Поглед у свет

Контрола размножавања — дилема за зоолошке вртове

„Да би зоолошки вртови опстали, неопходно је давати животињама контрацептивна средства“, каже Хенинг Виснер, главни зоолог у минхенском зоолошком врту Хелабрун. У зоолошким вртовима животиње се брзо размножавају, ретко се дешава да им младунци угину и углавном живе дуже од оних које су у дивљини. Али у зоолошким вртовима нема довољно места. Отуда се јавља потреба за контрацептивним средствима. Међутим, „у зоолошком врту постоји један проблем везан за контролу размножавања. Животиње не маре превише за то“, каже немачки часопис Focus. Примера ради, медведи нањуше контрацептивна средства у храни и одстране их. Код неких животиња, орална средства могу проузроковати и здравствене проблеме, као што је рак дојке. Друге могућности су кастрација и стерилизација, али оне са собом носе даљње проблеме. Као прво, оне су трајне, а у будућности ће можда бити потребно потомство. Као друго, такве животиње више не производе полне хормоне, што им може угрозити положај међу другим јединкама исте врсте. Још једна опција је да се нежељено потомство убија — али то изазива велико негодовање љубитеља животиња и организација за заштиту животиња. Због тога се зоолошки вртови налазе у великој дилеми.

 Електронско смеће

Канадски National Post наводи да су током 2002. Канађани бацили 155 000 тона електронског смећа. Према извештају Канадског друштва за заштиту животне средине, Канађани су избацили из кућа „око 2 милиона телевизора, 1,1 милион видео-рикордера и 348 000 CD плејера, сматрајући их застарелим након само неколико година употребе“. Електронска опрема, како се даље наводи, „често се баца јер више не удовољава захтевима корисника, а не зато што је неисправна“. Велики део овог отпада је опасан. Примера ради, само један телевизор „може садржати и до два килограма олова“, стоји у цитираним новинама. Такође, жива која је често у саставу екрана, загађује земљиште на ком се отпад депонује. Канадско друштво за заштиту животне средине упозорава да ће се овим темпом количина електронског смећа до 2010. удвостручити.

Мрави и антибиотици

„Научници су открили да неки мрави узгајају печурке да би одгајили потомство и да их чак штите антибиотицима које користе као ’пестициде‘“, наводи се у међународном издању листа The Miami Herald. Ти мрави, звани секачи лишћа, пресађују, поткресују и плеве своје усеве попут земљорадника. На телу тих мрава живи бактерија из фамилије стрептомицита која производи антибиотике за заштиту усева од једне врсте буђи. Тед Шулц, стручњак за инсекте у Националном природњачком музеју у Вашингтону, запажа да, за разлику од људи који стално морају да проналазе нове антибиотике у борби против отпорних микроба, мрави секачи лишћа већ еонима користе исти антибиотик. Откривање тајне мрава, „могло би бити тесно повезано са опстанком људи“, каже Шулц.

Светска здравствена катастрофа

Због алармантног пораста броја случајева дијабетеса, свет срља у „једну од највећих здравствених катастрофа“ икада виђених, упозорава британски професор сер Џорџ Алберти, председник Међународног савеза за борбу против дијабетеса. Британски лист Guardian наводи да, према проценама тог савеза, преко 300 милиона људи широм света има поремећај толеранције на глукозу, што често води до дијабетеса. Раније је дијабетес тип 2 углавном погађао старије особе, али се сада све чешће јавља код младих Британаца који су постали гојазни због брзе хране и недовољне физичке активности. „Најжалосније је то што се у већини случајева [дијабетес и његове последице] могу избећи изменама у начину живота“, каже Алберти. Дијабетес узима маха и у земљама у развоју јер становници тих земаља прихватају „нездраву исхрану и градски начин живота који долази из богатих делова света“, наводи The Guardian.

Промене у италијанским породицама

У периоду од 1995. до 2001. године, у Италији се број невенчаних парова који живе заједно скоро удвостручио, број венчаних особа се смањио, а број самаца је порастао. Ова запажања, објављена у листу La Repubblica, заснивају се на подацима које је прикупио Италијански национални институт за статистику. У истом периоду, просечан број чланова породице смањио се на само 2,6. Према том институту, многи парови одлучују да им заједнички живот буде „проба“, с могућношћу да ступе у брак.

Совина супер чула

Делимично захваљујући огромним очима и бинокуларном виду, сове имају „најоштрији ноћни вид у животињском царству“, извештава часопис Australian Geographic. Многе од њих „могу да региструју звукове 10 пута тише од оних које чује човек“. Откуд совама тако осетљив слух? „Уз мање варијације“, пише у том чланку, „различите врсте сова имају изванредну одлику — један ушни отвор им је виши у односу на други.“ То им олакшава да лоцирају плен у покрету. Кукувије имају додатно помоћно средство — перје на лицу у облику диска. Тај диск, чији облик може да се мења, скупља звукове и спроводи их до ушију. Надаље, код сова је мождина, део мозга који је повезан са слухом, сложенија него код других птица.

Инфекције хепатитиса које се могу избећи

Већина „инфекција хепатитиса последица су лоше хигијене медицинског особља“, наводи пољски недељник Polityka. У Пољској је током 1997. Национални институт за хигијену известио 992 случаја инфекције хепатитисом Ц, али пет година касније тај број је износио 1 892. У чланку се изражава жаљење због тога што тренутно не постоји одобрена вакцина против хепатитиса Ц. Професор Анджеј Гладиш, специјалиста за инфективна обољења, каже: „Не претерујем када кажем да је у Пољској између 500 и 600 хиљада људи заражено вирусом хепатитиса Ц.“ Већина инфекција „догоди се код лекара или зубара“, наводи Јацек Јушчик са Клинике за инфективна обољења при Медицинском универзитету у Познању. Цитирани недељник закључује: „Када смо у рукама лекара, желели бисмо да те руке буду заиста чисте.“

Све више сиротињских насеља

„Скоро милијарду људи, а то је 32 посто становника светских градова, живи у сиромашним градским квартовима“, пишу новине El Universal из града Мексика. Једно истраживање Уједињених нација наводи Боготу, Хавану, Мексико, Кито и Рио де Жанеиро као примере градова у којима има све више сиротињских насеља. Зашто се то дешава? Према овом истраживању, у Боготи сиротињска насеља ничу због „брзог пораста становништва, великог броја оних који долазе са села и насиља због ког су опустела цела места“, наводе цитиране новине. Осим тога, током 2000. године, 23 посто становника тог града живело је у сиромаштву, у поређењу са 19,4 посто током 1994.