„Морски драгуљ“

У сваком океану на земљи налази се небројено много дијатомеја, алги микроскопске величине, које имају сложене, фино прошаране стакласте љуштуре. Оне већ вековима фасцинирају научнике — заправо, то је случај још откако је, након проналаска микроскопа, човек могао да скицира њихову лепоту. Потпуно оправдано, дијатомеја се сматра морским драгуљем.

Када је током 1860-их пронашао динамит, Алфред Нобел је стабилизовао нитроглицерин користећи силицијум-диоксид из дијатомеја. Тако је могао да направи динамитске патроне. Данас се фосилне љуштуре дијатомеја користе у комерцијалне сврхе — на пример, за производњу рефлектујуће боје за путеве, као и за прочишћавање вина и филтрирање воде у базенима.

Ипак, много важније од свега тога је што заслуга за одвијање четвртине укупног процеса фотосинтезе на нашој планети припада овим сићушним једноћелијским биљкама. Ален Милиган и Франсоа Морел, истраживачи са Универзитета Принстон, САД, открили су да у води, унутар стакласте љуштуре дијатомеја, силицијум-диоксид проузрокује одређене хемијске реакције и да тако настају идеални услови за одвијање фотосинтезе. Научници сматрају да је љуштура дијатомеја тако сложена да би већа површина унутар ње била изложена води, што процес фотосинтезе чини ефикаснијим. Још увек се не зна како се од силицијума раствореног у морској води формирају ове предивне сићушне љуштуре. Оно што истраживачи знају јесте да због тога што апсорбују угљен-диоксид и ослобађају кисеоник, дијатомеје имају веома важну улогу у подржавању живота на земљи, можда чак важнију него копнене биљке.

Морел дијатомеје сврстава „међу најпродуктивније организме на земљи“. Милиган додаје да би „ефекат стаклене баште био изражен у много већој мери“ када оне не би трошиле угљен-диоксид.

Након што дијатомеје угину, њихови остаци који се састоје од угљеника тону на океанско дно и на крају се фосилизују. Неки научници сматрају да су, изложене великом притиску, дијатомеје у фосилном облику допринеле настанку налазишта нафте широм света. Међутим, расте забринутост због тога што пораст температуре морске воде услед глобалног загревања омогућава бактеријама да разграде остатке дијатомеја пре него што потону и да се зато угљеник враћа на површину воде. Стога, чак је и овај сићушни „морски драгуљ“ део чудесно осмишљеног, али угроженог система за подржавање живота.

[Извор слике на 31. страни]

© Dr. Stanley Flegler/Visuals Unlimited