[Слике]

Библија описује шест стваралачких периода

[Слика на 12. страни]

Библија садржи снажне доказе да је надахнута од Бога